„Fejsbuk“ je pušten u rad februara 2004. godine, a već krajem godine prelazi u Silikonsku dolinu, gde dobija velike „investicije“ od strane obaveštajnih i vojnih centara moći

„Fejsbuk“ i „Tviter“ revolucije na Bliskom istoku otvorile su pitanje ovih socijalnih mreža. No, tvrdnje da socijalne mreže na internetu kontrolišu SAD nisu nove. Pažnji analitičara i istraživača promakle su analize nezavisnih intelektualaca koji su već od 2007. godine tvrdili da je „Fejsbuk“ stvorila CIA. Tako je „The New Zealand Herald“, od  8. avgusta 2007. godine, u članku „Facebook – the CIA conspiracy“ objašnjavao da „Fejsbuk“ ima milione korisnika (te godine je imao 20 miliona, a krajem 2010. godina oko 500 miliona i 540 miliona posetilaca), da košta milijarde dolara, a da ga je stvorila CIA i Ministarstvo odbrane SAD. Pošto je raspolagao novčanom i materijalnom podrškom ovih uticajnih institucija, „Fejsbuk“ je brzo po popularnosti i broju korisnika prestigao „MySpace“ i slične sajtove. Kompanija „ComScore“ je objavila istraživanje popularnosti socijalnih mreža među korisnicima u celom svetu, a lider po rastu popularnosti bio je „Fejsbuk“ koji je uvećao broj korisnika za 153 posto.

„Fejsbuk“ je pušten u rad februara 2004. godine (tada se nazivao „The Facebook“) isključivo za korisnike univerziteta Harvard, gde je tada studirao i njen sadašnji vlasnik Mark Cukerberg. Potom se proširio i na druge prestižne univerzitete (Jejl, Stenford, Kolumbija univerzitet i druge), a nešto kasnije je dostupan svim univerzitetima i školama u SAD i Kanadi. No, tada se na „Fejsbuk“ moglo ući samo po pozivu. Ipak, krajem godine „Fejsbuk“ prelazi u Silikonsku dolinu, gde dobija velike „investicije“ od strane obaveštajnih i vojnih centara moći.

PREČEŠLJANA PROŠLOST

Istorija „Fejsbuka“ započinje kada se tvorac ove socijalne mreže Mark Cukerberg povezao sa bivšim predsednikom „Paypal-a“ Piterom Tilom, koji je investirao 500.000 dolara u mrežu. Til je bio autor knjige protiv multikulturalizma, a takođe je u užem rukovodstvu ekstremističko-konzervativne grupe „VanguardPAC“. Druga etapa razvoja je priliv fantastičnih 12,7 milijardi dolara od strane kompanije „Accel Partners“, ona se, između ostalog, bavila „tehnologijom dobijanja informacija“. Menadžer ove kompanije bio je Džems Brever koji je, takođe, bio u rukovodećem timu naučnoistraživačke firme „BBN Technologies“, jedne od kompanija koja je stvorila internet. Kompaniji se pridružuje i doktorka Anita Džons, direktor vojnih naučnih istraživanja pri Ministarstvu odbrane SAD. Ona je obavljala i funkciju savetnika ministra odbrane i vodila „Agenciju perspektivnih vojno naučnoistraživačkih poslova SAD“ (DARPA), koja je odgovarala vladi za razradu visokotehnoloških projekata. U ovoj „Agenciji“ postoji odeljenje koje se bavi „projektima sakupljanja informacija“, što je u SAD, kada se saznalo za ovo odeljenje, izazvalo gnušanje slobodoljubive javnosti. I zaista, zvanično „Agencija“ se bavila prikupljanjem što većeg broja informacija o svakom čoveku, a koje bi bile dostupne na centralizovan način, na jednom mestu, i omogućavale bi vladi SAD da ima istoriju života većeg broja ljudi (aktivnost na internetu, istoriju kupovine preko kreditnih i drugih kartica, kupovinu avionskih karata, automobila, zapise o stanju zdravlja, podatke o uspehu tokom školovanja, kako plaća račune za komunalne i druge usluge, naravno i poreze, odnosno sve ostalo što može biti interesantno).

Funkcija „Fejsbuka“ bila je, dakle, višeslojna. Pored sakupljanja podataka o korisnicima ove socijalne mreže, korišćena je i za regrutovanje agenata za tajne službe SAD i Velike Britanije.

Posle zahteva mnogobrojnih boraca za ljudska prava Kongres SAD je istražio rad „Agencije“ DARPA i ovima je, posle toga, ukinuto finansiranje od strane države. Međutim, Ministarstvo odbrane se nije odreklo usluga „Agencije“ DARPA, već je stvorilo novu masku za novi život, a to je upravo „Fejsbuk“. Najvažniji zadatak i stare i nove socijalne mreže je bio „analiza socijalne mreže i mehanizama formiranja obrazaca ponašanja“, što im je nova mreža i omogućavala. Naravno, ako neko koristi „Fejsbuk“ mora dati osnovne informacije o sebi, a potom praćenje njegovog života nije nikakav problem. „Fejsbuk“ može o ljudima sakupljati informacije i iz drugih izvora, na primer, novina, blogova, saopštenja, ali i od drugih korisnika mreže finansiranjem mogućnosti postavljanja fotografija (funkcija prijatelja, na primer). Ono što korisnici „Fejsbuka“ ne znaju (ili neće da znaju) je da pristaju na to da njihovi personalni podaci prijavljeni administratoru budu predati i obrađeni u SAD.

ZAPISANA BUDUĆNOST

Početkom avgusta 2010. godine, Aleksandar Baharev na sajtu casualuniverse.com objavio je članak u kojem ističe da je CIA zajedno sa „Guglom“ odobrila projekat sakupljanja informacija sa interneta u cilju predskazivanja budućnosti. Projekat nosi naziv „Zapisana budućnost“ („Recorded future“). Sistem obrađuje na desetine hiljada sajtova, blogova, socijalnih mreža, podatke o korisnicima socijalnih mreža, veze između ljudi, kompanija itd. Sakupljaju se informacije kako o aktuelnim, tako i o predstojećim aktivnostima. Ideja je jednostavna – sakupiti i obraditi sve dostupne informacije o svakom događaju i ljudima koji koriste internet.

To, međutim, nije prvi put da „Gugl“ radi za CIA. Pre ovog projekta „Gugl“ je dobio pomoć od svih službi za nacionalnu bezbednost SAD, jer im je ustupio podatke važne za rad tajnih službi. Zato je u delu slobodoljubive javnosti „Gugl“ ubrojan u „imperiju zla“. Tajne službe SAD, kao nikada ranije, zainteresovane su za informacije koje se daju preko medija, blogova i sajtova. Ovu zainteresovanost dobro je objasnio direktor CIA (2008. godine) Majkl Hajden, rekavši: „Zašto ne iskoristiti informacije koju glupaci ostavljaju u otvorenim izvorima“.

Da li je potom čudo da postoje i ljudi poput poznate britanske pevačice Mie (Mathangi Arulpragasam), koja savetuje svojim fanovima da se uzdrže od korišćenja sajtova „Fejsbuka“ i „Gugla“, jer su oni stvoreni od CIA za sakupljanje informacija o korisnicima interneta.

(izvor: “Pečat”)

Print PDF