Dokle ćemo ovako, drugovi?
Poslanici Skupštine Srbije izabrali su članove nove Vlade Srbije, koja će od sada brojati 17 ministarstava i ukupno 21 člana
Posle izbora, ministri su položili zakletvu, koja glasi: “Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću se obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije”.
Izlažući “novi” program o novoj Vladi, premijer Cvetković je na početku sednice poručio da neće tolerisati nerad, bahatost i sve ono što iskače iz zacrtane zajedničke politike.
“Svi članovi ove vlade moraće od danas da budu još odgovorniji u svom radu, skromniji u svom držanju, vredniji u cilju postizanja rezultata, sa još više sluha za potrebe građana zbog kojih se nalaze tu gde jesu. Interes građana i rešavanje njihovih problema biće i još mnogo više nego do sada vrhunski prioritet za svakog člana vlade”, rekao je Cvetković predstavljajući parlamentu program rekonstruisane vlade.
Prema njegovim rečima, vlada će do kraja svog mandata realizovati sistemske mere kojima će se dugoročno povećati zaposlenost i životni standard svih građana Srbije, ali i preduzeti operativne mere koje će u kratkom roku dovesti do olakšanja teškoća najugroženijih slojeva stanovništva i poboljšanja života građana.
“Ova Vlada je pokazala da ima hrabrosti da donosi teške odluke koje su u interesu građana Srbije, i donosiće ih i ubuduće. Samo na taj način može se obezbediti izvesnost za dugoročni prosperitet naše zemlje i za generacije koje dolaze posle nas, ali i bolji život za sve naše građane danas i odmah”, kazao je Cvetković.
Vlada će se, kako je naveo premijer, fokusirati na resurse kojima Srbija raspolaže a nedovoljno racionalno koristi, a to su poljoprivreda, prehrambena industrija, rudarstvo, energetika, i znanje i inovativni duh građana.
“Građani Srbije treba da žive bolje danas, odmah, i mi ćemo sve učiniti da tako bude”, zaključio je Cvetković.
PDF 
Rubrike: 
ODLIČAN PRIMER ZA SVE MUSLIMANE BOSNE I SRBIJE NIJE SENAD NEGO BOBAN
Sreda, 16. Mart, 2011.| Autor: MILANKA ERAKOVIĆ
Senad Avmedov, koga je ratni vihor kao trogodišnje siroče doveo u Srbiju, zavoleo svoje hranitelje i promenio ime u Slobodan – Boban Gajić
ŠABAC – Životna priča Senada Avmedova, danas Bobana Gajića, liči na filmsku priču.
Ratni vihor u bivšoj Jugoslaviji mnogima je potpuno izmenio život. Trogodišnjem dečaku, koga je još 1994. godine vojska ostavila u blizini šabačke pijace „Živinarnik“, sudbina je odredila trnovit put. S pijace je odveden u Centar za socijalni rad.
Dete nije mnogo govorilo o sebi. Prošlost kao da je bila izbrisana. Nije znao ni kako se zove ni odakle dolazi.
U traganju za njegovim identitetom, čime su se bavile nadležne službe, stigla je krštenica iz Srebrenice u kojoj je stajalo ime Senad Avmedov. Ni nakon priče objavljene na televiziji niko se nikad nije javio. Senada niko nije tražio.
A Milica i Ljubiša Gajić, skromni ljudi iz Mačvanskog Pričinovića, uvek su želeli dete. Centar za socijalni rad smešta malog Senada u njihov hraniteljski dom.
- Kad su nam ga dali, rekli su nam samo – dajte mu ljubavi, to je ono što mu nedostaje – kaže Milica Gajić.
Senad je odrastao u Pričinoviću. Živeli su skromno, onako kako se moglo i moralo. Sve je nekako išlo dok je Ljubiša radio u „Izgradnji“. U međuvremenu Senad je završio srednju mašinsku školu u Šapcu, a kad je rešio da uzme ličnu kartu, odlučio je da bude ono što je jedino znao, sin Milice i Ljubiše.
- Rešio sam da promenim ime i prezime. Da se zovem Slobodan – Boban, kako su me i moji novi roditelji zvali, i da nosim njihovo prezime – kaže nam Boban.
Želja da sazna ko je odavno ga je napustila.
- Nikada nisam išao u Srebrenicu. Imao sam prilike, ali ne želim. Ovde sam otkad pamtim, volim Milicu i Ljubišu, oni su mi jedini roditelji – kaže ćutljivi Boban.
Iako se život surovo poigrao s njim, Boban ne gleda u prošlost već, zagledan u oči svoje verenice Andrijane, razmišlja samo o budućnosti. Kako Gajići jedva sastavljaju kraj s krajem otkako je Ljubiša otišao u penziju, nije bilo mnogo nade da će mladi uspeti da saviju svoje gnezdo.
Zato je pisao Ruži Popović, predsednici fonda „Humano srce“, u kojem je moli da im pomogne.
Ružu je priča dirnula do te mere da nije mogla da ne reaguje.
- Kada sam pročitala pismo, nisam mogla da spavam mirno. Odmah sam došla i obećala pomoć. I ja sam iz okoline Srebrenice, ali nije to presudilo – kaže Ruža, koja je uspela da za manje od dva meseca obezbedi krov nad glavom Bogdanu i Andrijani.
Ruža obećala i svadbu
Nova kuća je podignuta. Ostali su još finalni radovi i novi, srećniji život može da počne.
- Kad nam je Ruža došla i obećala da će pomoći, tri noći nismo spavali. Bili smo presrećni, nismo verovali da nam se to dešava – opisuju radost Boban i Andrijana.
Kad sve bude gotovo, kuća useljiva, Ruža Popović je obećala i svadbu mladencima.
Milica i Ljubiša, koji su godinama živeli u siromaštvu, kažu da su im se svi snovi ispunili.
- Neka Ruži bog da zdravlja i sreće koliko je kose na glavi – poručuje Milica.
Seade nisi ti ništa pogrešio samo si se vratio u veru svojih predaka baš kao i Nemanja Kusturica većina muslimana u Bosni ima srpske korene ali su pod pritiskom primili Islam . Ti si se samo vratio i srećno ti bilo Srbine .