Najnoviji izveštaj američkog Stejt Departmenta o ljudskim pravima u Hrvatskoj, objavljen 11. marta, između ostalog kaže da je 24. septembra prošle godine „kardinal Josip Božanić posetio Jasenovac, lokaciju najvećeg koncentracionog logora u Hrvatskoj u Drugom svetskom ratu, u kome je ubijeno više hiljada Srba, Jevreja i Roma“(?!) Ova tvrdnja, iznesena kao puka konstatacija, predstavlja moralni i činjenični ekvivalent tvrdnje da je u Aušvicu i Treblinki ubijeno na „desetine hiljada“ Jevreja i pripadnika drugih naroda.
Broj jasenovačkih žrtava još uvek nije sa sigurnošću utvrđen. Najniža procena koja iole pretenduje na metodološku ozbiljnost govori o desetinama hiljada žrtava, a došla je iz pera pokojnog predsednika Hrvatske Franje Tuđmana, inače poznatog po tome što mu supruga “srećom nije ni Srpkinja ni Židovka”. Tuđmanova procena uklapa se u njegove ostale doprinose istoriografiji 20. veka:
“U svojoj knjizi Bespuća povijesne zbiljnosti, objavljenoj 1988., g. Tuđman je napisao da je broj Jevreja ubijenih u Holokaustu 900.000 a ne šest miliona. On je takođe izneo tvrdnju da ustaše nisu ubile više od 70.000 Srba, dok većina istoričara smatra da ih je ubijeno oko 400.000.” (New York Times, 20. avgust 1995.)
Procene kvalifikovanijih stručnjaka desetinu puta su veće od Tuđmanove i na stotine puta veće od one koju Stejt Department iznosi kao činjenicu.
JASENOVAC, autor Menahem Šelah, Enciklopedija holokausta, Jad Vašem centar, Jerusalim 1990, str. 739-740: “Oko šest stotina hiljada ljudi ubijeno je u Jasenovcu, uglavnom Srba, Jevreja Cigana i protivnika ustaškog režima”. Tim za arhiviranje i istraživanje holokausta: “Procenjuje se da je skoro 600.000 … pretežno Srba, Jevreja i Cigana ubijeno u Jasenovcu”.
Toliko iz jevrejskih izvora. Evo šta kažu nemački savremenici, funkcioneri i vojni komandanti Trećeg rajha, dakle saveznici ustaša.
Hitlerov vodeći politički stručnjak za evropski jugoistok Herman Nojbaher (u svojoj knjizi sećanja Sonderaufrag Südost 1940-1945. Bericht eines fliegenden Diplomaten Goettingen: Muster-Schmidt-Verlag, 1957, str. 18) procenio je da je jedna trećina od oko dva miliona pravoslavnih Srba u NDH ubijena. Ovo se podudara sa izveštajem SS generala Ernsta Frika, koji je izvestio Hajnriha Himlera da je “600 do 700,000 žrtava poklano na balkanski način”.
General Lotar Rendulic, komndant Vermahta na zapadnom Balkanu 1943-44. procenio je broj žrtava ustaškog terora na 500.000. U svojim memoarima (Gekaempft, gesiegt, geschlagen. Welsermühl Verlag, Wels und Heidelberg, 1952, str. 161) on je opisao razgovor na tu temu sa jednim hrvatskim dužnosnikom:
“Kada sam jednom visokom funkcioneru koji je bio blizak Paveliću uputio primedbu da je, uprkos nagomilanoj mržnji, meni nemoguće da shvatim ubistvo pola miliona pravoslavnih, odgovor koji sam dobio bio je karakterističan za mentalitet koji je tamo vladao: Pola miliona, to je previše – nije ih bilo više od dvesta hiljada!”
Moguće je da američki Stejt Department ima u svom posedu novootkrivene i neoborive dokaze da su istraživači Jad Vašema preuveličali broj jasenovačkih žrtava stotinu puta ili više, da su nemački očevici grešili u svojim procenama, da je čak i notorni negator holokausta Franjo Tuđman preterao – i da se broj žrtava zaista meri hiljadama, a ne desetinama ili stotinama hiljada.
Ako takve podatke poseduje, Stejt Department je dužan da ih objavi da bi potkrepio svoje tvrdnje. Ako to pak nije slučaj, američka vlada je dužna da objavi detaljnu ispravku i bezrezervno izvinjenje.
PDF 
Rubrike: 
Ја сам пре неколико година, на једном интернет сајту, који тренутно нисам у стању да репродукујем, наишао на податак да је у завршници Другог св. рата- В. Черчил посредством Ивана Мештровића водио преговоре са најближим Павелићевим сарадницима да приволе поглавника НДХ, да се у то време “окрене” против немаца, што би дало изговор савезницима да војно интервенишу на Балкану, изврше поделу југословенског простора на западни и источни сектор, и тако продуже континуитет НДХ, а све са циљем спречавања Совјета да успоставе совјетску комунистичку Југославију. За ту идеју, је наводно у то време био заинтересован и генерал Ајзенхауер, који је касније изјавио да му је највећа грешка била то што тада није војно окупирао Југославију.
Према том извору, енглези су нудили Павелићу имунитет од просекуције и уточиште, под условом да се његов компромитовани усташки режим замени мање компромотиваним домобранским. Павелић је наводно то одбио. Суштина овог текста је у томе, под условом да је потпуно историјски коректан, да су савезници у то време били спремни да усташама опросте све злочине, и обезбеде континуитет геноцидне НДХ, зарад властитих политичких интереса. Нема сумње да су им усташки злочини и њихова размере били добро познати.
Енглези су наводно одустали од тог плана, после Техеранске коференције, када су добили гаранције од МИ16 и других служби да је Тито “њихов” човек, и да ће по сваку цену избећи савез са Стаљином. Што се све на крају испоставило као тачно.
П.С.
Делимичну потврду ових сазнања сам касније нашао у књизи “Злочин је бежао на запад”, Александра Војиновића, издате у Загребу 1987. У књизи Војиновић потврђује преговоре између Мештровића и Павелића, умешаност Черчиловог сина Рандолфа, и честе прелете Павелићевог авиона, између усташког аеродрома на Брачу и савезничког аеродрома на Барију- у време тих преговора…
М. Новаковић, аутор Видовдана
Да се имало приближимо истини о броју жртава у јасеновцу и на територији ндх морамо да узмемо у обзир неке чињенице.Нетребамо упорно да преписујемо податке од страни обавјештајни служби и њихови архива које нам понуде.Нај једноставнији и једини могући приступ је збрајање жртава (за које се зна) од мјеста до мјеста и упоређујући попис 1931-1948 по мијестима а не свеукупне резултате пописа за југославију и републике.Подаци о жртвама у југославији се разликују од пар десетака хиљада до два милиона. Морамо узети у обзир ко даје те податке и зашто. Да би југославија добила ратну оштету од њемаца било је потребно приказати број жртава а хрватима то није ишло у прилог па је направњено замешатеније од пописа. Главни њуди на челу хрватске и саме југославије били су хрватски фашисти и комунисти. Како су и једни и други учествовали у физичком уништавању србског становништва ,у другом свијетском рату и непосредно након њега, нетреба да се чудимо што знамо да ништа незнамо.Главни процијенитељ жртава другог рата(чије податке ми сами често наводимо)је хрват Владимир Жерјавић.Свео је србске жртве на 200 до 250 хиљада.Тито је балансирао између ; своих повремени савезника њемаца, потреба западни влада и потреба његови хрвата да сакрију истину о величини и монструозности злочина над србима.Како ником од њих није било у интересу да се истина сазна, ми смо добили попис становништва и процјене жртава који иду у прилог свим актерима и саучесницима геноцида над србским народом и добјен је простор за манипулацију. Ако узмемо у обзир да је већ до 35те године , на подручју епархија које се данас најазе у оквиру државе хрватске,живило 850 000 православни вијерника а да се на попису 1948ме србима изјаснило 543 хињаде онда можемо да видимо да је Жерјавић само ту голу разлику ставио у своју процијену.Од 1948 до 1961 број срба се повећао за 82 000.Колики је био прираст становништва од пописа 31ве до 48ме можемо да претпосравимо.Угрубо.По мојој процијени страдало је најмање пола милиона само на подручју данашње хрватске.Гдје је остатак жртава са територија НДХ.Ако томе додамо жртве са територија србије(војводина под мађарима и косово под шиптарским терором)и црну гору нажалост наше се жртве више немјере стотинама хиљада.Незнам колике су србске жртве биле у македонији и самој албанији.
У број жртава на територију данашње хрватске не убрајам јасеновац јер су у јасеновац довођени срби са свих страна.
Haški sud i presuda hrvatskim zločincima generalima Gotovini i Markaču .
Srbi su u Hrvatskoj bili konstitutivni narod isto kao i Hrvati i da nije bilo Srba koji su u Hrvatskoj krenuli u partizane i digli ustanak , Hrvatska bi na kraju rata bila ono što je i trebala biti fašistička država gubitnik II svjetskog rata . Hrvati ti pokatoličeni Srbi najveći su neprijetelji Srba pravoslavaca . Potkopavali su prvu zajedničku državu kraljevinu SHS , potkopavali su i drugu zajedničku državu Jugoslaviju i razrušili uz pomoć stranaca . Pri tome su počinili najveći genocid u 20 veku proterivanjem oko 280 000 Srba i oko 200 000 Jugoslovena od kojih je 95 % bilo Srba .Samim tim su pokazali zapanjujuće naivnim da ne kažem gore Srbima da s njima nema života i da nikad više s njima ne smemo ući u zajednicu jer bi to bio kraj Srbije .To je narod pun mržnje koju šire putem škola, katoličke crkve , medija , svim sredstvima i bez prekida . Konačno da je Hag rekao tek pola istine zločinački potvat . Drugi dio istine je GENOCID nad srpskim narodom Krajine . Krajina nije od jučer nju su Srbi natopili krvlju za vreme AustroUgarske a i kasnije u I i II svetskom ratu i sada ovom zadnjem. Moram reći da je Krajina za vreme Austrougarske bila izuzeta iz vlast Hrvatske i odgovarala je jedino Hasburškoj monarhiji . Ako su već Hrvati imali pravo rušiti Jugoslaviju i odeliti se od nje onda su i Srbi kao konstitutivni narod imali pravo proglasiti na prostorima Republike Srpske Krajine gde su bili većina svoju državu isto kao i Hrvati . Dok oni to osporavaju i Srbe su proglasili manjinom u isto vreme to se njima sprema u Bosni . E sad oni tu dreče kao mačak kad ga dete povlači za rep . Oni tu brane svoju konstitutivnost koju su Srbima u Hrvatskoj bezobrazno oduzeli .Da nebi bilo novi ratova kroz neko vreme Evropa se uz pomoć Rusije i Srbije treba založiti za vraćanje u život Republike Srpske Krajine u njenim granicama kad je nastala na odprilike 35 % teritorije socijalisičke Republike Hrvatske . Normalno s izlazom na more kod Zadra ili Šibenika . Jer za to more ginuli su svi narodi Jugoslavije da bi ga Broz velikodušno poklonio svojim Hrvatima baš kao i Baranju koju je oteo Srbiji . Međimurje koje je oteo Mađarskoj, Istru i Dalmaciju s otocima koju je oteo Talijanima itd. Za sve te krajeve ginuli su i Srbi a za nagradu je nad njima počinjen genocid i protjerivanje . Znači Republika Srpska Krajina mora postati država kao garant mira na ovim prostorima . Inače će nemir biti uvek prisutan jer kako kažu Hrvati ako treba čekati i 900 godina Srbi se neće odreći Krajine.
OLUJA ZLOČINAČKA AKCIJA KOJOM JE SPROVEDEN GENOCID
Kako je oluja mogla biti legitimna akcija oslobađanja koga i od koga ? Pa Srbi u Hrvatskoj točnije u Krajini žive još pre dolaska Turaka u Bosnu . Imali su državu Krajinu u Austrougarskom carstvu . Samo je Vatikan celo vreme rovario i organizirao pokolje i prekrštavanja Srba kroz vekove . Znači u genocidnoj i zločinačkoj akciji oluja Hrvati nisu ” oslobađali Hrvatsku ” Nego su proterivali srpski narod iz Republike Srpske Krajine koji je u Krajini bio većina i živio tu vekovima . Kako su ih to ustaše oslobađale od njih samih kako ?Hrvatska je protjerala Srbe iz Krajine izvršila genocid nad njima , zašto NATO nije postupio isto kao i za Kosovo ? Zašto nije bombardovao Hrvatsku i priznao Krajinu jer je Hrvatska svojim protjerivanjem Srba , genocidom , paljenjem kuća i srpskih crkava , radila baš ono za što je NATO optužio Srbiju i Miloševića na Kosovu. Svako imalo pismen vidi da se radi o dvostrukim standardima .Albanci su se vratili na Kosovo i dalje terorišu Srbe a na poklon dobivaju državu otetu to jest deo Srbije . U isto to vreme Srbi ne mogu da se vrate u Krajinu u Hrvatskoj gde su živeli vekovima a ono malo što ih se vrati u 21 veku žive bez struje u državi Srbina Nikole Tesle koji je struju podario svetu ali ju Hrvati nedaju njegovom narodu . Bez autonomije Srbi u Hrvatskoj nemaju opstanka niti ozbiljnijeg povratka mladih . Z -4 nudio je premalo nije pokrivao ceo prostor Krajine ali od nečega se mora početi pa je za početak pregovora dobar kao temelj. Vlada Srbije mora dobro razmisliti što radi i tražiti autonomiju pre ulaska Hrvatske u EU . Ne sme se ponoviti Miloševićeva greška i prodaja dela naroda niti pod koju cenu . Što se tiče Pupovca od njega Srbi u Hrvatskoj imaju samo štete a ne koristi .Kao jačeg patriotu vidim Stanišu Žarkovića ,dožupana Virovitičkog . Samo mu Srbija treba pružiti jaču podršku kao i srpski narod u Hrvatskoj . Hrvatska je puna srpskih crkvi i natopljena srpskom krvlju od Krajine do danas ,a autonomija je minimum minimuma što bi trebala tražiti i na tome istrajati vlada Srbije kao matica srpskog naroda .
KAKO JE SROVOĐEN GENOCID I KAKO SE USTAŠKIM RASNIM ZAKONIMA OTIMALA SRPSKA IMOVINA I VLASNIŠTVO
Posljedice genocida ustaških rasnih zakona i etničkog čišćenja Srba i pljačkanja i otimanja njihove imovine Pred činom deložacije Priča peteročlane obitelji: Tuđman nas pozvao u Knin, a sada nas izbacuju iz kuće! Priča peteročlane obitelji: Tuđman nas pozvao u Knin, a sada nas izbacuju iz kuće! Autor: Zorana Deljanin Objavljeno: 20. travnja 2011. u 7:51 Predsjednik Franjo Tuđman je 48 sati nakon Oluje preko svih medija pozivao Hrvate da se u što većem broju dosele u Knin. Po svim radio postajama i televizijama se vrtjelo »naselite se, naselite se«. Čim smo došli iz Splita, dobili smo rješenje za korištenje kuće. Sada letimo napolje, pričaju Nediljko i Ljepa Država ih je 1995. godine dovela u Knin, udarila pečat na rješenje o privremenom smještaju u kući vlasnika srpske nacionalnosti koji je u Oluji napustio grad, obećala im trajno rješavanje stambenog pitanja, a sada ih baca na ulicu. Priča je to peteročlane obitelji Lovrinčević iz Knina. Ovoga četvrtka zakazana im je deložacija iz kuće u Tvrtkovoj ulici u koju su se uselili 17. rujna 1995. godine. – Nismo mi ni u čije provalili. Čim smo došli, dočekani smo i dobili smo rješenje za korištenje kuće. Trebali smo biti stalno stambeno zbrinuti, no umjesto toga, sada letimo napolje. A država šuti. Eto ti politike – govore 49-godišnji Nediljko i njegova četiri godine mlađa supruga Ljepa Lovrinčević. Zašto su uopće došli i zauzeli tuđu kuću, pitamo, a oni objašnjavaju da su se poveli tadašnjom politikom i pozivima državnog vrha. – Predsjednik Franjo Tuđman je 48 sati nakon Oluje preko svih medija pozivao Hrvate da se u što većem broju dosele u Knin. Po svim radio postajama i televizijama se vrtjelo »naselite se, naselite se«. Obećavalo se stambeno zbrinjavanje, posao, stabilnost, sve samo da što više Hrvata dođe u Knin i zauzme ga. A na osnovu te politike mi je, kada smo došli, i izdano rješenje o stambenom zbrinjavanju. To je bila politika, sve je bilo legalno, prijavio sam se na policiju na ovu adresu, Radićevo ministarstvo je rješavalo, a Vladin povjerenik za ovo područje Petar Pašić mi je dao rješenje – odgovara Nediljko dodajući da su brojne obitelji iz svih krajeva Hrvatske upravo zbog obećanja o stambenom zbrinjavanju tada došle u Knin. Otkaz Splitu Nediljko i Ljepa živjeli su u Splitu u obiteljskoj kući muževih roditelja, dali otkaze u firmama u kojima su tada radili, Trgotursu i Galebu , i sa sedam tisuća njemačkih maraka koliko su do tada uštedjeli izdvajajući sa strane razmišljajući o odlasku u podstanarstvo, doselili se u Knin vjerujući da dolaze na gotovo. No, tek su jedni od mnogih koji su, danas shvaćaju, nasjeli na ondašnju državnu politiku humanog preseljenja Srba i Hrvata koju je terenski odradio Jure Radić čije je ministarstvo obnove nakon Oluje preuzelo svu imovinu izbjeglih Srba i raspodijelilo je novim stanarima. A koja danas dolazi na naplatu
Vaskrsnuće Republike Srpske Krajine
Poslije sudske presude međunarodnog suda u Hagu o genocidu i osude hrvatskih generala i Tuđmana , nad srpskim narodom u Republici Srpskoj Krajini treba raditi svim snagama da vaskrsne u granicama kojima je postojala . Inače se Srbi nikad neće vratiti na svoja ognjišta a međunarodna zajednica bit će pokrovitelj Hrvatskoj u genocidu , etničkom čišćenju i protjerivanju Srba iz njihovih etničkih prostora na kojima su živeli vekovima .Ako se za ista dela sudilo Nemačkoj posle II svetskog rata i na Hrvatsku treba izvršiti međunarodni pritisak da prizna Krajinu . U isto vreme kad je međunarodno nepriznata Hrvatska vršila secesiju od Jugoslavije i Srbe u Republici Srpskoj Krajini proglasila manjinom oni su proglasili svoju vekovnu državu Krajinu . Koja je naslednica Vojne Krajine i koja je faktički bila samostalna država za vreme Austrugarskog carstva . Znači ako je Hrvatska imala pravo na državu to pravo imaju i Srbi iz Republike Srpske Krajine koji u Krajini žive vekovima i koji su je natoili svojom krvlju braneći Austrougarsko carstvo i Evropu od Turskih pljački i zuluma . Ovaj genocid i etničko čišćenje nikako ne može biti “ oslobodilačka akcija “ jer u Krajini su Srbi vekovima večina i od koga su ustaše oslobađale Krajinu od Srba Krajišnika na čiji poziv , su prisvojili srpske etničke prostore .
Република Српска Крајина
Republika Srpska Krajina
Застава Републике Српске Крајине
Грб Републике Српске Крајине
Застава Грб
Химна: Боже правде
Положај Републике Српске Крајине
Главни град Книн
Службени језик српски
Председник: Милан Мартић
Премијер: Милан Бабић
Државе које су признале независност: званично ниједна
Површина
– Укупно 17.028 km2
Становништво
– 1991. 435.595
– Густина 26/km²
Валута крајишки динар
Временска зона UTC +1
1председник РСК у време операције Олуја
2премијер РСК у време операције Олуја
Република Српска Крајина (РСК, Крајина), је била самопроглашена, међународно непризната република, која је постојала између 1991. и 1995. године и коју су већински настањивали Срби. Основана је на територији СФР Југославије – Република Хрватске, која је у то време такође била самопроглашена и међународно непризната република.
Главни град РСК био је Книн (12.000), а остали већи градови били су: Вуковар (33.000) и Петриња (19.000). Према незваничним процјенама РСК је средином 1993. године, имала 435.595 становника и површину од 17.028 квадратних километара. Од укупног становништва, 91% чинили су Срби, 7% Хрвати и 2% остали.
РСК се незванично граничила са Хрватском, СР Југославијом (тачније Србијом), Мађарском, Босном и Херцеговином (односно са Републиком Српском и Федерацијом Босне и Херцеговине).
Највећи део Републике Српске Крајине Хрватска војска је заузела у Операцији Олуја и Операцији Бљесак, када је извршено етничко чишћење над српским становништвом на тој територији, када је убијено и протерано више од 500.000 Срба. После овог масакра, један део територије бивше РСК, познат као Сремско-Барањска Област, био је под управом Уједињених нација до 1998. године, када је мирним путем и послије преговора са тадашњом СР Југославијом, укључен у састав Републике Хрватске.
Географија
Географске регије РСК биле су: Сјеверна Далмација, Лика, Кордун, Банија, Западна Славонија, Барања, Источна Славонија и Западни Сријем .
Још за вријеме првих сеоба Срба, док је Србија била под турском влашћу, Срби су кретали на запад у потрази за просторима на којима би могли да несметано настављају свој живот. Таквим помјерањем дошло је до насељавања у тадашњу Аустријску монархију. Аустријски монарси су понудили Србима да се населе у пограничним дијеловима монархије, на граници са подручјима под турском влашћу. Срби су то прихватили уз повластице које су се односиле на додјелу земљишта и ослобађање од плаћања пореза. Тако настаје Војна крајина (1579. год.), по којој је и Република Српска Крајина добила име. Аустро-Угарском окупацијом Босне и Херцеговине престаје опасност од напада Турака на границе Монархије и тада престаје да важи управа Војне крајине (1881. године). Срби који су били војници у Војној крајини наставили су свој живот на тим просторима сада као слободни замљорадници. Од тих времена ови простори су углавном насељени православним становништвом. Да би Војна крајина постала део Хрватске и Славоније Сабор је 11.5. 1867. донео одлуку да је српска нација равноправна и једнака хрватској, чиме је призната конститутивност Срба и једнакост са хрватским народом.
Иначе, поријекло српског становништва на тим територијама датира из дубље прошлости, иако су масовна насељавања започела тек почетком 16. вијека. Први помен Срба на тим просторима датира са почетка 9. вијека, када Србе спомиње франачки хроничар Ајнхарт. Исти хроничар не спомиње Хрвате као народ, него Гудушчане и Панонце.
Ти први помени Срба вежу се за просторе Далмације. Два велика српска манастира саграђена су у времену прије почетка напада Турака на Србију. Та два манастира су Крупа саграђена 1317. и манастир Крка саграђен 1350.
Насупрот томе, српско становништво које је живјело на просторима Источне Славоније, Барање и Западног Сријема насељава те просторе још од времена сеоба словенског становништва у Панонску низију у 5. вијеку.
Хрватска у СФР Југославији
Више аутора тврди да је подручје Хрватске остало без око 500.000 Срба (око 300.000 побијених по логорима и у другим акцијама усташа, и око 200.000 пребеглих у Србију).
Драстичан притисак на Србе у Хрватској током СФРЈ је био покушај елиминације Срба из политичког, економског и културног живота у јеку масовног покрета 1971. године. Прављени су спискови непожељних Срба, агитовало се поново за „хрватску стројницу о хрватском рамену“ итд. Када је дошло до усијања, СК и Тито пресекли су хрватски покрет.
Република Српска Крајина је формирана 1991. године одвајањем од Социјалистичке Републике Хрватск . Настанак ове државе уследио је након доласка на власт Фрања Туђмана и његове националистичке политичке странке Хрватске демократске заједнице (ХДЗ). Сјећајући се на трагичне историјске догађаје који су се одиграли у Другом свјетском рату, и послије искључења Срба као конститутивног народа из новог Устава Хрватске, српско вођство је одлучило да спроведе референдум о будућности српског народа и наставку живота у Републици Хрватској. Тим референдумом великом већином гласова изгласано је одвајање од Републике Хрватске и стварање нове државе Републике Српске Крајине. Дана 19. децембра 1991. године усвојен је први Устав Крајине.
Хрватска инсистира на томе да је побуна Срба на простору Републике Српске Крајине диригована из Београда.
Још крајем 1990. године пооштравањем тензија у читавој бившој Југославији и отцјепљењем Словеније, хрватска власт започиње са наоружавањем и стварањем паравојних формација, које су биле под окриљем МУП-а[тражи се извор од 09. 2009.]. Устав и закони СФР Југославије су предвиђали присуство само једне војне формације, тј. Југословенске народне армије (ЈНА). Специјални одреди хрватске полиције су распоређивани на територијама са већинским српским становништвом.
То су били први кораци ка стварању државности Републике Српске Крајине која је започета у Книну, а касније је проширена на шире просторе на којима је српско становништво представљало већину. Српска војска Крајине и друге српске оружане формације су у периоду формирања РСК у неким подручјима чиниле протеривања хрватског становништа које је избегло у Хрватску или у неку од држава западне Европе. Данас су овакве констатације један од аргумената за оправдање етничког чишћења Срба у операцији „Олуја“ четири године касније.
РСК је у почетку имала у свом саставу 28 општина, али непогодност распореда територија који је био веома узак појас уз границу са Босном и Херцеговином стварајући јако дугачку границу, и мали број становника били су предуслов за слабљење одбрамбених позиција Војске РСК. Тако је у честим офанзивама Хрватског вијећа обране (ХВО), војске Хрвата из БиХ, Република Српска Крајина остајала без многих својих стратешких позиција. Долазак снага УНПРОФОР-а доноси једну врсту олакшања, али не и престанак борби које су трајале све до августа 1995. године.
Епилог
4. августа 1995, Хрватска војска је започела војну операцију „Олуја“, током које је заузела највећи део Републике Српске Крајине, чиме је она практично престала да постоји.
За време „Олује“ је прогнано око 250.000 српских цивила , а један број њих је погинуо у војним нападима на избегличке колоне. Прогнани Срби одлуком хрватске државе изгубили су право на своју имовину. На основу прогона оволиког броја српских цивила може се рећи да је хрватска држава извршила етничко чишћење Срба. Већина становника српске националности избегло је у тадашњу СР Југославију и Републику Српску. Преостале територије РСК – Источна Славонија, Барања и Западни Срем, 1998. године долазе под управу Републике Хрватске мирним путем и преговорима по завршетку рата у Републици Хрватској.
По подацима невладине организације „Веритас“, у Хрватску се вратило свега 40.000 Срба, мање од шестине прогнаника. Повратници су углавном старци. Њима нису у потпуности обезбеђени основни услови за живот, и изложени су дискриминацији, нарочито у руралним подручијима. Српским повратницима, као и прогнаницима, углавном није враћена њихова имовина, запоседнута од стране Хрвата, како локалних, тако и избеглица. Влада Републике Хрватске одбија да пружи право избеглим Србима да „друштвене“ станове откупи. Због тешке ситуације на радном тржишту, неразвијености повратничких подручја, а нарочито због државне политике нечињења у стварању услова, највећи број повратника је незапослен.
Политика
Книн – главни град РСК
У периоду свога трајања, Република Српска Крајина је имала три предсједника. По одвајању од Републике Хрватске први председник био је др Милан Бабић, који је живио у Книну и био један од главних заговорника за одвајање Крајине од Републике Хрватске у спорним периодима. Након њега власт преузима Горан Хаџић из Источне Славоније. Посљедњи предсједник изабран на демократским изборима 1994. године био је Милан Мартић, који је обављао своју дужност све до пада Крајине у августу 1995. године.
У Крајини су једном одржани парламентарни и предсједнички избори. Главни фаворит на изборима била је Српска демократска странка која је имала и највише посланика као и дотадашња предсједничка мјеста (иако је Милан Мартић био представљен од групе грађана, њега је подржавала СДС српских земаља). Поред СДС, која је била подијељена на СДС српских земаља и СДС Крајине, на изборима су учествовале и Српска радикална странка, Социјалдемократска партија Крајине и Српска партија социјалиста. Председници Хаџић и Мартић су уживали значајну подршку београдских медија у односу на своје политичке противнике.
Државни симболи
Званичне ознаке Републике Српске Крајине биле су грб и застава, која је била састављена од три боје у једнаким пољима од горе према доље: црвена, плава и бијела. На средини заставе налазио се двоглави орао са круном, који је представљао и грб Крајине.
Оружане снаге
Оружане снаге Републике Српске Крајине су биле Српска војска Крајине (СВК) и милиција. Српска Војска Крајине званично је настала 19. марта 1992. године.
Opet ja, KOMENTAR NAD KMOENTARIMA I ODGOVOR JE, istorija koju je napisao EDMOND PARIS: Genocite in Satelite Croatia 1941-1945″, publikovana od strane ” The American Institute for Balkan Affairs,
1525, West Deversay Parkway, Chicago 14,III;
Molim sve vas od pera i istoriskog znanja da prelistate ovu knjigu. Svaka rec je evidencija i odgovor na mnoge zavrzlame koje se presentiraju svetu u ime lazno podmetnute “istine”.
Ako je neko to uradio, moje izvinjenje, ali ja jos nisam naisao na nesto tako, izuzev jednog email-a koji kruzi u vezi Borisa Tadica porekla i odnosi sa sestrom Efimijom. To za mene nije dovoljno…
Da li nekome znaci nesto 171 pravoslavnih svestenika, 47 Jevrejskih Rabbi-a, 750.000 u Jasenovcu, a koliko ih je Sava donela u Dunav, na nabrutalniji nacin umoreni…
Ovde imam samo jedan cilj, da se istina pamti…nije nikakvo huskanje na lo sta, samo da se pamti za pijetet dusa stradalnika, a nas SINOD i Patrijarh ce napraviti najveci gres pred tolikim dusama ako urade to st se javnosti prezentira da hoce…
Opet na vama od pera je, kako ce te vratiti istinu , da je istina, a laz da je laz…Dik Marti je pokrenuo izvanredan pokret da se istine na Kosovu rasvetle, ali ima i onih kao sto je Biserki i mnogi drugi koji koriste Soroseve dolake da se laz tretira kao isti i obrnuto..
Da dodam. Zasto je Tudjman pronio lazi o zrtvana za vreme NDH.Nemam evidencije, ali sumnjam da je i on jedan od organizatora unistavanja dokumrntacije u arhivima koje su posedovale te dokumente, slicno, kao sto je to dokumentovano kazao Dr. Dzelatovic, da su Siptari koji su imali mogucnosti da uniste dokomentaciju sa Kosova i Metohije. Profesor Edmond Paris je napisao svoju istoriju na bazi dokumenata i evidencije prezivelih svedoka. Zabrinjava me to sto se sada barata sa umanjenim brojem zrtava u Jasenovcu. Ako nije neko procitao ovu istoriju, a iznosi druge brojeve, sumnjive su prirode, jer Edmond Paris je to imao…Secate se sta je Ajzenhauer govorio reporterima kada su slikali Auswitz: “Fotografisite sto vise, jer ce se naci neki idiot, da kaze da se ovo nije desilo…”
Jermeni su proglasili Memorijalni Dan, za njihove zrtve koje su Turci masakrirali, i pamte, a mi Srbi uz zdravlje vlasti sumnjivog porekla hocemo sve da zaboravimo, pa eto pojavio se njemacki ambasdor Mas, da trazi da se nasa deca uce da je fasisticki NATO opravdano srusio Jugoslaviju i da su opravdano nas bombardovali. Sada sto je najgore, kako Milorad Vukasinovic je u svojoj knjizi “Rat za duse ljudi” fenomenalno opisao nastavak rata u borbu za unistenje Srpstva…i porodice
Izdajnici , naivci i budale u kući cveća jedino Hrvati koji treba da mu se radju proglasili ga zločincem a naivni Srbi kojima je naneo neprocenjivo mnogo zla i dalje mu se dive .Opet pokazujemo srpsku naivnost i primitivizam podržavanjem Hrvata , Zagorca koji je najviše zla nanio baš Srbiji i Srbima . Ustavom iz 71 osigurao je Kosovu državnost kad tad , umjetno odvojio Srpsku Crnu Goru , staru Južnu Srbiju ( Makedoniju ) od Srbije . Odvojio Bosnu koja je 45 imala srpsku većinu .Oteo Baranju Srbiji i poklonio svojoj Hrvatskoj . Oteo Međumurje od Mađarske i poklonio svojoj Hrvatskoj . Oteo Istru i Dalmaciju s otocima Italiji i poklonio svojoj Hrvatskoj . Što je poklonio Srbiji i Srbima ? Normalno samo zlo industriju je selio iz Srbije u svoju Hrvatsku . Osakatio je Srbiju stvaranjem pokrajina dok to isto nije dozvolio Srpskom narodu u Krajini i pripremio ga je za genocid koji su izvršili njegovi nasljednici 91 ubijanjem i protjerivanjem Srba Krajišnika . To je samo delić zla kojeg je taj ustaša naslednik Pavelićeve ideje sproveo u delo kao nastavak politike NDH . No naivan srpski narod i dalje ništa ne misli i podržava komuniste , partizane i Tita sramota za narod je biti ovako glup i posle svih zločina počinjenih nad njim .
Što ovo smeće komunističko i zagorsko radi u Srbiji neka u svojoj Hrvatskoj proba govoriti o komunizmu bit će odmah kraći za glavu .
Joška Broz o uspomeni na dedu tita
Tačno u 15 sati i pet minuta, pre 31 godinu, u Ljubljani je u 88. godini posle duge i teške bolesti umro Josip Broz Tito.
Povodom godišnjice Titove smrti, i danas će se, kao i prethodnih godina, ispred Muzeja „25. Maj“ okupiti veći broj onih koji i dalje smatraju da je tada „otišao najveći među nama“. Povorku će kao i dosad predvoditi Josip Broz Joška, sin Žarka Broza i Titov unuk, inače predsednik Komunističke partije.
- Mi iz Komunističke partije ćemo položiti cveće. Od Titove porodice doći ćemo supruga i ja sa ćerkom i troje unučadi, kao i Titova unuka Zlatica