No, vratimo se Obami. Tako, posle toga kako se on udružio sa CIA i postao njihov agent, njegova karijera ide kao po loju. Bilo gde da je glasanje, pa makar i u američkomSenatu, njegovi oponenti su izletali sa predizbornom trkom pre izbora. A kad je Obama istakao svoju kandidaturu za predsednika, njegov glavni spoljnopolitički savetnik je postao niko drugi nego jedan od najviših oficira CIA – Bžežinski.

Doduše, Obamina majka je takođe bila povezana sa CIA i bila je njihov agent. Nju su zavrbovali 1950. godine da bi proniknula u tada brzo formirajuću i šireću organizaciju koja je nastupala sa nacionalističkih pozicija i borila se za prava crnaca. Aktivnu podršku Obami pružili su takođe i senator Džej Rokfeler i rukovodilac Trilateralne komisije i bilderbergškog kluba Džozef Naj. On je teoretičar takozvane koncepcije “meke sile” koja je postala osnova indirektnog, tajnog pristupa u američkoj strategiji vođenja savremenog rata. Kako je kripto jezik teško razlikovati, tako se po analogijii sa njim može teško razlikovati „meki rat“ koga možemo nazvati i „kripto rat”. To je nova forma agresije zasnovana na vođenju ekonomskog rata, podrivanog posla, diverzija, prevara i organizacija državnih prevrata. Na primer, obojenih revolucija.

Naj i Rokfeler hoće da Obama mobiliše tu „meku silu“ i usmeri je na to da bi se dao novi impuls američkom imperijalizmu. Cilj Bžežinskog je konfrontacija sa Šangajskom organizacijom saradnje kao glavnim centrom suprotstavljanja američko-britanskoj globalnoj dominaciji.

No, i ovde je glavna meta Rusija.

Na kongresu Demokratske partije u Denveru 27.08.2008. godine, sadašnji potpredsednik SAD Džozef Bajden, tada još kandidat u paru sa Obamom predstavio je novi plan pravog rata – rata protiv Rusije i Kine. Razmatrajući taj plan, analitičar Roberto Paskali u tekstu „Džo Bajden: Rusija, Kina i Indija: Pravi rat“ („Global Research“, August 28, 2008.) piše da se u njemu ponavljaju ključne ideje Bžežinskog, koji je rešen da u finalni boj sa Rusijom i Azijom.

Bajdenova biografija je veoma zanimljiva i povezana je sa vojnim operacijama. On je izvršio pritisak na predsednika Klintona da treba kazniti Srbe i poslati američke privatne vojne kompanije za obuku bosanskih ratnika, Bajden je prvi proglasio Slobodana Miloševića ratnim zločincem i postao je, kako se navodi, autor koncepcije “Lift and strike” koja je orijentisana na nanošenje raketno – bombaških udara na Jugoslaviju i bosanske Srbe, istovremeno sa uvođenjem embarga na isporuke oružja toj zemlji.

Osim toga, Bajden je zajedno sa svojim prijateljem, počasnim predsednikom Saveta za međunarodne odnose, Leslijem Gelbom, razradio koncepciju regulisanja iračkog konflikta, gde je bila založena cionistička ideja podele Iraka na tri države – kurdsku, sunitsku i šitsku. Buš je, kako se da zaključiti iz Bajdenovih reči, upropastio svu svoju vojnu politiku i nije vodio pravi rat, nemilosrdni. Nova Obamina administracija sprema bezobzirni rat da bi nastupila protiv Rusije, Kine i Indije.

Saglasno Bajdenovoj poziciji, Bušova administracija je bila nedovoljno ratoborna. Napominjem da je jedna od karakterističnih crta hazarske prirode bila izuzetna ratobornost, čak i strast prema ratu. Rat je bio njihov glavni i jedini način života. Antisistem koji se obrazovao kod Turaka – Hazara koji ispovedaju agresivni judaizam kasnije je iznedrio ideologiju cionizma – nauku o zauzimanju vlasti u celom svetu.

Teodor Gercl, osnivač ideologije cionizma, pisao je o tome da se ne može osvojiti svet bez pokoravanja Rusije. Bajden je rekao o sebi: „Ja sam cionist.” Zato je shvatljivo otkuda kod njega ta hazarska ratobornost i to cionističko stremljenje da se zauzme vlast nad svetom koristeći rat protiv Rusije. Bajden je uveren da će vojni establišment biti sa Obamom u tom „pravom ratu”. Ishodeći iz te logike, treba računati da je rat u Iraku i Avganistanu bio „ne pravi“, tako, neko miniranje pred pravi sukob.

Nije slučajno u vezi sa tim pripremljeno i to daje Obama sačuvao mesto vojnog ministra za Roberta Gejtsa. Stvar je u tome da je Gejts blizak Bžežinskom i čovek koji je u njegovim planovima. On je sa Bžežinskim radio u Savetu za nacionalnu bezbednost u vreme Kartera. Za realizaciju manijačkih rusofobskih planova Bžežinskog (kome uskoropočinje da kuca osamdeseta, a on je još neumoran) stvara se Obamina ekipa.

Ekonomska kriza U SAD-u poredi se sa „Velikom depresijom“ tridesetih godina, koju je Ruzvelt preodoleo zahvaljujući tome što je isprovocirao napad na Per lHarbur i dobio povod za stupanje u Drugi svetski rat. Baš zahvaljujući tome, on je prebrodio krizu. Rat mu je bio neophodan kao vazduh. I sada se stvara analogna ekonomska situacija koja vodi neizbežnom ratu. Njima je potreban veliki sveobuhvatni svetski rat. A takav rat može biti samo rat protiv Rusije, zbog čega se mora od Rusije napraviti neprijatelj i u to ubediti stanovništvo SAD.

Istina, Frenklin Ruzvelt je politički rukovodilac koji je Obamin idol. Obama se već priprema za taj rat. On je već izjavio da je neophodno uvećanje armije za 100 000 vojnika.

Obama je još pre svoga izbora govorio o planovima da privuče mlade za obezbeđenje sigurnosti SAD-a. Nastupajući u Čikagu, 12. marta 2008. godine u prisistvu američkih admirala i generala, on je održao govor posvećen nacionalnoj bezbednosti zemlje, koji je nazvao „ObamAmeriki“. U suštini, u govor je bila umetnuta mobilizacijska strategija koja otkriva širok put delovanju privatnih vojnih kompanija: „Mi moramo završiti borbu protiv Al-Kaide. Mi se ne možemo pomiriti sa postojanjem terorista koji prete Americi. Mi moramo iskoristiti sve elemente nacionalne moći da bismo se borili sa pretnjama 21. veka. Mi moramo povećati naše mogućnosti vođenja suvozemnih operacija. Mi moramo dati našim civilnim ministarstvima da sprovode operacije uporedo sa našim vojnim operacijama“. (Obama National Security Speech – Barack Obama, Remarks of Senator Barack Obama Endorsement by US Admirals and Generals, Chicago History Museum, March 12, 2008, Real Politics).

I dalje sledi ovakav poziv: „Mi moramo podstaći mlado američko pokolenje da služi, ostajući u građanskom statusu“. Kraće rečeno, predlaže se stvaranje militarizovanih „građanskih snaga za obezbeđenje nacionalne bezbednosti“, koje će se formirati od američke omladine i koje će „ovladati takvom moći“ i „biće tako dobro finansirane kao i oružane snage SAD“.

Uopšteno, u kakve god oblande uvijao te ideje, dobijamo „hitlerjugend” , tj. u ovom slučaju „obamajugend”. Obama se toj ideji vraća 2. jula 2008. u svom govoru u Kolorado Springsu i govori o Amero Korpusu (The Amero Corps), formulišući program analogan Hitlerovom programu za mlade: “Sada je naša nacija u opasnosti. Breme službe je na našim vojnicima. Kao predsednik, ja vas zovem da služite kao aktivni građani. Ja pozivam novo pokoljenje Amerikanaca da se prisajedine sa našim aktivnim vojnicima.

Ja postavljam cilj svim srednjoškolcima i studentima viših škola da prođu obuku od 50 časova u godini, kao i svim studentima koledža da prođu službu od 100 časova u godini. Mi tražimo vašu službu u ovom trenutku, jer je ovo naš momenat u istoriji” (Obamas Remarks opService, Wall Streel Joumal, july 2. 2008.). Jedan od komentarana blogu koji su postavili američki čitaoci povodom tog članka, bio je ovakav: “Hajl Obama”.

Obamizacija znači militarizaciju Amerike i uperenost njene politike protiv Rusije: „Upad Rusije u Gruziju je stvarno ozbiljan izazov bezbednosti za SAD. Ja ću se suprotstaviti tom izazovu koji je bacila sve agresivnija Rusija i realizovaću strategiju koja je u korist naših nacionalnih interesa.” Taj citat je bio postavljen na Obaminom predizbornom sajtu.

O mogućem osložnjavanju odnosa sa Rusijom u periodu Obaminog predsednikovanja, svedoči i činjenica da je njerov glavni savetnik po pitanju politike i odnosa sa Rusijom, bio Majkl Makfol, član Komiteta kongresa za međunarodne odnose, jedan od rukovodilaca Karnedži fonda, fonda Evroazije, Fridom Haus i drugih, povezanih sa američkim tajnim službama i orranizacijama. Baš oni su organizovali revolucije u Gruziji i Ukrajini u cilju smene režima. Pritom, najviše para dobija baš antiruski sastavljač tih prevrata.

Oni po pravilu počinju od toga da je režim u zemlji – žrtvi, politička agresija i proglašavaju ga nedemokratskim i što je najstrašnije, autorativnim. A dalje sa svim zastojima, napred u okupacionu ili kolonijalnu demokratiju. Majkl Malkof je već proglasio režim u Rusiji autoritativnim, i što je interesantno povezao nacionalnu bezbednost SAD sa uspostavljanjem demokratije u Rusiji. To znači, ako kod nas nema demokratije, a oni smatraju da je nema, tada je nacionalna bezbednost SAD pod jezivom pretnjom. I tako mi u Rusiji živimo nedemokratski i ne sanjajući da time činimo strašnu pretnju za Ameriku. Tako ispada da onaj ko se zalaže za demokratiju u Rusiji, taj istupa za američke interese i bezbednost SAD-a. A oni koji su protiv demokratije, to su neprijatelji. Majkl Makfol u svom tekstu „Doktrina slobode“ (Policy Review, april, maj 2002) pišedirektno ovako:„ Mi moramo izolovati i uništiti naše neprijatelje putem svrgavanja njihovih režima… Poslednji cilj američke moći je stvaranje društva međunarodnih demokratskih država, koje u sebe uključuju sve regione sveta.“

Pritom, ako ti budeš kao čist arijevac, oprostite, demokrata, štitio demokratiju, a samim tim i interese i bezbednost SAD, tebi će se za to dati čak i novac. Majkl Makfol čak piše kakvim zaštitnicima američkih interesa on treba da bude dodeljen. Novac će davati „smelim borcima za ljudska prava, opozicionim liderima, biznismenima i čak i činovnicima unutar najautoritativnijeg režima, onim činovnicima koji još uvek insistiraju na modernizaciji političkog i ekonomskog sistema zemlje“. Treba računati da, ako si činovnik i uz to još i „smeli borac za ljudska prava“ platiće ti dvostruko. Eto kakva je bezbednosna perspektiva iznikla iz finansijske krize. To jest, ako negde vidite borce za demokratiju, znajte da oni tako zarađuju pare. Takav im je posao – zaštita demokratije. A ujedno i očuvanje bezbednosti SAD-a, obezbeđujući je na štetu sopstvene otadžbine i njene nacionalne bezbednosti. Ali ako mi budemo štitili tuđu bezbednost i interese, mi onda imamo kolonijalni režim. Kraće – „demokratizacija“ je jednako „kolonizacija“.

Norman Livergud u svom članku „Nova strategija političke klike“ upozorava: „Američki građani moraju znati za agresivne grandiozne planove koje sada ostvaruje kriminalno politička klika. Samo ako ih shvatimo u potpunosti, mi možemo pobediti tu smrtonosnu zaveru plutokrata“.

Livergud primećuje da su ti planovi toliko očevidni, da klika čak i neskrivaući se, otvoreno publikuje informacije o svojoj zaveri za političko, privredno i vojno osvajanje sveta. Predstavnici globalne elite, takvi poput Bžežinskog, Kisindžera i mnogih drugih čine projekat za svoju globalnu policijsku državu. Izučavajući te projekte mi možemo shvatiti kakva demonska klika planira da upotpunosti zagospodari svetom i zadrži to gospodarenje.

Opisana je samo spoljna strana svega onoga što sedešava u svetu koji nevoljno dobija mozaički, fragmentarni ili kako se sada kaže, karakter video klipa. Haotičnostopisanih spoljnih događaja jeste pariranje haosu u koji guraju svet hazarski antisistemci. Svet se doživljava kao polje bitke gde se čas ovde, čas onde, eksplozivno razbuktavaju razni događaji. Svi ti, munjevito smenjujući događaji, stvaraju osećaj haotičnosti, raspada celine. Čovek više ne shvata šta se dešava, gubi sposobnost da samostaln orastumači nagomilane događaje i ujedno gubi smisao života.

Haos u spoznaji porađa ropstvo misli i haos u duši koji je sa druge strane, predvorje duhovnog ropstva. I kada čovek padne u očajanje od nemogućnosti da sam sve razabere shvati šta se događa, kada ga zapljusne haos i pogruži u pučinu on instinktivno traži ono što može zavesti poredak. I sa zadovoljstvom poverava sebe svakom zavodljivcu koji predlaže prevarantske usluge i prividan poredak. Upravljani haos se zato i stvara da bi se ulovile duše u ropstvo, u haosu izgnječene duše. Kisindžer izjavljuje: „Alternativa novom svetskom poretku je haos“ (Henry A. Kisinger, International Herald Tribune, January 12, 2009). Eto, tako ta globalna hazarska klika i stvara haos da bi primorala narode da prihvate taj lažni poredak.

Samo naša pravoslavna vera može nam dati prave orijentire u osmišljavanju onoga što se dešava i dati nam istinsku slobodu duhovnog izbora. Jedino ona je glavni instrument dovođenja haosa u sistem, dajući pravi kurs brodu našeg života u budućem okeanu sveta. I sidro sa tog broda daje nam nadu u spasenje.

(odlomak iz knjige Tatjane Gračove „Sveta Rusija protiv Hazarije – Algoritmi geopolitike i strategije tajnih ratova svetske zakulise“, 2010. Autor knjige je Tatjana Gračova, rukovodilac katedre Vojne Akademije Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije, i dugogodišnji saradnik Centra za vojno-strateška istraživanja Generalštaba OS Ruske Federacije)

Print PDF