Da li smemo da zaboravimo?
Nastojanja Hrvatske da uskrati učlanjenje Srbije u Međunarodnu radnu grupu za obrazovanje o holokaustu (ITF) ispunjeno je istorijskom ironijom jer su tokom Drugog svetskog rata pripadnici hrvatskog fašističkog pokreta – ustaše – stali uz Njemačku i provodili kampanju istrebljenja Srba i Jevreja, piše izraelski list Džeruzalem post.
Izraelski dnevnik je došao do informacije od zvaničnika koji ima pristup procesu za prijem zahteva za članstvo u ITF da je Hrvatska blokirala napore Srbije da uđe u tu međunarodnu asocijaciju.
Portparol hrvatske Ambasade u Berlinu Danijel Glunčić rekao je za izraelski list da odbijanje aplikacije Srbije “nije bila tema sastanka.”
On je istakao da ne može da potvrdi niti negira da li je bilo odluke hrvatske Vlade za umanjivanje šansi Srbije za članstvo u ITF-u.
ITF, čiji je puni naziv Radna grupa za međunarodnu saradnju o edukaciji, sećanju i istraživanju holokausta, želi da proširi saznanja o holokaustu kako bi postao globalni projekat.
(izvor: “Srna”)
PDF 
Rubrike: 
Našem narodu treba velika biološka obnova i jedino tako možemo mirnim putem vratiti sve srpske krajeve srpskom narodu. Ali taj narod mora biološki ojačati na oko 10.000.000 srba i tada će procvijetati sada uništena Republika Srpska Krajina, Republika Srpska, Srpska Crna Gora, Kosovo , i stara Južna Srbija ( Makedonija ) Nastavimo li mi Srbi sa nerađanjem neće nam trebati niti Beogradski pašaluk , nego ćemo da živimo u Velikoj Albaniji sa glavnim gradom Beogradom. Europska unija i Amerika centar sotonizma na sve načine želi uništiti srpski narod nesmemo to dozvoliti.Ući u savez sa Rusijom jedini je garant da će srpski narod preživeti. Najbolji Srbin kojeg sada imamo je Dodik drugo su sve nesrbi, petokolonaši i vazali zapada . Srpski se narod treba pokazati zrelim , ljubavlju i potomstvom osigurati našu Republiku Srpsku , Srbiju, Vojvodinu , Srpsku Crnu Goru i staru Srbiju ( Makedonija ) kao trajnu državu Srpskog naroda.Srpski narod mora naučiti lekciju od šiftara “ čije su ovce onoga je i livada “ niskim natalitetom jedincima i sa dvoje dece gubimo teritoriju za teritorijom i to će se nastaviti. U Hrvatskoj delom zbog proterivanja ali puno većim delom zbog izumiranja izgubljen je srpski teritorij i ljudstvo. Nekada su Srbi bili 30 % hrvatske. To piše u hrvatskim novinama Gospodarski list a danas ? Samo hrpa nemoćnih bakica i dekica bez potomstva. Kosovo smo isto tako izgubili kao i Makedoniju. U Crnoj Gori Srbi prizovite se pameti i svaki par minimalno petero dece i nedajte se. Republika Srpska će kao i Kosovo i Hrvatska biti izgubljena baš zbog velike površine a premalog broja srba. BH federacija na istoj površini godišnje ima oko 25.000 beba a Srpska od 10.000 do 11.000 i sve je jasno da bi zadržali taj teritorij moramo imati minimalno beba kao i druga polovica države. U Vojvodini isto tako Srbi treba da puno više rađaju jer samo ako brojčano ojačaju mogu spriječiti secesiju. Znači ako si rodoljub, srbin, srpkinja prihvatite se ljubavi .
sve je tacno jedino sto 10 miliona ne moze da ostvari iste ciljeve. Treba nam barem 15 miliona Srba-pravoslavnih jer katolika i muslimana ima dosta a i zna se ko su i kakvisu. Otpad Srpskog naroda. Treba citati Mesu Selimovica.
kada se stvara nova nacija, kao u slucaju kada je vatikan stvorio krvate, onda njihov opstanak, sa ezoterijske tacke posmatranja, zavisi iskljucivo od stepena mrznje koji “neguju” prema narodu iz kojeg su potekli
ne neguje se samo ljubav… neciji postanak a kasnije i opstanak zavisi od negovanja dakle pogrevanja mrznje
u tzv mirnodopskim uslovima za podgrejavanje je potrebna slaba vatra, vatrica..za uzbunu pred itokom rata sva energija se usmerava da se mrznja razbukti
jednostavnim recima, samo neznanje ce ubiti Srbe i nasa zelja da se utopimo u utopisticke ideje…i poslednji krvat ce, sve dok dise, mrzeti Srbina ili u najgorem slucaju – krvat ce mrzeti sve nas do poslednjeg Srbina
Najbolji scenario bi bio kada bi Srbi imalipameti i mudrosti da vrate krvate u okrilje pravoslavne vere i srpskog naroda, ali za to cemo morati da sacekamo novog svetog Savu jer je to veliki posao za koji ocigledno nismo ni spremni niti smo svesni koliko je to bitno
Vaskrsnuće Republike Srpske Krajine
Poslije sudske presude međunarodnog suda u Hagu o genocidu i osude hrvatskih generala i Tuđmana , nad srpskim narodom u Republici Srpskoj Krajini treba raditi svim snagama da vaskrsne u granicama kojima je postojala . Inače se Srbi nikad neće vratiti na svoja ognjišta a međunarodna zajednica bit će pokrovitelj Hrvatskoj u genocidu , etničkom čišćenju i protjerivanju Srba iz njihovih etničkih prostora na kojima su živeli vekovima .Ako se za ista dela sudilo Nemačkoj posle II svetskog rata i na Hrvatsku treba izvršiti međunarodni pritisak da prizna Krajinu . U isto vreme kad je međunarodno nepriznata Hrvatska vršila secesiju od Jugoslavije i Srbe u Republici Srpskoj Krajini proglasila manjinom oni su proglasili svoju vekovnu državu Krajinu . Koja je naslednica Vojne Krajine i koja je faktički bila samostalna država za vreme Austrugarskog carstva . Znači ako je Hrvatska imala pravo na državu to pravo imaju i Srbi iz Republike Srpske Krajine koji u Krajini žive vekovima i koji su je natoili svojom krvlju braneći Austrougarsko carstvo i Evropu od Turskih pljački i zuluma . Ovaj genocid i etničko čišćenje nikako ne može biti “ oslobodilačka akcija “ jer u Krajini su Srbi vekovima večina i od koga su ustaše oslobađale Krajinu od Srba Krajišnika na čiji poziv , su prisvojili srpske etničke prostore .
Република Српска Крајина
Republika Srpska Krajina
Застава Републике Српске Крајине
Грб Републике Српске Крајине
Застава Грб
Химна: Боже правде
Положај Републике Српске Крајине
Главни град Книн
Службени језик српски
Председник: Милан Мартић
Премијер: Милан Бабић
Државе које су признале независност: званично ниједна
Површина
– Укупно 17.028 km2
Становништво
– 1991. 435.595
– Густина 26/km²
Валута крајишки динар
Временска зона UTC +1
1председник РСК у време операције Олуја
2премијер РСК у време операције Олуја
Република Српска Крајина (РСК, Крајина), је била самопроглашена, међународно непризната република, која је постојала између 1991. и 1995. године и коју су већински настањивали Срби. Основана је на територији СФР Југославије – Република Хрватске, која је у то време такође била самопроглашена и међународно непризната република.
Главни град РСК био је Книн (12.000), а остали већи градови били су: Вуковар (33.000) и Петриња (19.000). Према незваничним процјенама РСК је средином 1993. године, имала 435.595 становника и површину од 17.028 квадратних километара. Од укупног становништва, 91% чинили су Срби, 7% Хрвати и 2% остали.
РСК се незванично граничила са Хрватском, СР Југославијом (тачније Србијом), Мађарском, Босном и Херцеговином (односно са Републиком Српском и Федерацијом Босне и Херцеговине).
Највећи део Републике Српске Крајине Хрватска војска је заузела у Операцији Олуја и Операцији Бљесак, када је извршено етничко чишћење над српским становништвом на тој територији, када је убијено и протерано више од 500.000 Срба. После овог масакра, један део територије бивше РСК, познат као Сремско-Барањска Област, био је под управом Уједињених нација до 1998. године, када је мирним путем и послије преговора са тадашњом СР Југославијом, укључен у састав Републике Хрватске.
Географија
Географске регије РСК биле су: Сјеверна Далмација, Лика, Кордун, Банија, Западна Славонија, Барања, Источна Славонија и Западни Сријем .
Још за вријеме првих сеоба Срба, док је Србија била под турском влашћу, Срби су кретали на запад у потрази за просторима на којима би могли да несметано настављају свој живот. Таквим помјерањем дошло је до насељавања у тадашњу Аустријску монархију. Аустријски монарси су понудили Србима да се населе у пограничним дијеловима монархије, на граници са подручјима под турском влашћу. Срби су то прихватили уз повластице које су се односиле на додјелу земљишта и ослобађање од плаћања пореза. Тако настаје Војна крајина (1579. год.), по којој је и Република Српска Крајина добила име. Аустро-Угарском окупацијом Босне и Херцеговине престаје опасност од напада Турака на границе Монархије и тада престаје да важи управа Војне крајине (1881. године). Срби који су били војници у Војној крајини наставили су свој живот на тим просторима сада као слободни замљорадници. Од тих времена ови простори су углавном насељени православним становништвом. Да би Војна крајина постала део Хрватске и Славоније Сабор је 11.5. 1867. донео одлуку да је српска нација равноправна и једнака хрватској, чиме је призната конститутивност Срба и једнакост са хрватским народом.
Иначе, поријекло српског становништва на тим територијама датира из дубље прошлости, иако су масовна насељавања започела тек почетком 16. вијека. Први помен Срба на тим просторима датира са почетка 9. вијека, када Србе спомиње франачки хроничар Ајнхарт. Исти хроничар не спомиње Хрвате као народ, него Гудушчане и Панонце.
Ти први помени Срба вежу се за просторе Далмације. Два велика српска манастира саграђена су у времену прије почетка напада Турака на Србију. Та два манастира су Крупа саграђена 1317. и манастир Крка саграђен 1350.
Насупрот томе, српско становништво које је живјело на просторима Источне Славоније, Барање и Западног Сријема насељава те просторе још од времена сеоба словенског становништва у Панонску низију у 5. вијеку.
Хрватска у СФР Југославији
Више аутора тврди да је подручје Хрватске остало без око 500.000 Срба (око 300.000 побијених по логорима и у другим акцијама усташа, и око 200.000 пребеглих у Србију).
Драстичан притисак на Србе у Хрватској током СФРЈ је био покушај елиминације Срба из политичког, економског и културног живота у јеку масовног покрета 1971. године. Прављени су спискови непожељних Срба, агитовало се поново за „хрватску стројницу о хрватском рамену“ итд. Када је дошло до усијања, СК и Тито пресекли су хрватски покрет.
Република Српска Крајина је формирана 1991. године одвајањем од Социјалистичке Републике Хрватск . Настанак ове државе уследио је након доласка на власт Фрања Туђмана и његове националистичке политичке странке Хрватске демократске заједнице (ХДЗ). Сјећајући се на трагичне историјске догађаје који су се одиграли у Другом свјетском рату, и послије искључења Срба као конститутивног народа из новог Устава Хрватске, српско вођство је одлучило да спроведе референдум о будућности српског народа и наставку живота у Републици Хрватској. Тим референдумом великом већином гласова изгласано је одвајање од Републике Хрватске и стварање нове државе Републике Српске Крајине. Дана 19. децембра 1991. године усвојен је први Устав Крајине.
Хрватска инсистира на томе да је побуна Срба на простору Републике Српске Крајине диригована из Београда.
Још крајем 1990. године пооштравањем тензија у читавој бившој Југославији и отцјепљењем Словеније, хрватска власт започиње са наоружавањем и стварањем паравојних формација, које су биле под окриљем МУП-а[тражи се извор од 09. 2009.]. Устав и закони СФР Југославије су предвиђали присуство само једне војне формације, тј. Југословенске народне армије (ЈНА). Специјални одреди хрватске полиције су распоређивани на територијама са већинским српским становништвом.
То су били први кораци ка стварању државности Републике Српске Крајине која је започета у Книну, а касније је проширена на шире просторе на којима је српско становништво представљало већину. Српска војска Крајине и друге српске оружане формације су у периоду формирања РСК у неким подручјима чиниле протеривања хрватског становништа које је избегло у Хрватску или у неку од држава западне Европе. Данас су овакве констатације један од аргумената за оправдање етничког чишћења Срба у операцији „Олуја“ четири године касније.
РСК је у почетку имала у свом саставу 28 општина, али непогодност распореда територија који је био веома узак појас уз границу са Босном и Херцеговином стварајући јако дугачку границу, и мали број становника били су предуслов за слабљење одбрамбених позиција Војске РСК. Тако је у честим офанзивама Хрватског вијећа обране (ХВО), војске Хрвата из БиХ, Република Српска Крајина остајала без многих својих стратешких позиција. Долазак снага УНПРОФОР-а доноси једну врсту олакшања, али не и престанак борби које су трајале све до августа 1995. године.
Епилог
4. августа 1995, Хрватска војска је започела војну операцију „Олуја“, током које је заузела највећи део Републике Српске Крајине, чиме је она практично престала да постоји.
За време „Олује“ је прогнано око 250.000 српских цивила , а један број њих је погинуо у војним нападима на избегличке колоне. Прогнани Срби одлуком хрватске државе изгубили су право на своју имовину. На основу прогона оволиког броја српских цивила може се рећи да је хрватска држава извршила етничко чишћење Срба. Већина становника српске националности избегло је у тадашњу СР Југославију и Републику Српску. Преостале територије РСК – Источна Славонија, Барања и Западни Срем, 1998. године долазе под управу Републике Хрватске мирним путем и преговорима по завршетку рата у Републици Хрватској.
По подацима невладине организације „Веритас“, у Хрватску се вратило свега 40.000 Срба, мање од шестине прогнаника. Повратници су углавном старци. Њима нису у потпуности обезбеђени основни услови за живот, и изложени су дискриминацији, нарочито у руралним подручијима. Српским повратницима, као и прогнаницима, углавном није враћена њихова имовина, запоседнута од стране Хрвата, како локалних, тако и избеглица. Влада Републике Хрватске одбија да пружи право избеглим Србима да „друштвене“ станове откупи. Због тешке ситуације на радном тржишту, неразвијености повратничких подручја, а нарочито због државне политике нечињења у стварању услова, највећи број повратника је незапослен.
Политика
Книн – главни град РСК
У периоду свога трајања, Република Српска Крајина је имала три предсједника. По одвајању од Републике Хрватске први председник био је др Милан Бабић, који је живио у Книну и био један од главних заговорника за одвајање Крајине од Републике Хрватске у спорним периодима. Након њега власт преузима Горан Хаџић из Источне Славоније. Посљедњи предсједник изабран на демократским изборима 1994. године био је Милан Мартић, који је обављао своју дужност све до пада Крајине у августу 1995. године.
У Крајини су једном одржани парламентарни и предсједнички избори. Главни фаворит на изборима била је Српска демократска странка која је имала и највише посланика као и дотадашња предсједничка мјеста (иако је Милан Мартић био представљен од групе грађана, њега је подржавала СДС српских земаља). Поред СДС, која је била подијељена на СДС српских земаља и СДС Крајине, на изборима су учествовале и Српска радикална странка, Социјалдемократска партија Крајине и Српска партија социјалиста. Председници Хаџић и Мартић су уживали значајну подршку београдских медија у односу на своје политичке противнике.
Државни симболи
Званичне ознаке Републике Српске Крајине биле су грб и застава, која је била састављена од три боје у једнаким пољима од горе према доље: црвена, плава и бијела. На средини заставе налазио се двоглави орао са круном, који је представљао и грб Крајине.
Оружане снаге
Оружане снаге Републике Српске Крајине су биле Српска војска Крајине (СВК) и милиција. Српска Војска Крајине званично је настала 19. марта 1992. године.
Srbi izdajnici komunisti i naivci u kući cveća, jedino Hrvati koji treba da mu se raduju proglasili ga zločincem a naivni Srbi kojima je naneo neprocenjivo mnogo zla i dalje mu se dive .Opet pokazujemo srpsku naivnost i primitivizam podržavanjem Hrvata , Zagorca koji je najviše zla nanio baš Srbiji i Srbima . Ustavom iz 71 osigurao je Kosovu državnost kad tad , umjetno odvojio Srpsku Crnu Goru , staru Južnu Srbiju ( Makedoniju ) od Srbije . Odvojio Bosnu koja je 45 imala srpsku većinu .Oteo Baranju Srbiji i poklonio svojoj Hrvatskoj . Oteo Međumurje od Mađarske i poklonio svojoj Hrvatskoj . Oteo Istru i Dalmaciju s otocima Italiji i poklonio svojoj Hrvatskoj . Što je poklonio Srbiji i Srbima ? Normalno samo zlo industriju je selio iz Srbije u svoju Hrvatsku . Osakatio je Srbiju stvaranjem pokrajina dok to isto nije dozvolio Srpskom narodu u Krajini i pripremio ga je za genocid koji su izvršili njegovi nasljednici 91 ubijanjem i protjerivanjem Srba Krajišnika . To je samo delić zla kojeg je taj ustaša naslednik Pavelićeve ideje sproveo u delo kao nastavak politike NDH . No naivan srpski narod i dalje ništa ne misli i podržava komuniste , partizane i Tita sramota za narod je biti ovako glup i posle svih zločina počinjenih nad njim
Judeo Masonski program: “Kada jedan narod odvojis od njegove istorije, onda mozes da kontrolises njegovu buducnost”!
Vostani Serbije…, davno si zaspala…!
Za vrijeme domovinskog rata 1991-95. u običnom puku je kolala preporuka da svaki hrvat koji ide u rat protiv “četnika” srba treba čuvati dva susjeda srbina, treba brinuti o njima i snabdijevati ih svime što im nedostaje, vrećom krumpira, brašna i tako ostaviti dojam da je DOBAR I POŠTEN ČOVJEK KOJI SRBINU NE BI NAUDIO.
A ako ide ubijati, da ne ubija gdje ga znaju već da ide iz hercegovine u slavoniju ili drugdje gdje ga ne poznaju.
Tako i oni odtuda i da se dogovore da ne diraju one koje su odabrali za svjedoke svoje dobrote, poštenja i nevinosti.
srbi pozdrav od hrvata
)) Hrvatski sajt “Globalni Kaos”
jebeš sad imamo zajedničku krvavu povjest itekako
možemo li kao dva citiram ljudska naroda si ponovno pomagat kao prije upliva na nas od strane britanske masonerije.
iako dobro znam o našim ratovima,ja Vas kao narod ne mrzim naprotiv sste mi i simpatični te posjetio sam Srbiju dva puta..
Ustaše ;četnici da se ne ponovi
ali ne bude se ponovilo ukoliko ovaj put naroda naša ne budu uzimali knjige u ruke.
Samo načitani narodi ne “ume da mrze”
ja sam čest posjetilac Srpske Analitike
Pratite burazeri Srbijanci
očekujem Vas
Danas je svakodnevnica došla tako dosadna da je ovo “jedina zanimljiva tema za razgovor”
Pozdrav Hrvata iz Rovinja