Negde po završetku Zalivskog rata, gotovo svi mediji, u Rusiji, podjednako kao i oni na Zapadu su u svoju terminologiju uključili  dobro poznatu kovanicu „Novi svetski poredak“. Reč je o terminu koji je, podsećanja radi, obznanio nekadašnji američki predsednik Džordž Buš (stariji) sada već davnog, ali u mnogo čemu simboličnog, 11. septembra 1991. godine, a kojim su nedugo zatim počeli da se „služe“ državnici i političari svih ostalih zemalja sveta, stidljivo najavljujući na taj način nadolazeće Novo doba na globalnoj političko-ekonomskoj „pozornici“.

Novi svetski poredak, kao  svojevrsni sinkretički koncept  (pokret) bez presedana u ljudskoj istoriji,  po priznanju ideologa okupljenih u Bilderberg grupi i Trilateralnoj komisiji, za svoj prevashodni cilj ima uspostavljanje jedne svetske vlade, jednog centra, iz kog bi se upravljalo celokupnim životom na planeti, a  ne bi bilo pretereno da se konstatuje i sledeće – i odlučivalo o životu i smrti svih nas običnih „građana sveta“, a neki kažu – „beskorisnih izjelica“. Ipak da ne bi bilo zabune, kada govorimo o fenomenu Novog svetskog poretka, onda ne govorimo isključivo o političko-ekonomskoj dominaciji vladajućih klika globalnog, nevidljivog i u mnogim njegovim aspektima – okultnog menadžmenta.

Ovaj „poredak“ sazdan je, pre svega, na pobedi i dominaciji jednog posebnog globalističkog „viđenja“ sveta, pa, s tim u vezi, on se u svom ostvarivanju ne koristi isključivo tvrdim instrumentima moći, već isto tako i ideološkom revolucijom koja se zasniva na shvatanju o prestanku potrebe države shvaćene u starim „prevaziđenim“ nacionalnim okvirima. Dakle, Novi poredak uvodi jedno novo, revolucionarno shvatanje sveta u kome živimo, shvatanje koje potire i urušava sve stare političke, ekonomske, religijske, kulturološke i šire društvene koncepte i obrasce, a na kojima se ljudska civilizacija izgrađivala gotovo punih dvadeset vekova.

Novi poredak sveta predstavlja i svojevrsni eshatološki, uslovno rečeno, „mesijanski“ projekat ili pokret koji je po svom obimu mnogo značajniji, kompleksniji ali istovremeno po ljudski rod opasniji od svih ranije znanih planetarnih utopija, kao što su na primer rani protestantski pokreti u Evropi, Arapski kalifat, ili pak nekadašnji „pakleni“ komunistički planovi za svetsku revoluciju. Posmatrajući svet iz današnje perspektive, može se izvesti nedvosmislen zaključak da su sve te ranije utopije poslužile samo kao preludijum ili „predigra“ koja je trebala da dovede do forme mondijalizma (globalne diktature) koji danas poznajemo. Trebalo je kroz sve ranije društveno-političke sisteme i totalitarne režime (komunizam, boljševizam, fašizam) testirati mehanizme kontrole života pojedinaca, građana ili različitih društvenih grupa, i sve to – in vivo. „ Moralo je da se vidi do koje granice država, koja inače ima sve poluge vlasti, može da teroriše stanovništvo. Dakle, koliko mehanizmi iz teorije mogu da se primene u praksi i da se vidi da li ta praksa može da opstane; da se ljudi pretvore u robove – to je suština oblika vladavine koji bi iluminati (globalna elita) voleli jednog dana da vlada u celom svetu. Dakle, da čovečanstvo bude porobljeno, ali ne u metaforičkom smislu, nego u bukvalnom: da se otmu svi svetski resursi i da se distribucija svetskog bogatstva napravi tako da je  takozvana „zlatna milijarda“ stanovništva dovoljna na zemlji…U toj hijerarhiji iluminatske vlasti, vrh vlasti je taj “ luciferijanski kult“  koji želi da vlada svetom, ispod njega je nešto što se zove „Rotšild tribunal“ i  naravno zašto  se ovaj Haški tribunal naziva tribunal…dakle, zašto se zove tribunal a ne sud? On jeste sud, ali i još nešto više od toga. Eksperiment stvaranja birokratske države je započet u Rusiji, a onda je varijetet – vojna diktatura, kao oblik totalitarne vlasti napravljen u (nacističkoj) Nemačkoj. Pratili su se paralelno tokovi da se vidi šta će dati jedan sistem, a šta će dati drugi sistem…U jednom trenutku su (globalna iluminatska elita) želeli da okončaju eksperiment, i stvorili su, odnosno izmislili Drugi svetski rat…“ (Milan Vidojević).

Teorijski posmatrano, ideologija Novog svetskog poretka može se posmatrati i tumačiti na četiri osnovna i polazna nivoa:

Ekonomski nivo – ideologija Novog svetskog poretka podrazumeva obavezno i potpuno uspostavljanje liberalnog kapitalističkog tržišnog sistema širom planete, bez obzira na teritorijalne, istorijske, etničke ili kulturne razlike. Svi socio-ekonomski sistemi tj. države, koji se javljaju kao noseći stubovi „socijalizma“, „socijalne i nacionalne pravde“ i „socijalne zaštite“ moraju biti prvo degradirani i obesmišljeni, a potom najgrublje urušeni kao relikti prošlosti, da bi na kraju bili pretvoreni u društva apsolutno „slobodnog tržišta“, pod čvrstom kontrolom globalne „nevidljive ruke“ koja upravlja svetskom vladom.

Geopolitički nivo – Ideologija Novog svetskog poretka daje bezuslovnu i apsolutnu prednost zemljama koje u geografskom, ekonomskom, duhovnom ali i političkom smislu čine „Zapad“,  u odnosu na zemlje omraženog „Istoka“. Neke istorijske površne i eksperimentalne „alijanse“ Zapada sa Istokom tokom Drugog sv. rata ( kapitalistički Zapad i komunistička Rusija protiv nacional-socijalističke Nemačke) nisu odavno u “opticaju“ u ideološkim kuhinjama „globalnog zakulisnog menadžmenta. Pitamo se zašto? Odgovor na to pitanje je posve jednostavan, ukoliko na objektivan način posmatramo geopolitičke igranke koje SAD preko NATO-a danas sprovode na planetarnoj geostrateškoj „šahovskoj tabli“. Nacistička Nemačka Drugog sv. rata je bila, danas je to potpuno jasno za sve one koji imaju oči da bi videli,  čedo i projekat elite o kojoj sve ovo vreme govorimo, dakle, upravo tog globalnog menadžmenta koji danas, na svim poljima, radi na formiranju jedne svetske vlade,  tako da se na taj način može pre govoriti o svojevrsnoj zakulisnoj i plišanoj kolaboraciji SAD i Vel. Britanije sa Nemačkom, posmatrano u ključu zajedničkog „zapadnog pogleda na svet“, negoli nekom udruživanju „slobodoljubivog i pravdoljubivog“ Zapada sa Rusijom, a protiv navodno „sumanutog“ Adolfa i njegove nacističke vojne mašinerije. Tačnije, Drugi sv. rat i nije bio rat protiv „ludog Hitlera“ kako nam je „ubrizgavano u mozgove“ kroz naše u mnogo čemu namerno i planski „redigovane“ školske programe (kontrole uma), već zapravo planski rat protiv Istoka, odnosno pravoslavnog ruskog naroda i Rusije koja je tada pretrpela i podnela najveće, pokazaće se nenadoknadive ljudske i materijalne gubitke, i koja se danas, u Putinovoj eri, javlja, voleli je ili ne, kao poslednja brana od totalitarnog koncepta zasnovanog na uspostavljanju i dominaciji jedne zakulisne svetske vlade zapadnističkog tipa.

Etnički nivo – Novi svetski poredak insistira na maksimalnom rasnom, nacionalnom, etničkom i kulturnom mešanju i preplitanju ljudi, stavljajući akcenat na kosmopolitizam velikih gradova. Svet je “globalno selo”, a svi smo mi građani sveta bez razlike – glavna je deviza ideologa „vrlog novog sveta“. Nacionalni „oslobodilački“ pokreti unutar raznih država kojima je “nevidljiva iluminatska ruka“ kroz istoriju manipulisala u njenoj bespoštednoj borbi protiv monarhija, nacionalizama imperijalnog tipa, biće odlučno potisnuti ili uništeni, i kao takvi bačeni na smetlište istorije pošto su odigrali ulogu (korisnog idiota) koju im je dodelio globalni menadžment iz senke. Istovremeno, nacionalne države bi ubrzo, prema zamislima ideologa Novog svetskog poretka, trebalo da postanu prevaziđen i suvišan okvir povezivanja ljudi, te da otvoreno ustupi mesto nadnacionalnim integracionim telima, kao organima jedne i jedino dozvoljene i legitimne, buduće (svetske) vlade.

Verski nivo – Ideologija Novog svetskog poretka priprema dolazak u svet jedne posebne mistične figure, pojedinca, „mesije“, čija bi pojava trebalo da uzdrma, naglo promeni ili pak sruši sve postojeće zvanične religijsko-verske koncepte koji, prema „globalnim menadžerima“, predstavljaju smetnju za uspostavljanje jednog novog centralizovanog, globalnog religijskog, „nu ejdž“ pogleda na svet, kao svojevrsnog sinkretizma duhovnog lutanja, i u krajnjoj instanci – ništavila i praznine. Ideolozi mondijalizma su ubedili sebe, a sve više rade na tome da putem medija ili muzičke i filmske industrije ubede vaskoliko, već u velikoj meri, zavedeno i obezduhovljeno čovečanstvo kako će se, tobože, u svet „spustiti“ novi (po iluminatskom ukusu) Mesija koji treba da otkrije zakone jedne nove -  a tada će biti predstavljeno – jedino ispravne i istinite religije. Dolazak novog „Hrista“ pratiće naravno i raznorazna spektakularna  čuda i čudesa koja će se tih dana odigravati na nebu i na zemlji, a za šta će već postarati – u domenu stvaranja privida, opsena i hologramskih projekcija – više nego dobro istrenirana i uigrana holivudska A filmska produkcija. Naravno da će se zadojenici i zavisnici od „Farme“, „Velikog brata“ i ostalih postmodernih rijalitija ove „apokaliptične“ predstave dočekati na kolenima sa jezikom do poda, vapijući i zapomažući  za tim toliko „očekivanim“ mesijom, koji treba da ih konačno izbavi iz ovog njihovog , već sada, učmalog moralnog i duhovnog stanja. Jer, poznato je „nevidljivoj ruci“ Novog svetskog poretka sa kakvim to „oblicima života“ (da ne kažem ljudima , jer je pojam „čovek“ mnogo kompleksnija i sadržajnija kategorija) ima posla, te će kako scenario tako i čitava scenografija silaska „spasitelja sveta“ biti prilagođena opskurnim duhovnim percepcijama „farmoida“ i big bradr robotoida. Novi ateizam, otvoreno bogoborstvo, luciferijanstvo i veštičarenje ili pak spiritualizam, prema kreatorima Novog svetskog poretka, treba da budu zamaskirani učenjem o novoj „naprednoj” religiji na koju će nasesti svi oni kojima nije dato da „vide“. Ali, neko je rođen samo da postane plen, i u tome nema ništa spornog, naravno.

Kako se stvari odvijaju danas, sve ovo prethodno izneto je sve izvesnija slika budućeg  „vrlog“ sveta koju su skrojili magovi i tehnokrate Novog svetskog poretka grupisani u Trilateralnoj komisiji, Bilderberg grupi, američkom Savetu za spoljne odnose i drugim tajnim ili polutajnim grupama koje bi mogle vrlo uskoro, mnogo otvorenije i sadržajnije odlučivati o životu svih nas postmodernih hiberniranih „rijaliti robova“.

Iz tog razloga, potrebno je da se svi vi, bezbrižno uljuljkani, probudite što je pre moguće, iako čak više nisam ni posve siguran da bi buđenje i u ovom trenutku bilo pravovremeno, kako biste „stigli na voz“ koji vozi u kakvu-takvu slobodu.

A možda ste, ipak, samo rođeni da budete plen? Ili možda robovi?

Da budete Jozef K.?

Print PDF