Svi pokušaji da se društveni aktivizam danas zasnuje na hrišćanskim i nacionalnim osnovama predstavljaju krajnje retrogradan čin i vuku naše društvo duboko unazad. Radi se o pokušaju oživljavanja davno prošlih vremena i društvenih oblika, zarobljenosti u prošlost, nemogućnosti da se živi i deluje u savremenosti, potpunom odsustvu osećaja za moderni svet. Ova vrsta duhovnog i nacionalnog angažmana je suštinski nesposobna za savremenu komunikaciju, ljudske i svenarodne potrebe u 21. veku. Reč je o intelektualnoj zaostalosti i nametanju svojih mrtvih ideja živom životu našeg doba.

Da vidimo na čemu se temelji ova jednačina:

Osnovna teza:

Svaka tema koju pokreće hrišćanska i nacionalna misao danas je tema iz prošlosti. Njihovi glasnogovornici nemaju ni jednu ideju za budućnost i vode narod unazad i u novu propast. Takve ideje i njihovi nosioci trebalo bi da budu izopšteni iz savremene društvene komunikacije, jer svojom idejnom opstrukcijom stalno koče i remete društveni napredak.

Protivteza:

Svetosavlje je moderno. Duhovni i moralni, u osnovi egzistencijalni problemi čoveka i ljudske zajednice su univerzalni, svevremeni. Hrišćanski pogled na svet je aktuelan i delatan i danas. Uprkos proglašenju „kraja istorije, nacija i država“ nacionalni identiteti i države još uvek postoje, a istorija se obnavlja i ponavlja.

Skrivena (tabu) teza

Savremeni svet je bolestan. Mirnodopska utopija globalističkog „raja na zemlji“ se pokazala kao duhovna, moralna, ekološka, ekonomska i međunarodno-pravna propast. Progresizam više nije vladajuća ideologija i sve više je glasova koji dovode u pitanje potrošačku civilizacija koja svet vodi u besmisao i samouništenje. „Stare“ vrednosti ponovo dobijaju na značaju: duhovnost, moral, porodica, zavičaj, nacija, država ponovo su na ceni. Opasno pitanje glasi: da li su evrounijati u Srba i drugi ideolozi progresizma u našoj državi zapravo nesavremeni i prevaziđeni, dok društvene ideje i grupe inspirisane duhovnim i nacionalnim vrednostima iznova stupaju na istorijsku pozornicu kao modernost prve vrste?

Šta ćemo onda kada budemo poslednji verujući evrounijati ili amerikanofili u trenutku dok se ova dva ideološka koncepta u potpunosti urušavaju? Šta ćemo u slučaju da svi drugi narodi ponovo spremno dočekuju ovakav razvoj situacije, a mi ostanemo poslednji vernici globalnog svetskog poretka koji više ne postoji?

Ko je odgovoran što nova svetska kretanja nisu primećena, a srpski narod i njegov identitet se drže vezani u paukovoj mreži „političke korektnosti“?

Oslobođenje ili smrt

Trenutno se nalazimo u poziciji boksera koji je već dobio velike batine, ruke su mu vezane, a objašnjeno mu je da pravila igre nalažu da se bori nemrdanjem iz mesta. Da li su drugi već u gardu, spremni na dalje udarce, to nije bitno, o tome ne treba da misli, važno je da se skoncentriše na to da on svojim potezom ne ugrožava drugoga i prvi ne izaziva tuču. Možda mu se zbog toga sudije smiluju i nagrade ga.

Kakve će biti društvene posledice daljeg unutrašnjeg sagorevanja ovakvih osnovnih ideološko-medijskih teza u našem narodu? Povlačenje u sebe, nacionalni stid, odricanje i promena identiteta, uzmicanje u svakom društvenom smislu. Prosečan srpski čovek uskoro će zazirati od identitetskih tema, autocenzurisati u sebi svaku duhovnu i nacionalnu pomisao. Pokretanje tih tema iznutra će doživljavati kao potezanje istih onih stvari zbog kojih smo doživeli mnogo medijskih i istorijskih poraza poslednjih decenija, i želeće da se distancira od toga da „nikoga ne bi provocirao i pravio sebi probleme“. Sa druge strane, ova vrsta nacionalne frustracije izazvaće pojavu radikalnih društvenih ideja i grupa koje će dobro doći utvrđivanju projektovanog stereotipa o „pogubnosti srpskog nacionalizma“. A ako takvih radikalnih društvenih grupa ili pojedinaca i ne bude, izmislićemo ih, jer su nam stalno potrebni primeri koji potvrđuju zašto srpski narod treba držati u nekoj vrsti političkog protektorata.

Bez razotkrivanja prve teze nikada nećemo razumeti šta nam se desilo u 20. veku i kako je došlo do dezintegracije srpskog identiteta i države. Bez rešavanja druge jednačine svaki pomen rodoljublja biće tretiran kao „neonacizam“. Bez objašnjenja trećeg pitanja izgubićemo pravo i mehanizme za zaštitu vlastitog nacionalnog identiteta. Bez odgonetke četvrte nedoumice nećemo biti konkurentni na tržištu savremenih ideja, tj. bićemo unapred eliminisani iz takmičenja u kome se odlučuje sudbina naroda kome pripadamo.

Zato je lično i svenarodno oslobođenje od ovih nametnutih medijsko-ideoloških matrica preduslov ne samo svakog društvenog aktivizma i uspeha, već i golog duhovnog i fizičkog opstanka srpskog naroda.

Print PDF