Iza američke mesijanske misije širenja demokratije u svetu nalazi se odbrana vlastitih vojnih i ekonomskih interesa, a Amerika danas po mnogim aspektima podseća na Nemačku uoči Drugog svetskog rata. Reč je o velesili čiji potencijal globalne dominacije nad ostatkom sveta opada, ističe Noam Čomski, jedan od najvećih i najpriznatijih svetskih intelektualaca i boraca protiv globalizma

Čomski je do paralele sa Hitlerovom Nemačkom došao analizirajući aktuelne američke unutrašnje društveno-političke i ekonomske prilike, zaključujući da zastrašuje nivo „iracionalnog straha i mržnje” koji vlada u Americi.

On je u intervjuu za zagrebački nedeljnik „Globus” rekao da stanovništvo ne uspeva da jasno artikuliše svoje zahteve i da u njemu vladaju „besciljni strah i bes”.

Bes je, prema Čomskom, delom i opravdan, jer za razliku od finansijske elite, većina stanovništva za 30 godina nije imala realno povećanje prihoda. Teško se preživljava, a porodica nema nikakvu podršku koju u tom pogledu pružaju rešenja evropskih socijalnih sistema, ljudi se i dalje zadužuju, a vrednost njihove imovine, kao što su kuće, opada. To je dugoročno neodrživo – navodi Čomski i dodaje da je nezaposlenost u proizvodnom sektoru „doslovno na nivou Velike depresije”. Mi smo i dalje najbogatija zemlja na svetu, ali to većina ne može da oseti u vlastitom životu – kaže on.

Čomski ističe da se američka ekonomija ne nalazi u bezizlaznoj situaciji, ali da je situacija ozbiljna. Kad putujete u Evropu i vratite se ovamo, čini vam se da ste došli u zemlju trećeg sveta. Ništa ne funkcioniše, vozovi, putevi. Infrastruktura je pred kolapsom. Budućnost američke ekonomije je neizvesna, jer u trci za profitom banke i korporacije novac ulažu u Meksiko i Kinu odakle se ne vraća u vidu novih radnih mesta, a problem predstavlja i ogroman deficit – polovina je uzrokovana vojnim budžetom. Deficit „prati proglašenje mesijanske misije širenja demokratije u svetu”, iza čega se, kako kaže Čomski, nalazi „pre svega odbrana vlastitih vojnih i ekonomskih interesa”.

On tvrdi da ne samo da se nije smanjilo izdvajanje za vojsku pod vlašću Baraka Obame, već da je u ovom trenutku ono najveće od Drugog svetskog rata!

- Uz to raste strah od useljenika, posebno muslimana. Veruje da se postoji muslimanska zavera za preotimanje zemlje i uvođenje šerijatskog prava, a da je Obama njihov predstavnik. Zastrašujuć je nivo iracionalnog straha i mržnje. Podseća me, da budem iskren, na Nemačku pre Drugog svetskog rata – rekao je Čomski.

On tvrdi da Obama ne samo da je povećao vojni budžet, već i značajno povećao ratnu opasnost, jer je na ostrvo Dijego Garsija u Indijskom okeanu poslao „stotine tzv. bombi za duboko penetriranje, najveće bombe u arsenalu nuklearnog oružja, koje su uperene prema Iranu”.

- I polako se ide prema tome da postane sasvim normalno da se one upotrebe jer navodno nema izbora – kaže Čomski i dodaje da je najveći greh Irana to što „ne postupa po naredbama iz Vašingtona i pokušava da proširi svoj uticaj na susedne zemlje”.

Prema ovom slavnom naučniku i intelektualcu, Iran nije jedina zemlja koja odbija da se povinuje zahtevima iz Vašingtona, već se taj talas neposlušnosti širi. Turska najavljuje da će utrostručiti trgovinu sa prokaženim Iranom, dok ga Brazil „otvoreno podržava”.

- Ako ih (SAD) nije briga za druge zemlje, Kinu ne mogu da ignorišu. I postaju nervozne zato što Kina ne prihvata njihov diktat. U američkom dvorištu, tj. Južnoj Americi, države po prvi put počinju da stvaraju zajedničke institucije i da rešavaju svoje unutrašnje probleme. U prošlosti, kad bi se tako nešto događalo, SAD bi jednostavno svrgle vladu. To više ne može da čini – kaže Čomski.

Pred nama je danas mnogo podeljeniji svijet. U njemu Sjedinjene Države i dalje zadržavaju vojnu snagu kojoj još uvek niko ne može prići ni blizu. Ali SAD više ne može izdavati naređenja koja bi drugi poslušali. I to postaje zastrašujuće za ovu imperijalnu silu, jer pokazuje da se sistem njene kontrole polako urušava.

- Kina posebno zamenjuje SAD u mnogim zemljama kao vodeći investitor i kupac. Čak se i Brazil kreće u tom smeru. Stvari se događaju mimo SAD, a one ne mogu da učine ništa. On je objasnio da je i sa Obamom na snazi u američkoj istoriji duboko ukorenjena teza da je „put do sigurnosti u ekspanziji” – „drugim rečima, ako sve ne kontrolišete niste sigurni”.

- To je i danas dominantna politika. Ali je vrlo opasno u globalnom kontekstu kad imate vrlo moćnu državu koju vode vrlo iracionalne sile, mnogo straha i velika moć destrukcije – zaključuje Čomski.

Print PDF