Srpska Analitika
Branko Dragaš : КО ЈЕ КRIV?
Nakon čitanja knjige akademika Čedomira Popova "VELIKA SRBIJA - Stvarnost i mit" - ostaje nam da pokušamo da odgovorimo na ključno pitanje koje, na samom kraju svoga dela, postavlja autor: "Šta danas ostaje Srbima i drugim malim i usamljenim narodima?" To je, prema mome mišljenju, osnovno pitanje na koga odgovor mora da pronađe srpska elita koja, izgubljena u vremenu i prostoru, ograničena svojom sujetom i provincijalizmom, svojim ličnim interesima i malograđanštinom, više od dva veka tumara bez jasne državne i nacionalne vizije, bez jasnog i konkretnog odgovora na ključno istorijsko pitanje - šta da se radi, bez strategije i operativnog plana, nanoseći najveću štetu upravo svom, srpskom narodu, zbog pogrešno donetih odluka koje su bile nepromišljene, ishitrene, emotivne, sulude, diletantske, protivne zdravom razumu i elementarnoj državno-računovodstvenoj računici.
Moramo slobodno da kažemo, bez velikih uvijanja i prenemaganja, bez megalomanskih zabluda o nebeskom narodu i o međunarodnim zaverama otuđenih centara moći, da je glavni krivac za našu dvovekovnu tragediju upravo ta naša palanačka kvazielita koja je bila lenja, nepromišljena, površnog znanja, koja nikako nije imala snage da pobedi samu sebe, koja, uprkos nesnošljivom samohvalisanju, ipak, nije razumevala istorijske događaje i koja se, upravo zbog sveg toga, pred tim velikim istorijskim procesima ponašala potpuno nezrelo neodgovorno, trudeći se da uvek postigne najviše isključivo lično samo za sebe ili svoju politiku bratiju istomišljenika.
Nisu nam, dakle, krivi za nesreću koja nam se desila i koja, nažalost, još uvek traje, pa nismo sigurni gde će biti kraj ovog samouništavajućeg ponavljanja istih grešaka, ni Hrvati, ni Slovenci, Austrijanci, Ugari, Nemci, Rusi, Mleci, Englezi, Turci, Albanci, Crnogorci, Vatikan, SAD ili EU, nisu nam krivi ni krstaši, katolici, fašisti, komunisti, masoni, brokeri sa Vol Strita, nisu krive ni bilaterale, niti trilaterale, ni tajne zavereničke organizacije i bratstva, glavni krivci za sve što nam se desilo smo mi sami. Mi - Srbi! Mi - Srbi smo glavni uzročnici naše nesreće. I to je istina koju moramo, napokon, da priznamo. Ali to nikako ne priznajemo. Ni danas, posle svega što nam se dogodilo, posle svih krvavih tragedija i nesreća, nemamo hrabrosti da se sučelimo sa tom poraznom istinom i da sami sebe pogledamo u dušu i otkrijemo gde leže koreni svih naših tragičnih istorijskih promašaja. Još uvek se lažemo i samoobmanjujemo. Još uvek nemamo snage da se suočimo sami sa sobom. Nemamo ni elitu koja je spremna da to otvoreno saopšti našem zavedenom i naivnom narodu. Narodu koga i dalje lažu i obmanjuju, guraju ga u nove žrtve i nove istorijske poraze. O toj suštini niko danas ništa ne govori, nego se afirmišu dve opasne krajnosti koje mogu biti pogubne po naše državne i nacionalne interese.
Prva krajnost, predstavlja nastavljanje dosadašnje pogrešne koncepcije, sprovođenje politike bez ikakve državne i nacionalne vizije i strategije, politike prema kojoj treba da se sukobljavamo i inatimo sa čitavim svetom, da mu se protivimo, prkosimo i suprostavljamo, sve dok ne stanemo svi pod jednu šljivu ili dok uistinu ne nestanemo kao balkanska varijanta Hazara, uvereni da smo stradali za nebeske ideale. Satisfakcija takve samoubilačke državne politike je da postanemo nebeski narod koji će da vaskrsne onda kada se bude dogodilo vaskrsenje umirućeg čovečanstva.
Naravno, nosioci ove ideologije, gurajući naciju u samouništenje,lično ostvaruju dovoljno kapitala da mogu, kada svi njihovi suludi projekti propadnu, spokojno i bogato da žive u tom razvijenom svetu koga su godinama bezuspešno rušili
Vredi li se žrtvovati za takvu prevaru?
Druga krajnost, ideologija podjednako opasna kao i ovo narodnjačko tradicionalno guslanje u prazno, počiva na koncepciji da je prva krajnost donele veliku nesreću Srbima i Srbiji i da je, shodno globalnim tendencijama u svetu, najmodernije da odustanemo od svog nacionalnog identiteta, da postanemo zombi potrošači koji će slediti uputstva Velikog Brata i koji će, ispranog mozga, konzumirati svakakvo smeće holivudske komercijalne produkcije. U tom Vrlom novom svetu uopšte neće biti važno šta neki pojedinac misli, oseća, razmišlja ili smera, neće biti važan njegov lični pogled na svet, ukusi, mirisi, boje ili nacionalne, rasne i verske različitosti, koje život čine smislenim i mogućim, nego će najvažnije biti samo količina konzumirane robe koju potrošači progutaju, strogo se pridržavajući nametnutih standarda vavilonske briselske birokratije.
Spas nam, dakle, sledi odricanjem od sebe i utapanjem u taj novi totalitarizam. Možemo se spasiti dobrovoljnim gubitkom sloboda i samosvesnim porobljavanjem, jer samo u tom stadu možemo opstati.
To što su izbijanjem Velike krize poljuljani svi temelji tog komercijalnog sveta, predstavnicima ove ideologije ništa ne znači. Važno je samo da i oni lično dobro profitiraju na plasmanu te ideologije. To su, dakle, ta dva suprotstavljena i isključiva koncepta. U kojima, kao što smo videli, nosioci ideologija ostvaruju svoje lične i partijske interese. Partije se pojavljuju kao organizovane gangsterske porodice koje, prema dogovoru o podeli plena, kontrolišu i eksploatišu jedan deo tržišta.Ta dva suprotstavljena sveta ne mogu jedan bez drugog. Oni se dopunjuju i održavaju u životu. Oni se hrane mržnjom i javnim sukobom. Oni samo prave politiku predstavu pred narodom. Politički cirkus. Oni manipulišu da bi nastavili zajedno da pljačkaju. Eto objašnjenja zašto o privatizaciji niko ozbiljno i temeljno ne govori. Pljačka je još uvek u toku i nikome ne odgovara da se pljačka prekine. Ideologije imaju istu suštinu - totalitarizam. Ideologije u kojima cilj opravdava sredstva uvek završavaju prevarama i novim totalitarizmom i to je, nažalost, stvarnost koja nam se prikazuje. Srbiji takve ideologije više ne trebaju.
Takve dve, danas predominantne i vrlo opasne, politike opcije ne mogu doneti izbavljenje našem narodu. To treba da bude jasno građanima Srbije. Ma koliko se svi političari na vlasti i u opoziciji trudili da potroše novac poreskih obveznika u predizbornim kampanjama kako bi, po ko zna koji put, ponovo zaveli narod , nijedna od tih nakaradnih političkih opcija ne rešava problem u kome se danas naša država i nacija nalazi. Zapravo, bilo koja od ovih opcija, koja se trenutno bude nametnula kao jedino spasonosno rešenje, ako pobedi, to će biti novi istorijski poraz naše nacija i put bez povratka. Suština našega problema ne nalazi se u međusobnom sukobljavanju, isključivanju, negiranju, optuživanju i uništavanju sukobljenih političkih opcija, koje, sve i da hoće, ne mogu da donesu nikakvo spasonosno rešenje za državu i naciju, nego je suština upravo u tome da shvatimo tu istorijsku poraznu istinu. Što pre to shvatimo, to ćemo pre uspeti da rešimo naš problem.
Moramo, dakle, bez obzira koliko nam to teško padalo i koliko nas to bude opterećivalo, da dobro proučimo šta nam se sve dešavalo kroz istoriju, da detaljno i bez strasti preispitamo sve te istorijske događaje i istorijske ličnosti koje toliko slavimo, moramo da se, napokon, oslobodimo nacionalno-epske mitomanije o našoj izuzetnosti i nepobedivosti i da, posle temeljnog promišljanja, ne podležući istorijskim veličinama, pronađemo prave uzroke i krivce naše tragedije. Dovoljno je saznanje da smo najgore prošli od svih evropskih naroda u 20. veku.
(22.1.2009.)
(22.1.2009.)
30. januar 2009 13:57:46 | 2 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
ŠTA JE SPORNO U STATUTU VOJVODINE
Dok Statut Vojvodine čeka na potvrdu u Skupštini Srbije, a poslanici da iz Vlade Srbije stigne i prateći zakon o prenošenju nadležnosti, među različitim političkim opcijama ponovo su intenzivirane rasprave koje su i prethodile usvajanju Statuta u vojvođanskom parlamentu. Stranke iz desnog političkog spektra, pre svih predstavnici DSS-a, ali i SRS-a i SNS-a (koji je ovih dana najavio i da će se obratiti Ustavnom sudu), uporno tvrde da je usvojeni statut protivustavan i da vodi stvaranju nove republike u Srbiji. Druga grupa kritičara, koju u srpskom parlamentu predstavlja Liberalno-demokratska partija, na sasvim je suprotnom stanovištu – da ni ovim statutom Vojvodina neće dobiti dovoljan stepen autonomije, koji joj ne omogućava ni Ustav Srbije, odnosno da su izmene koje Statut predviđa samo kozmetičke, a nikako suštinske.
Predstavnici stranaka koje su u vojvođanskom parlamentu glasale za Statut (Za evropsku Vojvodinu, Mađarska koalicija, SPS – PUPS i LSV – Zajedno za Vojvodinu), pak, ističu da su predloženim tekstom nastojali da maksimalno iskoriste nadležnosti koje su im date Ustavom Srbije, s kojim je ovaj predlog potpuno usaglašen.
Nesuglasice postoje i u vezi s definisanjem pokrajine u 1. članu Statuta u kome se, Vojvodina, sem kao sastavni deo Srbije, definiše i kao evropska regija. U DSS-u smatraju da je ovo indicija za dvojni status pokrajine, koji bi kasnije svako mogao da tumači na svoj način, baš kao što se ranije dešavalo sa odredbom da je Vojvodina deo Srbije i SFRJ.
Možda najspornija odredba iz Statuta jeste ona koja Vojvodini „dozvoljava” da zaključuje međunarodne ugovore u oblastima iz svoje nadležnosti, kao i da osniva „predstavništva u regionima Evrope i Briselu radi promocije i unapređenja svojih privrednih, naučnih, obrazovnih, kulturnih i turističkih kapaciteta”. Kritičari iz DSS-a i SRS-a to smatraju prvim korakom ka formiranju države, jer Vojvodina ovim sebi daje međunarodnopravni subjektivitet, koji ima samo Srbija. S druge strane, predlagači Statuta ovo „brane” time da je suština odredaba koje se odnose na međunarodnu saradnju da omoguće pokrajini da lakše konkuriše u fondovima Evropske unije. Osim toga, po njima, to ne predstavlja obeležje državnosti pošto je mogućnost otvaranja predstavništava u inostranstvu data i svakom preduzeću ili komori.
Kao izlaženje iz ustavnih okvira ocenjen je i član u kome je navedeno da „AP Vojvodina preko svojih organa donosi pokrajinske skupštinske odluke koje imaju značaj zakona na teritoriji AP Vojvodine u pitanjima koja su zakonom određena da su od pokrajinskog značaja” budući da zakonodavnu aktivnost ima samo Srbija.
Odredba po kojoj se teritorija Vojvodina sastoji od geografskih o6lasti Bačke, Banata i Srema i ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana na referendumu, po mišljenju radikala je potencijalno separatistička jer ovakvo pravo odlučivanja na referendumu daje građanima samo jednog dela države, dok je više pravnih stručnjaka ukazalo da se teritorija ne može utvrđivati Statutom već Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Srbije.
Mogućnost da vojvođanska skupština predlaže mrežu sudova na svojoj teritoriji, kao i kandidate sa svoje teritorije za sudije Visokog saveta pravosuđa i Ustavnog suda, takođe po kritičarima, direktno je suprotna Ustavu Srbije. Predstavnici pokrajinskih vlasti, međutim, tvrde da se ovim ni na koji način ne narušava jedinstvo sudske vlasti na čitavoj teritoriji Srbije, jer Statut Vojvodine predviđa isključivo inicijalno pravo za predlaganje mreže sudova u Vojvodini, a konačnu odluku donosi republička skupština. Oni, takođe, navode da predstavnike Vojvodine u pomenutim pravosudnim institucijama predviđa i Ustav Srbije.
Tvrdeći da se Statut Vojvodine „suprotstavlja” Ustavu Srbije na čak 30 do 40 mesta, stranački predstavnici i deo stručne javnosti često su kao primere za to navodili i da Statut nacionalnim savetima manjina daje prava koja prevazilaze prava manjina u drugim delovima zemlje, da je protivustavno definisanje imovine i izvornih prihoda Vojvodine, kao i mogućnost da pokrajina ima svoju razvojnu banku, vojvođansku akademiju nauka i umetnosti, kao i da uvodi kao zvanično pismo latinicu, iako je to po Ustavu Srbije samo ćirilica.
G.Novaković
(Politika online)
26. januar 2009 20:06:19 | 0 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
INAUGURACIJA NOVOG PREDSEDNIKA SAD: BARAK OBAMA - ČOVEK KOGA MNOGI POREDE SA KENEDIJEM
20. januar 2009 20:52:44 | 4 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
CIPELE KAO "NEKONVЕNCIONALNO ORUŽJE"...KAKO ZAŠTITITI AMERIČKE "IDEALE SLOBODE I HUMANOSTI"?
19. januar 2009 9:28:51 | 0 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
Milan Vidojević: EZOTERIJA I PRAKSA ZAVERE
(Emisija "SUBJEKAT", 22.04.2008.)
Film Equilibrium kroz svaku svoju scenu gledalištu približava svu golotinju novodolazećeg totalitarnog društva budućnosti; svet u kome je sve kontrolisano, i gde su, što je najparadoksalnije, ljudska osećanja proglašena za "neprijatelja br.1" ljudske vrste i "glavnog krivca" za sve nesreće i ratove koji su unesrećivali čovečanstvo tokom istorije.
Tako, društvo, u kome su su strogo zabranjena i sankcionisana osećanja ljubavi, nezadovoljstva i mržnje, postaje amorfna masa pojedinaca koji gube kritičku svest i nemaju snage niti osećaju potrebu da se odupru nametnutom "Velikom bratu", "Ocu", koji, kao svaki "otac", uostalom, najbolje zna šta je za njih "dobro". A sve to, naravno, zarad lakše kontrole njihovih ispraznih života i sprečavanja i same pomisli o bilo kakvoj eventualnoj društvenoj pobuni.
Epizoda kultne filmske serije "Usamljeni revolveraši" (Dosije X) iz marta 2001. najavila teroristički napad na njujorške bliznakinje koji se uistinu slučajno i desio u septembru 2001. Ipak, najindikativnije od svega je to da video klip ove fantastično popularne serije, emitovane u martu 2001.,otkriva da će se kao mastermind i organizator "terorističkog performansa" 11. septembra pojaviti, verovali ili ne, upravo američka vlada...
10. januar 2009 8:44:18 | 3 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
PRIVREDNA KATASTROFA SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA
U objavljenoj prognozi za 2009. "Trend Research Institute" predviđa totalni kolaps privrede u SAD. To će biti godina u kojoj ćemo videti propast trgovinskog sektora na malo, zatim propast komercijalnih nekretnina, itd…, a doživećemo najveću ikada zabeleženu depresiju, puno težu od one iz 30-tih godina.
Gerald Celente je prognostičar trendova, autor i direktor "Trend Research Institute", koga je osnovao 1980. Postao je slavan sa svojim tačnim prognozama svetskih događaja, kao pad berze 1987, raspad Sovjetskog Saveza 1990., azijsku krizu 1997., pad ruske privrede 1998., eksplodiranje internet balona 2000 i recesiju 2001. Osim toga, predvideo je i početak pomame za zlatom 2002., pad tržišta nekretnina 2005., recesiju 2007. i paniku 2008.· Kako vidite trenutnu situaciju u USA?
- Finansijski sistem je kompletno kolabirao. Jedine dve stvari, koje vlada radi, da bi održala zemlju u životu, su ili štampanje još više novca ili spustanje kamata. Mi to nazivamo "Bernankeov dvokorak", jer postoje samo dva koraka koje sef FED-a može da učini. Ni jedna od ove dve mere ne može promeniti kurs i zaustaviti pad privrede. Potreban je novi produktivni kapacitet, kao u 1990-tim, kad smo ušli u recesiju, izašli smo zahvaljujući tehnologiji interneta. Sve je bilo prebačeno na internet. To je bilo realno. Naravno da je postojala spekulacija na tržištima, ali to nije imalo nikakve veze sa postojanjem produkta. Radilo se o produktivnom kapacitetu. Tako nešto se ne može izazvati monetarnim ili fiskalnim nadražajima. Danas, na primer, imamo novog predsednika, koji, kako sam kaže, želi da stvori 2.5 miliona novih radnih mjesta. Odakle želi da uzme novac za to? Jedino ga može naštampati. Ono, sa čime smo danas konfrontirani, je hiperinflacija kao iz vremena Vajmarske Republike. To može takođe da se desi dolaru. Ja sam politički ateista. Ne verujem u bajke, ja sam odrastao čovek. Ako neko vjeruje da će nas političari spasiti, ili je dete ili se samozavarava. I ovo samozavaravanje je veoma izraženo u Americi. Ljudi su puni nade da će novi predsednik nekako prouzročiti promjenu.
· Ukoliko pogledamo tim, koji je Obama do sada izabrao, ne vidimo promenu.
- Tačno, ali ne samo to; kako može biti promene, ako je izabrao iste ljude, koji su i prouzrokovali krizu? Kao na primer Larry Summers, koji će biti ekonomski savetnik i ovaj Timothy Geithner, direktor njujorškog FED-a. To su sve protezi Roberta Rubina. Summers je u Klintonovoj administraciji bio ministar finansija nakon Rubina. To su ljudi koji su uništili Glass-Steagall-Act.
· Ukidanje zakona 1999. od strane Klintona je glavni uzrok ove krize, jer se tim ukidanjem izbrisala i razlika između poslovnih i investicionih banaka i uvela totalna liberalizacija, što je bankama ponovo omogućilo da spekulišu nekontrolisano.
- To je tačno. Očigledno znate o čemu se radi. To su ljudi koji su stvorili klimu, u kojoj su nastali svi ti derivati, kao Credit Default Swaps, SIVs, CDOs, takozvani egzotični finansijski instrumenti, koji nisu ništa drugo nego opklade, to je igra kao u kazinu.
· Da li verujete da je kriza namerno prouzrokovana ili je u pitanju?
- U pitanju je greška. Priča se puno o iluminatima. Ukoliko su to napravili iluminati, onda su opet iluminati ti, koji moraju ispraviti grešku. Ne postoji ni jedna jedina stvar, koju je bilo ko od ovih ljudi sa uspehom doveo do kraja. Ni jedan jedini u svojoj karijeri. Oni još nikada nisu ništa uradili kako treba. Dospeli su na vrh isključivo putem inkompetencije i dupeuvlačenja. Tako se to dešava u državnoj administraciji. Da Vam dam nekoliko informacija : karijeru sam počeo u državnoj službi u Yonkersu, NY, nakon diplomiranja 1971; Yonkers je solidno velik grad sa 300.000 stanovnika. Nakon toga sam bio poslan u glavni grad države New York, Albany, gde sam radio kao asistent senatskog sekretara države New York. Zatim sam doktorirao politologiju na St. John's University. Od 1973.do 1979.specijalista za državna pitanja u Washington-u za hemijsku industriju. Zbog toga se razumem u državni aparat. Radio sam i za Reagana i Connolya, bio sam zajedno sa ... Ljudi žive u iluziji, da su ovi tipovi pametniji od svih ostalih. Činjenica je, kada neko radi za državu, potrebna mu je potvrda da je gluplji od svih ostalih. Druga realnost je, a to sam vidio na poslu koji sam imao u Albany-ju, kako političari gmižu da bi dospjeli do vrha. Oni se usisavaju naviše u hijerarhiji. I zbog toga verovati da su ovi političari u stanju da reše problem - to je samozavaravanje. Osim toga sve su političke organizacije u suštini kriminalne organizacije, što ne kažem olako.
· Ali zar oni nisu znali da će čitav finansijski sistem implodirati, kada „Greenspan“ bude pojeftinio novac?
- Mislili su: ukoliko želimo da sprečimo da ljudi - to jest veliki igrači- izgube novac zbog pucanja internet mehura, možemo prosto da spustimo kamatne stope, što su i uradili nakon marta 2000. Od tada smo upozoravali u našem institutu, i to stoji u dokumentima, šta bise moglo desiti, ali niko nije želeo da veruje. Kada bi smo napisali da će doći do pada, dobijali smo mnoga pisma sa zahtevom da kažemo i nešto pozitivno, da izvestimo i o nečem lepom. Tako je bilo i sa ratom. Pre početka iračkog rata rekli smo ljudima da će USA izgubiti. Biće moguće bez većeg otpora brzo ući unutra i ukloniti Sadama, ali nakon toga će otpočeti gerilski rat, koji je nemoguće i ne može se dobiti. Ali niko to nije želeo čuti, to bi bilo nepatriotski. I? Nakon skoro 8 godina rata, nismo se pomerili niti jedan korak. Dakle, kada govorim o kriminalnim organizacijama, ne mislim to kao klevetu, već kao činjenicu. Amerika vodi rat koji bazira na pogrešnim razlozima. Da li su oni to znali ili ne, je u suštini akademsko pitanje. U pitanju su jednostavno pogrešni razlozi i nevini muškarci, žene i deca ginu, što je apsolutno protiv mojih moralnih osnova. I oni pljačkaju ljude do gole kože, u sred belog dana, sa svim ovim. Postoji taj mentalitet (previše velik da bi propao), što u konsekvenci znači da smo mi suviše mali da bi bili spaseni. To je tipično engleski "Titanik" način razmišljanja. Bogati smeju da uđu u čamce za spasavanje, siromašni ostatak je zaključan u potpalublju i dozvoljeno mu je da potone zajedno sa brodom.
· Šta mislite da će se desiti nakon što "bailout" za automobilsku industriju nije prošao?
- To ne pravi nikakvu razliku. U pitanju je mrtvorođenče od samog početka. Novac bi bio ionako samo bačen kroz prozor. Osim toga, bilo ko, ko kupi američki auto, nema tri čiste u glavi, američki automobili su jednostavno smeće. A menadžeri su nesposobnjakovići. Potpredsednik upravnog odbora General Motorsa, Lutz, je 2005. rekao: bilo ko, ko misli da će visoka potrošnja goriva sprečiti ljude da kupuju SUV-ove, nema pojma o čemu govori. Totalno je pogrešio. Ti ljudi govore i proizvode smeće već decenijama. Postojalo je doba, kada je Amerikaproizvodila odlične automobile, ali to je već odavno prošlost. Njima je uvek profit bio najbitniji, koliko novca mogu da zarade sa najjeftinijim smećem.
· Finansijska kriza je prešla Atlantik i stigla u Evropu. Sada ruinira čitav svijet.
- Da, u pravu ste. Na svojim putovanjima primećujem nažalost da Evropljani i Azijati jednostavno preuzimaju svaku glupost iz SAD. Tako su i Credit Suisse i UBS podlegli istoj stupidnoj pohlepi i manipulaciji novca, kao i ovdašnje banke. Pre godinu dana je još postojalo pitanje da li će se inostranstvo zaraziti. Sada čitav svet ima upalu pluća. Pogledajte samo šta se dešava u Španiji sa čitavom nesuzdržanom produkcijom u građevinskom sektoru koja je proizvela jednu ogromnu deponiju nekretnina. Zemlja je bankrotirala. Ista stvar je i sa bivšim državama Istočnog bloka. Sreo sam ljude odatle i sa zaprepašćenjem sam slušao kako brbljaju o investicijama i marketingu, kao da oduvek žive u kapitalizmu. Govorili su sa mnom, kao da tačno znaju o čemu je reč. Ponašali su se više kao grabljivci, kao domorodci sa Zapada. Ove zemlje i mnoge druge imaju sada sopstveni privredni horor i svi su pali direktno na nos.
· Kako vidite godinu 2009 ? Kako izgleda, privreda će doći do kompletnog zastoja.
- Upravo smo objavili našu prognozu za 2009. Predskazujemo totalni kolaps privrede. Novembra 2007.smo predvideli finansijsku propast i paniku 2008., koja se i desila. Sledeće godine ćemo videti propast trgovinskog sektora na malo, zatim propast komercijalnih nekretnina, itd. doživećemo najveću depresiju ikada, puno težu od takozvane 1930-tih godina.
· Vau!
- Kazaću Vam i zašto. Tada nije toliko ljudi posedovalo tako visoko zadužene nekretnine, takođe nisu bili pod tolikim kreditnim obavezama kao danas, nisu postojale kreditne karte, nisu bili u dugu od 14.000 milijardi. Tada je postojao trgovinski suficit, danas su SAD u minusu od preko 700 milijardi godišnje. Državni budžet je bio izbalansiran, sada imamo neverovatan deficit i državni dug od 13.000 milijardi, pri čemu je samo ove godine novo zaduživanje bilo 1.000 milijardi. Na početku Drugog Svetskog Rata su SAD bile motor čitave svetske industrijske produkcije, imali smo najvišu produktivnost. To je odavno prošlost. Mi smo nacija u propasti. Ulazimo u najveću depresiju i ona će biti svetska.
· Šta mislite, da li će doći do masovne nezaposlenosti sa revoltima?
- Da, mi takođe vidimo trend ka revoluciji. Ono što se trenutno dešava u Grčkoj, može eksplodirati svuda. Tamo se ne radi o ubistvu 15-godišnjeg dečaka, već o pobuni ljudi protiv te totalno nekompetentne, korumpirane političke kaste, koja je svuda ista. Bio sam zaposlen kod države, poznajem razmere korupcije. U Washington-u se radi samo o lansiranju projekata, kojim će se obogatiti inicijatori i njihovi ortaci, ruka ruku mije, novac za prijatelje, sistem je od vrha do dna korumpiran.
· To znači da ćemo proći kroz bolnu depresiju, koja će trajati godinu-dvije, i potom izaći iz doline?
- Kako da izađemo iz doline? Šta će nam pomoći u tome?
· Znači u pitanju će biti dugotrajna depresija?
- Da!
· To uopšte ne zvuči dobro. Kako će depresija pogoditi Evropu?
- Evropa će proći bolje, jer ljudi tamo nisu toliko zaduženi i u boljoj su poziciji da se sami izvuku iz problema. SADsu se pretvorile u zemlju mlakonja, koji sami više ne mogu raditi ništa, mogu samo da jedu, žive u velikim kućama, voze ogromne automobile i sami su postali veliki i gojazni. Jednostavno ne mogu prestati da žive iznad mogućnosti. Troše previše hrane, energije i prostora. Ne znaju kako da žive skromno. Sada je žurka gotova i pritegnuti kaiš će biti veoma bolno. Imamo rastući sloj potpuno osiromašenih, što na taj način nikada nismo imali. Užasavajuće je. Imaćemo veoma visoku nezaposlenost, veću nego kod zadnje depresije.
· Prema tome, Vi ne vidite rešenje za izlazak iz krize?
- Izaći ćemo samo u slučaju ako budemo u stanju da pokrenemo novi produkcioni kapacitet, koji ide dalje od novih tehnologija za alternativne energije. To mora biti nešto sasvim revolucionarno, što će biti novi motor za privredu, kao otkriće vatre ili pronalazak točka.
· Istorija pokazuje: kada su moćnici konfrontirani sa velikim privrednim problemima, oni ih ne rešavaju, već misle da će rat rešiti sve probleme. Postoji li mogućnost velikog rata?
- Nakon zadnje velike depresije je Drugi Svetski Rat viđen kao izlaz. Danas živimo u drugom vremenu. Sledeći rat bi bio rat sa oružjem masovnog uništenja. Današnje ratove je moguće voditi samo protiv nerazvijenih zemalja. Više se ne radi o ispaljivanju interkontinentalnih raketa, već o gerilskom high-tech ratu, kakvog vidimo u Iraku ili Afganistanu. Samo, političari su spremni na sve.
· Da li sa tim mislite na "operaciju pod lažnom zastavom" (false flag).
- Da, oni lažu konstantno o svemu, kao na primer da je Sadam posjedovao atomsko oružje i veze sa Al Qaidom. Ko je u stanju da političarima veruje i jednu jedinu riječ?
· Pisali ste da Amerikaideputem Velike Britanije. Da li sa tim mislite da SADviše ne mogu da priušte Imperiju i stacioniranje trupa u 130 zemalja?
- Da, američka Imperija nestaje, otiče istim putem kao i britanska. Jednostavno nemamo više para.
· Jedini političar, koji to kaže u SAD, i koji želi da restaurira ustavna prava i vodi razumnu privrednu politiku, je Ron Paul. Šta mislite o njemu?
- Ja bih ga izabrao za predsednika. Umesto toga sam morao da glasam za Nadera, jer Paul nije stajao na izbornom listiću. Neću podržavati nijednu od kriminalnih organizacija, koje diele moć u Washington-u. I veoma sam jasan po tom pitanju. Bilo ko, ko je glasao za kriminalce, podržava produžetak ubijanja i pljačke. To se ne može reći ni na bilo koji drugi način. Oni ubijaju nedužne ljude svaki dan.
· Koliko krivice u trenutnoj situaciji nose mediji. Oni se ponašaju još samo kao organi propagande.
- Mediji nose veliki deo krivice. Oni su u krevetu sa moći. Samo treba pogledati koje bliske veze postoje između predstavnika medija i službi, ministarstava, Pentagona i Bele Kuće. Mediji tamo svakodnevno ulaze i izlaze. Možemo se zahvaliti New York Times-u da nam je prodao irački rat. NYT je 2007.takođe napisao da je problem sa privredom samo obična štucavica i da će proći, iako smo već videli pad. Mediji su na strani privrede i vlasti, ni na koji način ne ispunjavaju svoju pravu funkciju.
· Šta možete poručiti mojim čitaocima, kako da se pripreme za nadolazeću depresiju?
- Mi u institutu govorimo odavno, da ne treba trošiti ni centa više nego što se poseduje. Moraćemo da živimo novu skromnost, koja će se manifestovati u kupovini isključivo stvari koje su neophodne i imaju duži rok trajanja. Čitav ciklus konzuma je prošao, ciklus kupovine i dostizanja sreće kroz materijalizam. Razumite me, i ja volim lepe stvari, samo se sada radi o kvalitetu, ili konceptu. Štednja i zbog obrazovanja dece. Ovde u SADsvi žele da pošalju svoj podmladak na visoke škole i univerzitete. To košta bogatstvo. I za šta? Da bi mogli da studiraju ekonomiju ili pravo i da naprave MBA? Bolje uštedite novac. Imamo više nego dovoljno bankara i pravnika. Bolje obrazovanje je praktično i korisno, kao inženjer, tehničar ili svi zanatski pozivi. Doći će do velike promene. Sve počinje već na lokalnom nivou. Potrebno je brinuti se o svojoj zajednici i biti aktivan u njoj. Pitanje je: kako mogu biti koristan mojim sugrađanima? Budite srećni, jer u Švajcarskoj imate direktnu demokratiju i možete učestvovati u odlukama. Ovde u Americi nemamo više ništa da kažemo, oni rade šta hoće. Ljudi su protiv finansijskih paketa, ali šta rade političari? I dalje rade po svome.
· Mojim čitaocima kažem: čuvajte svoje gradove i komune, borite se za održavanje javne infrastrukture, spriječite privatizaciju i rasprodaju svih vrijednosti.
- Postoje službe koje su esencijalne i koje trebaju biti javne, kao transport, energija i vodosnabdevanje. Ovde je u pitanju globalna vlada, ja nisam teoretičar zavere, ali svako zna kuda vodi putovanje. Cilj je kontrolisati sve i upravljati centralno.
· Da li mislite da će se zbog finansijskih problema mediteranskih zemalja i novih članica na istoku EU i euro raspasti?
- Da, u to smo uvjereni. Mi smo to predvideli još prije uvođenja eura. Jedino što je potrebno za ostvarivanje tog scenarija je nacionalni populista u nekoj od zemalja članica, koji je uveren da samo kroz izlazak iz EU finansijska kriza može biti zaustavljena, i Unija već pada. Berluskoni je to već najavio, sa pretnjom istupanja iz Šengena zbog brojnih imigranata. Masovna migracija je veliki problem. Zapadne zemlje su preplavljene ljudima koji žele bolji život ili beže iz nužde. Tu ne pomaže altruizam, ko će to sve da plati? Odakle obezbediti smeštaj, namirnice i posao, kada se više nema para ni za brigu o sopstvenim ljudima?
· Ovo, što predskazujete, ne zvuči bašoptimistično.
- To nema veza sa optimizmom ili pesimizmom, već sa realizmom. Kao kad odete kod doktora i dobijete dijagnozu raka u zadnjem stadijumu. Da li Vas doktor treba slagati ili kazati kako stvari stoje? Lažni optimizam ne menja ništa na činjenici da ćete uskoro umreti.
· Mislite li da je dobra ideja za pojedinca ili za čitave zajednice i komune, da postanu samosnabdevači i da se skinu sa mreže?
- Apsolutno. Sigurno. Treba ispitati mogućnosti za postizanje nezavisnosti od sistema, za uzgajanje sopstvenih namirnica i električne energije. To je ono, što sam spomenuo ranije, sa novim tehnologijama to postaje moguće. Kada se to desi, onda će se ljudi udaljiti od majke države i korporacija. 1997.sam objavio knjigu sa naslovom, koja obrađuje upravo ovu temu. Centralni sistem je trebao pući već odavno. Održava se samo kroz jeftin novac. Ali to više ne funkcioniše. Šta će nam centralna vlada, koja ionako samo proizvodi probleme i nema rešenja? Najšira samostalnost i decentralizacija, to je budućnost.
Alles Schall und Rauch – Freeman
(Tekst preveo Vesko Vesković – Engleska)
3. januar 2009 12:12:09 | 2 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
