Srpska Analitika
Mihajlo Marković: KAŽNJENI BRANIOCI SRBIJE
Najnovije haške presude svedoče o potpunom pravnom i moralnom slomu Tribunala i definitivno daju za pravo onima koji su taj sud od početka shvatali kao pseudolegalni instrument nasilja, bezakonja i opravdavanja jedne osvajačke politike, kaže na početku razgovara za "Vesti" akademik Mihajlo Marković, nekadašnji ideolog Socijalističke partije Srbije, koji je stranku napustio pošto je ona ušla u koaliciju sa Demokratskom strankom
S obzirom na to da sve njih lično poznajete, kakav ste imali osećaj kada ste čuli za drakonske kazne na koje su osuđeni?
- Šta drugo do ogorčenje. Uzmite tog Lazarevića, koji ni u čemu drugom nije učestvovao sem što je po svojoj funkciji kao general morao da brani svoju zemlju. To se može reći i za Pavkovića. Presuda je definitivno pravni apsurd.
Upadljivo je obrazloženje u presudi da Albanci nisu bežali od NATO bombardovanja već od srpske vojske i policije?
- To je potpuna neistina. Došlo je prvo do žestokog bombardovanja Kosova, a istovremeno su vođe OVK koje su napustile zemlju iz Albanije pozivale narod da izađe da bi se stvorio taj efekat humanitarne katastrofe, što je bio razlog za vojnu intervenciju. Albanci koji su požurili da se vrate kućama bili su surovo bombardovani, a to je opisano kao kolateralna šteta. Morali su da slušaju da svi pređu u Albaniju i stvore utisak masovnog egzodusa i humanitarne katastrofe.
Kako objašnjavate oslobađajuću presudu Milutinoviću koji je u vreme bombardovanja bio predsednik Srbije i član zajedničke komande?
- Ona je takva zato što je on sve vreme sarađivao sa onima koji su planirali napad na našu zemlju. Sarađivao je i sa novom vlašću DOS-a. Zar nije izgledalo apsurdno to da su svi uklonjeni sa pozicija, svi koji su bili u prethodnoj vlasti, a samo on nije. On se već bio udaljio od Miloševića ranije. Bio je prihvaćen i potpuno je sarađivao sa novom vlašću i svim onim NATO ekspertima koji su bili u zemlji i koji su uticali na donošenje odluka u periodu dok je on bio na vlasti.
Moglo se čuti da su drugi osuđenici bili kivni na njega i da je bilo i ružnih komentara na njegov račun?
- S pravom. Oslobađajućom presudom Zapad je samo vratio dug Milutinoviću.
Kako gledate na odsustvo reakcije državnog vrha, recimo nismo čuli predsednika Srbije tim povodom?
- To pokazuje komformizam i kukavičluk i strah od moguće reakcije sa Zapada. To počinje, nažalost, već iz perioda Miloševića kada je državni vrh sprovodio politiku prećutkivanja svega što je moglo da naljuti Amerikance. Na primer, da smo im obarali avione, jedan broj helikoptera "tomahavk" i ogromne borbe koja se vodila da se osujeti kopnena invazija zemlje. A toga u medijima nije bilo, da se Amerikanci ne bi naljutili, da bi oni mogli da kažu da su rat dobili bez gubitaka. U suprotnom, procenjivalo se, bili bi još suroviji. Bila je to greška.
Kako komentarišite da se bliskost sa Slobodanom Miloševićem koristi kao otežavajuća okolnost, iako protiv Miloševića nije doneta osuđujuća presuda?
- To je samo još jedan od mnogih dokaza da Haški tribunal nije legalna institucija već politička, koja služi za sprovođenje volje jedne velike sile. Za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti nisu osuđeni oni koji su ih počinili, koji su svojim ratnim mašinama nelegalno upali u prostor jedne male miroljubive zemlje i s visine od deset kilometara sejali smrt po našim gradovima i selima i pobili hiljadu civila, staraca, žena i dece. Za nepostojeće zločine su osuđeni oni koji su časno branili i odbranili svoju zemlju. Poruka je jasna, neljudska i cinična: tako će proći i svi oni drugi u Srbiji i drugim zemljama koji se usude da se brane od svetskih sila i terorista. Ovu sramnu presudu srpski narod neće nikad zaboraviti.
Koliko je presuda u službi alibija SAD i drugih zagovornika kosovske nezavisnosti?
- Ona je svakako u funkciji tog ideološkog opravdavanja intervencije na Kosovu. Od početka je opravdana tom navodnom humanitarnom katastrofom do koje je došlo kad su Srbi navodno prognali Albance. Bio je jedan britanski dokumentarni film o tome kako je vojska izvršila etničko čišćenje, isterivala ljude, smeštala ih u vozove. Na tim snimcima se ne vidi nijedan vojnik. Vidi se samo kako Albanci ulaze u vozove, a nigde nema vojnika. A drugo, koja je to železnica koja sa Kosova vodi u Albaniju. Ne postoji voz koji sa Kosova vodi u Albaniju.
Kako komentarišete reakciju sadašnjeg lidera SPS Ivice Dačića koji nije upotrebio reči "tragedija", kao recimo radikali, ali je konstatovao da je presuda potvrda političkog karaktera suda vođenog tezom da je Srbija kriva?
- Ako je samo to rekao, to je minimum koji se morao reći da bi se koliko-toliko sačuvao ugled u toj partiji i te partije kod građana. Ugled koji je uveliko izgubljen i poljuljan.
Jelena ARSENOVIĆ/Đ. BAROVIĆ
("VESTI")
("VESTI")
28. februar 2009 21:52:33 | 0 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
PRESUDE SRPSKOM POLITIČKOM I VOJNOM VRHU: TU NEMA BOGA, NEMA PRAVDE...
27. februar 2009 7:51:58 | 11 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
Istoričar Jovan Pejin: NALIČJE PREDLOŽENOG STATUTA VOJVODINE
Istoričar Jovan Pejin o uticaju hrvatskih kadrova u Vojvodini, gubljenju nacionalnih osećanja kod Srba, što se izrodilo u pokušaje stvaranja neke „Vojvođanske nacije“.
Predug, pedesetogodišnji period komunističkog razaranja srpskog entiteta ostavio je duboke tragove u Vojvodini i formirao neku vrstu komunističkih Autonomaša. Neki su tu grupu uletali iz čistog karijerizma jer je SKJ forsirao takve „kadrove“ skrivajući iza njih velikohrvatske pretenzije, a ni danas se ta situacija još nije promenila.Predloženi Statut AP Vojvodine je stvaranje države u državi, tvrde eminentni pravni analitičari, politikolozi i istoričari. Zagovornici države u državi tvrdoglavo odbacuju sve analize koje potvrđuju nalaz i ponavljaju uporno tezu o multietničkoj, specifičnoj evropskoj regiji Vojvodini prelazeći preko činjenice da tako nešto ne postoji. Prelazi se preko činjenice da su rezultati poslednjeg popisa stanovništva u Srbiji, za Vojvodinu kasnili nekoliko meseci sa objavljivanjem javnosti. Prvi rezultati popisa bili su da Srbi u Vojvodini čine oko 82% od ukupnog stanovništva pokrajine. Nakon nejasnog odlaganja objavljivanja rezultata popisa pojavili su se rezultati u kojima je Srba u Vojvodini 65%, što je svima odmah bilo vrlo sumnjivo Postavlja se pitanje kako je nestalo i po čijem nalogu 17% Srba koji su svedeni na 65%? Čija je ideja da se promeni rezultat popisa? Pa da je čak i tako, rezultat popisa jasno pokazuje odrednicu koja opredeljuje Vojvodinu gde pripada.
Očigledno se radi o manipulacijama koje su u skorije vreme već izvođene na Kosovu i Metohiji, Makedoniji, a od 1945 godine gotovo svi popisi su štimovani prema potrebama raznih republičkih elita tadašnje Jugoslavije. Autonomaška propagandna laboratorija stvara stereotip o Srbiji u pokrajini, odbojnosti prema državi na temeljima kroato-komunizma, odnosno, frankovačke ili Mačekovske, sve jedno, velikohrvatske predstave preuređenja Balkana. Manipulacija onemogućuje ozbiljne političare da ojačaju jedinstvo Republike Srbije i rade na poništavanju posledica dugotrajnog procesa razdvajanja jednog naroda na ideološkoj osnovi. Ovi procesi svojom suštinom nose genocidni elemenat čiji rezultat treba da bude nestanak Srba ili svođenje na jednu trećinu ukupnog stanovništva pokrajine. Predloženi Statut pokrajine upravo je u takvoj misiji!
U proteklih pola veka imali smo takve pokušaje. Pomenućemo ″Salcburšku izjavu″ iz novembra 1958. godine emigrantskog ″Vojvođanskog pokreta″ koja prema načelu ″Ujedinjeni u razlikama″ ili ″Viribus unitis″ (ime je nosio i jedan brod austrougarske flote) različitih etničkih grupa ide ka sintezi jedne ″vojvođanske narodnosti″. Cilj je da se Vojvodina uključi kao federalna jedinica u jednu širu Srednjeevropsku ili Podunavsku federaciju.
Polazna osnova i minimum zahteva da se program tzv. ″Vojvođanskog pokreta″ u emigraciji ostvari je da Vojvodina prvo postane federalna jedinica u okviru Srbije koja bi razvojem autonomije dospela do konfederalnog statusa i dovela do ″pozitivnog rešenja Vojvođanskog problema″.
Drugi pokušaj je bio Vojvođanski ustav 1974. godine u okvirima Brozovog oktroisanog ustava kada je započet otvoreni proces raspada Jugoslavije.
Treći je bio 2002. godine pokušajem autonomaša da promene ustavni status Vojvodine da naprave državu u državu na osnovama ustava iz 1974. godine odredbama koje daju suverenitet pokrajini a Srbe pominju samo kao jednu od većeg broja nacionalnih zajednica a zatim je svodi na 1/3 ukupnog stanovništva iako čine oko 80%, po nekima preciznije rečeno 82% ukupnog stanovništva Vojvodine.
Pokušaj manipulacije pokrajinom i njenim srpskim stanovništvom obnovljen je 2008, novim nacrtom Statuta Vojvodine kao regionalne autonomije sa elementima državnosti… Statut napušta načelo Ustava Srbije i predstavlja obnovu totalitarizma u zemlji – povratak u kroatokomunizam i izraz političke neodgovornosti autonomaške vrhuške u pokrajini.
Očigledno, potrebna je nova politika u Srbiji!
Potrebna je iz razloga što se komunistički teror od 1945, praćen nacionalizacijom agrara i drugih nepokretnosti: bircuza, manufakturnih radionica, štamparija, ciglana, štamparija, apoteka, trgovačkih objekata i svega što je donosilo dohodak osetio kao opšta pljačka naroda. Nacionalizacija je dovela do masovnog siromašenja dobrostojeće stare srpske srednje klase nacionalno i politički svesne koju je zamenila masa nedoučenih političkih komesara, ostrašćenih ratnim stradanjima, kolonista iz Like, Bosanske Krajine, Banije, Korduna i Crne Gore sa Marksovim, Lenjinovim, Staljinovim i Titovim pogledom na svet.
Kolonisti, posle ratnih bežanija, ustaških pokolja, borbi protiv ustaša, Nemaca i Italijana vodeći građanski rat protiv snaga lojalnih jugoslovenskoj vladi bili su u složenom psihičkom stanju. Muškarci učesnici rata bili su ozbiljno narušenog zdravlja, pod stresom, iscrpljeni i izgladneli, pritisnuti ideološkom propagandom držali su se Partije sa religioznom odanošću što su tražili i od svojih najbližih članova porodice. Pojavili su se iz njihovih redova partijski radnici a sa njima i nepartijci koji su maksimalno koristili novi jednopartijski režim za ličnu afirmaciju u društvu i lagodniji život u opštem siromaštvu. Bez kompromisa su odbacili Srpstvo za imaginarno jugoslovenstvo ili internacionalni komunizam i zatirali Srpstvo i srpsku tradiciju.
Siromaštvo je uticalo na urušavanje nacionalne i političke svesti, bolje rečeno utucalo je na otupljivanje te svesti, što je neminovno dovelo do promena na opštenacionalnom i kulturnom planu.
Komunizam onako kako je uvođen od 1945, do 1951. godine obavezno je nudio pravdanje teških uslova života, niskog standarda i ograničenje verskih i političkih sloboda. Partija (KPJ/SKJ) je gradila ″novog čovjeka″. Uklanjala je iz kolektivnog pamćenja Srba svest o oslobodilačkoj misiji Srbije i uništavala postojeći sistem društvenih i nacionalnih vrednosti a da nije stvorila novi. Kult ličnosti Josipa Broza Tita igrao je glavnu ulogu. Populistička manifestacija Dan mladosti i nošenje štafete za obeležavanje Brozovog rođendana praćen političkim odama i zaklinjanjem omladine u ime svih građana, naroda i narodnosti u centralnim listovima, na radiju i na TV stanicama gurao je stanovništvo Jugoslavije ka antisrpstvu.
U stvari, brisanjem tradicije srpskog naroda i preoblikovanjem istorije stvoren je partijski hibrid koji počiva na propagandi da je izdvojenom delu Srbije, Vojvodini, naneta nepodnošljiva nepravda od strane Beograda i velikosrba u skladu Brozove sintagme ″što slabija Srbija, jača Jugoslavija″. Tvorci novog poretka 1944. godine Vojnom upravom za Banat, Bačku i Baranju rešili su da potpuno raskinu sa srpskom prošlošću Vojvodine.
Smišljenom partijskom propagandom razaran je kult Srbije i Srpstva kroz školski sistem. Raspaljeno je veštačko i naknadno oduševljenje revolucijom, partijom i Vojvodinom. Istorija, Jugoslavija, život, sve je to „počinjalo 1945“ kao da prethodne Jugoslavije koju su Srbi svojim žrtvama stvorili i nije postojalo. Aktivno je rađeno na odstranjivanje srpske istorije i tradicije. Radi postizanja tog cilja prvo su uklonjeni srpski intelektualci kao narodni neprijatelji a zatim bogati seljaci kao klasa a sa njima dobrovoljci učesnici oslobodilačkog rata 1914-1918. koji su se borili u Dobrudži i na Solunskom frontu. Uklonjeni su simboli koji podsećaju na Srbiju a nisu obnovljeni oni koje su okupatori Nemci, Mađari i Hrvati uklonili ili uništili. Zatim je sledio udar na Srpsku pravoslavnu crkvu, sveštenstvo i vernike kao nešto krajnje retrogradno – što se uglavnom nije događalo i sa ostalim konfesijama.
Prosveta i politička propaganda bili su usmereni ka uspostavljanju novog sistema vrednosti. Istorija je ograničena na slavne dane revolucionarne borbe – lokalne štrajkove i minorne ličnosti su slavljene radi zaglušivanja sećanja na oslobodilačku borbu i ujedinjenje 1918. godine. Pojavila se masa monografija naselja sa glavnom temom doprinosa „Narodno oslobodilačkoj borbi“ (NOB-u). Stvarana je negativna slika Srbije, Srba i Kraljevine Jugoslavije kao zaostale, mračne policijske, diktatorske, nenarodne i nedemokratske države. Kult slobodarske Srbije i Kosovskog zaveta oslobođenja, obnove naroda i ujedinjenja Srpstva građen vekovima a naročito od 1804. godine temeljno je uzdrman i zbog dugog perioda komunističke propagande ozbiljno urušen.
Članovi Partije, naročito propagatori zavičajne svesti, da su Ličani, Crnogorci, Sremci, Hercegovci, Dalmatinci, Krajišnici, Bačvani, Bosanci, Banaćani a ne da su Srbi, pa zatim hibrid Vojvođani počeli su da prihvataju autonomiju kao povratak ″normalnom životu″. Hibrid proizvod ove manipulacije srpskim narodom, bez obzira da li je starosedelačko ili novo došlo, najbolje se vidi u odbrani statuta pseudo-evropske regije Vojvodine. Nenada Čanka kada je napao stav Svetog Sinoda Srpske pravoslavne crkve da predloženi Statut Vojvodine ne treba da usvoji Narodna skupština u Beogradu, isti je onom rečniku koji su koristili nepismeni politički komesari iz Like daleke 1945. godine.
″Normalni život″ je ne živeti u Srbiji i stvoriti odbojnost prema njoj. Uneto je u Vojvodinu preko raznih zavičajnosti antisrbijanstvo koje je kroz ime Vojvodina negovano i razvijano. Ovo su prihvatili i pripadnici mađarske nacionalne manjine zbog sopstvenih interesa, ali i druge, što vidimo iz događanja oko novog statuta pokrajine. Vrhunac stava mađarske manjine prema Srbiji je pokušaj lobiranja Šandora Egerešija u Jagodini i Kragujevcu da Srbi iz centralne Srbije zaštite Vojvodinu od Srba!
Dok Srbi autonomaši napr. Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Bojan Pajtić i drugi po delovanju predstavljaju grupu koja nije integrisana u srpsko društvo i halabuču da je sva nepravda i siromaštvo došla i dolazi iz Beograda kao da zaboravljaju, naročito Čanak, da je kroatokomunistički vrh KPJ/SKJ Josip Broz Tito, Edvard Kardelj i Vladimir Bakarić, postavljao partijsko državnu nomenkalturu u Novom Sadu koja je posle piramidalno postavljala moralno političke podobne članove partije u celoj pokrajini. Ovaj sistem uspostavljen u kroato-komunističkom vrhu obezbedio je da autonomaši vode samoubilačku politiku, oslanjali su se na partijski mit borbe protiv velikosrba i pljačke od strane Srbije. Na istoj osnovi utvrdili su legitimitet autonomije i potiskivali srpsku državnost u Pokrajini.
Bio je to hladni građanski rat Srba protiv Srba podstaknut iz sasvim drugih razloga iz Berlina neposredno posle Prvog svetskog rata. Cilj Berlina bio je obezbeđenje autonomije nemačkoj manjini rasutoj po istočnoj Evropi da bi pod uticajem Zagreba metastazirao u Srbiji u sasvim drugu krajnost. Autonomaši su pokrenuli proces stvaranje zavičajne nacije od raznih grupa prispelih u novoformiranu nadnacionalnu pokrajinu na tlu Srbije posle 1945. godine – vojvođanske nacije!
Zavičajno osećanje dođoša dovoljna su da se mešanjem raznih zavičajnosti identitet zameni novim osećanjem i kroz kompartijski život pretvori u Vojvođane potirući nacionalnu pripadnost Srbima.
Predloženi Statut Vojvodine iz 2008. godine usklađen sa ″Salcburškom deklaracijom″ iz novembra 1958, zatim Osnovnim zakonom ili Grundgezec-om iz 2002, širi antisrpstvo retrogradnih kroatokomunista, nastavljača Brozove antisrpske politike, daje zamah velikomađarstvu ne samo u Srbiji nego i u Mađarskoj. Novopredloženi Statut sasvim se lepo uklapa u velikomađarski koncept revizije granice putem povezivanja raznih regiona u Podunavlju ili Karpatskom basenu. Statut Vojvodine regiona, države u državi, služi cilju razaranja nacionalne države.
Mađarska tvrdoglavo pokušava da uzme teritorije koje je Ugarska držala pod okupacijom više vekova, koje ne pripadaju Mađarima kao narodu niti Mađarskoj kao državi, a na kojima je sprovođena nasilna mađarizacija. Predloženi statut podržava velikomađarsku težnju i sponzoriše Omladinski pokret 64 županije iz Mađarske, čiji je cilj federalizacija Srbije, potom konfederalizacija i na kraju da Vojvodina kao region postane deo Evrope regija pod kapu NATO pakta u koji je stupila Mađarska. Srbi bi potom bili preimenovani u Vojvođane čime bi izgubili identitet što bi bio njihov kraj. Srbija bi odlukom u Narodnoj skupštini u Beogradu da prihvata predloženi Statut sama poništila odluke Srba iz Srema donete u Rumi i Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih južnih Slovena donete u Novom Sadu novembra 1918 godine o ujedinjenju sa Srbijom naroda i teritorije.
Srbija, Narodna skupština u Beogradu i relevantne političke partije treba da odbace predloženi Statut i učine da se kroatokomunistička autonomija Vojvodine konačno svede na ono što jeste i da javnost shvati genocidnu politiku prema srpskom narodu novosadskih i drugih autonomaša.
(SRPSKA POLITIKA)
26. februar 2009 10:48:44 | 4 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
Dragan J. Vučićević: ČANKOVA OKUPACIJA
Nenad Čanak danas u Srbiji može da radi šta god hoće. Kao jedan od lidera vladajuće koalicije, kao gazda četvoro poslanika bez kojih nema evropejske, skupštinske većine, Čanak danas i ovde ima dozvolu za neograničeno kršenje Ustava i zakona.
Njemu je dozvoljeno ono što je svakom drugom zabranjeno. On može nekažnjeno da poziva na rušenje države, on sme da prekraja granice, on može da pljuje po Srbiji, Srbima, srpskoj Crkvi, istoriji...
E, sad u ovdašnjim medijima najviše je onih koji sve te silne Čankove ispade ignorišu ili tretiraju tek kao politikantsku estradu nedostojnu ozbiljnije analize. Ali, to je velika, fatalna greška! Svi oni u vrhu srpske politike koji danas potcenjuju Čanka ili su glupi ili imaju interesa da se prave glupi. Jer, kada Čanak pre neki dan, mrtav ‘ladan, izjavi da je Srbija okupator u Vojvodini, šta on zapravo radi?! Pa, isto ono što su Kučan, Tuđman, Izetbegović, Rugova radili krajem osamdesetih godina prošlog veka. On priprema teren, on ispira mozgove mladim ljudima, on šalje poruku srpskim neprijateljima da je spreman da za određenu količinu keša odradi još jedan prljavi posao, on konačno testira čvrstinu i odlučnost ovdašnje nacionalne elite...
No, da se razumemo, nije naš problem Nenad Čanak. On je samo posledica. Naš problem su oni u vrhu vlasti koji su mu dozvolili da radi to što radi. Naš problem je Boris Tadić. Naš problem je to što „voljeni predsednik", zarad očuvanja vlasti, ćutke gleda brojne Čankove sad već otvoreno secesionističke poruke. Naš problem je to što Tadić i „tadićevci" pristaju na sve otvorenije i sve bezobraznije ucene Čanka i njemu sličnih.
Boris Tadić nam, dakle, duguje brojne odgovore. On mora da objasni zašto Čanku oprašta neoprostivo. On mora da nam kaže dokle misli da ćutke prelazi preko ligaških poziva na novo rasparčavanje Srbije. On mora da kaže da li je zvanični stav DS-a ono što hoće Bojan Pajtić. Da li, moliću lepo, i predsednik smatra da je najbolje rešenje za Vojvodinu oživljavanje titoističkog ustava iz 1974. godine?! I zašto, na primer, predsednik misli da su Nišlije dvadeset puta manje vredne od Novosađana? Zašto jednima ide pet odsto od privatizacije DIN-a, a drugi dobiju čak 90 odsto od prodaje NIS-a?!
Objasnite, gospodine predsedniče. Vaše ćutanje ima se shvatiti kao saučesništvo.
21. februar 2009 10:14:39 | 2 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
OMLADINA OSVETLALA OBRAZ SRBIJI: ODLUČNO "NE" NEZAVISNOM KOSOVU I NEZAVISNOJ VOJVODINI!
18. februar 2009 22:31:10 | 6 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
Oliver Vulović: HISTORIA EST MATER EXODUS
Svi Goti bi voleli da budu Rimljani, retko koji Rimljanin želi da bude Got. Tako se nekada govorilo u vreme pape i cara Grgura, čiji su modfikovani principi poslužili u stvaranju današnje ubitačne kombinacije EU i Pax Americane. Ta večita težnja je Gote koštala nestajanja pre Rimljana. I Grgur je znao da ponekad Gotima pošalje izaslanika i da im preko njega da neku malečku nadu da će jednog dana i oni moći "pod određenim uslovima" da postanu punopravni građani Rima. Nije teško zaključiti koga, kroz vizuru koju moderni "Rimljani" danas koriste gledajući ka Balkanu, vide kao Gote čijem konačnom i definitivnom porazu i nestanku se uz pomoć modernog Karla Velikog Huseina Obame pritajeno nadaju. I bi dan i bi Oli Ren i bi tušta i tma prijema i kanapea a distanca izmedju EU i Amerike sa jedne strane i Srba sa druge strane osta vazda ista. Ama baš kao nekada između Rimljana i Gota. A bilo je i tada kao i danas divljih osvajačkih plemena , tada divljih Langobarda, sa kojima Grgur dok se Karlo Veliki nije srčano uključio, nije znao šta da radi. Odlučio se Grgur na stari oprobani latinski način kupovine vremena. Langobarde je godinama obasipao poklonima sve dok se u tom plemenu konačno kao vladar nije pojavilo njihovo čedo, kraljica Katolik. Pošto je u poslednjim trenucima pred smrt Rugova primio pričest i katoličanstvo od Pape Jovana Pavla II, političko-verska operacija je mogla dalje da se tiho, laganao ali vrlo sigurno, uspešno nastavi. Današnje Langobarde moderni Rimljani naveliko časte teritorijama onih koje oni vide kao moderne Gote. Obasipaju ih poklonima u evrima, vojnim savetnicima, krpe im budžet i održavaju u životu i okreću glavu na zločine koje čine na poklonjenim teritorijama. A mi i saplemenici nam Makedonci, i dalje sa radošću i nadom carski dočekujemo njihove izaslanike i kao da se ništa ne dešava zabludno čekamo vremena u kojima ćemo postati punopravni moderni Rimljani. Blago i počivšem Jovanu Pavlu i današnjem Benediktu kad im je zaštitnik , moderni Karlo Veliki, toliko preko bare te im se gro planova poklapao i još uvek poklapa. Do daljnjeg..Svega će ovog biti do momenta ponovnog dolaska "velikog raspada", kada će ovi moderni Langobardi, opet od modernog Karla Velikog , ali sada malko drugačije, biti stavljeni na mesto kojem im zaista pripada, a moderni Rimljani i njihov zaštitnik mučiti svoje muke da preteknu. Da li je Velikom ekonomskom krizom počeo da se nazire početak "velikog raspada" ili se već nalazimo na njegovom istinskom početku i da li će se pomenuti proces odvijati dovoljno dugo pa će se pored silnih šteta Kurije i njenim saveznicima i pomalo u celoj muci i posrećiti pa će Srbi i Makedonci doživeti sudbinu Gota i nestati ? Da li je svo to tako izvesno pa treba da nam bude baš svejedno koga će i koliko sve Velika ekonomska kriza strefiti ?Nije i ne treba da nam bude svejedno. Dokle se ima i sto metara slobodne teritorije treba se boriti da nam na tih sto metara bude dobro i da se kada tada oslobodi i ostatak otete teritorije ma koliko ona velika ili mala bila. Naoštreno koplje mora biti uvek nadohvat ruke a i pero vazda u ruci, takođe uvek naoštreno i spremno. Treba konačno odabrati one koji će nas voditi tako što će uspeti da za nas pronađu one koje ćemo do izdržljivih granica čašćavati sa onim što ih interesuje kod nas i od njih naučiti da stvaramo ono bez čega neće moći ni oni koji nas mrze i to im prodavati. Da li Evropa voli Ruse pa kupuje njihov gas ? Da li će i nas voleti pa će ga preuzimati sa našeg gasovoda? Istorija je dobra učiteljica jer u pamćenju naroda najviše i najduže ostaju ostaju njegovi materijalni i kulturni uspesi i strašni gubici u ljudstvu i teritorijama praćeni užasnim pomeranjima stanovništva. Naša nacionalna istorija je istorija večitog razaranja naših materijalnih i kulturnih dobara kao i pomeranja i seoba a sve u cilju biološkog opstanka. Zato smo se i oružano opirali i branili do kraja prošlog veka. U ovom veku među nama neprestano traju svađe da li oni koji nas u njegovoj prvoj deceniji vode, kupuju vreme da bismo opstali ili su izdajnici koji našim neprijateljima pomažu da doživimo gore pomenutu sudbinu Gota. Da li se Veliki raspad poklapa sa vremenom u kojem će se desiti neki novi egzodus dela našeg naroda ili postoje planovi o kojima mi ne znamo ništa a po kojem se svi kolektivno imamo ispomerati ? U aktuelnoj polemici egzistira bezbroj ekonomskih analaiza koje menjaju svoja predviđanja iz dana u dan ali se nije pojavila nijedna zaista ozbiljna analiza sveopšteg stanja nacije koju bi smo makar uzeli kao osnovu za dalje razmišljanje i razmatranje kako i čime dalje. Od Garašanina, preko Memoranduma SANU, Miloševićevog obraćanja naciji, defetističkih despićevsko-ćosićevskih apela na deobu sa zemlje sa Šiptarima i Đinđićevih procena stanja u stilu " gutanje malih i veliki žaba", u Srbiji se na pragu XXI-og veka nije skupila grupa pametnih a odgovornih ljudi, da naprave nešto iz čega će politički službenici reći : gospodo , ovo je donja a ovo gornja granica koju Srbija ima u svim sverama svog postojanja.
I u psihološkom smislu čoveku pojedincu je vrlo teško kada treba drugim ljudima da postavi granice, jer se za to mora platiti određena cena. Koliko je teško jednom narodu da postavi granice drugim narodima u njihovim međusobnim odnosima pa čak i da održi i sačuva međudržavne granice, Srbi dobro znaju i na osnovu događaja iz gotovo hiljadu godina istorije postojanja svojih država a i u ovih poslednjih dvadeset godina. Posebno znamo kolika je cena sopstvenog nacionalnog samopoštovanja, koje je i osnova za naš opstanak ali smo u XXI veku i dalje anestezirani od straha i u slepačkom čekanju novih egzodusa, potpuno obamrli i nesposobni da i mi postavimo račun drugima sa visokom cenom koju treba da plate da bi im se ciljevi u vezi nas ostvarili. Ono čega se bojim je da jedan takav plan kakvog takvog opstanka, za razliku od Rima, nisu imali ni odavno nestali Goti.
Beograd, 14.02.2009.
Beograd, 14.02.2009.
15. februar 2009 14:13:57 | 0 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
Klaus: ЕU ISTO ŠTO I SSSR
Češki predsednik Vaclav Klaus, čija zemlja predsedava Evropskom unijom, uporedio je 27-članu Uniju s nekadašnjim Sovjetskim Savezom.
Jedno je sigurno, u EU-u, kao što je bilo i u SSSR-u, važne se odluke ne donose u onim zemljama kojih se tiču, rekao je Klaus u intervjuu magazinu Paris Match.
Češki predsednik je još naglasio da bi mnoge nadležnosti trebalo iz Brisela vratiti zemljama članicama te da se nada kako nikad neće nastati jedna evropska superdržava koja je cilj "evronihilista", kako ih on naziva.
Nisam ni za zajedničku poljnu ni za zajedničku energetsku politiku, rekao je Klaus koji se protivi i izboru predsednika EU s trogodišnjim mandatom. Češki predsednik rekao je i da skorašnje održavanje susreta na vrhu G20 u Londonu nije mudra zamisao. Kriza je ekonomski fenomen sa sopstvenom unutrašnjom dinamikom. Pogrešno je menjati svet ne bi li se ona rešila... Ne vjerujem da se rešenje može naći organizovanje samita koji će okupiti 20 , zaključio je Klaus.
13. februar 2009 10:44:52 | 0 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
SRBIJA SE VIŠE NE SME KOMADATI DEO PO DEO!
11. februar 2009 16:03:15 | 4 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
KO STOJI IZA SECESIJE VOJVODINE?
Kada su novembra 1918. u Novom Sadu srpski predstavnici proglasili ujedinjenje srpskog Srema, Baranje, Bačke i Banata sa Srbijom, verovali su da se ti srpski krajevi više nikada neće vratiti u okvire Austrougarske... Prevarili su se. Broz je, kroz komunističko prekrajanje „nevažnih“ administrativnih granica republika, Baranju poklonio Hrvatskoj, a od dela Srema, Bačke i Banata stvorio Autonomnu pokrajinu Vojvodinu. Bila je to Engleska varijanta koju je Broz sprovodio u pravcu razjedinjavanja i cepanja Srba, kako bi kroz vreme, ti srpski prostori sve manje bili srpski i dobijali obrise zasebnosti, pa i drugog nacionalnog identiteta. Ti Srbi, koji su se borili za ujedinjenje su u međuvremenu nestali, bilo u bratoubilačkom ratu od 1941. do 1945., ili u ustaškim logorima i masovnim grobnicama... Iza njih su ostali nedostojni naslednici, bez identiteta i moralnog integriteta. Oni su nulifikovali sav trud i žrtve koji su podneli Đorđe Stratimirović, Stevan Šupljikac, Svetozar Miletić, Jaša Tomić, Pupin i svi ostali čestiti Srbi kojima se danas zatire svaki trag... Iz Srpske Vojvodine je najpre odvojena Baranja, a Ustavom iz 1974. je iskopana „grobnica“ u koju se Srbi guraju uspavani i potpuno anestezirani... Dok Srbi spavaju, Srem, Banat i Bačka bi uskoro mogli da budu „srpski susedi“!
Najstrašniji košmar bi uskoro mogao postati java – secesija Vojvodine u krvi! Najavljivani dolazak Efraima Zurofa je zapravo zvuk ratnih doboša. Odvajanje severne srpske pokrajine se sprovodi sistematično - na političkom, ekonomskom, obrazovnom, kulturnom i informativnom nivou. Secesionistički punktovi se nalaze u svim važnijim institucijama i ustanovama Vojvodine. Režija je izvan Srbije, a revnosna podrška dolazi sa najviših mesta iz Beograda. Dok se na jednoj strani forsira priča o Vojvodini kao „naprednoj srpskoj ali i evropskoj regiji“, na drugoj strani se priprema „vojvođanski pasoš“. Narod je zbunjen ali i željan boljeg života, koji mu se permanentno obećava – uz jedno veliko ALI. Što znači imaće ga ali tek kada se Vojvodina „oslobodi Beograda“, kako to kažu zagovornici nezavisnosti! Da li je na pomolu potpuna revizija „Trijanonskog sporazuma“, i da li se tome može stati na put?
Razgovarati sa Dejanom Lučićem je otkrovenje za svakog novinara – to je čovek koji će vam za velikom dozom sigurnošću moći da kaže šta se to Srbima ponovo pakuje. Tu istinu iznosi bez velova i taktiziranja, kao upozorenje svom narodu koji zbunjen ponovo klizi u propast! Kratko i odlučno kaže: sada je Vojvodina nova meta „Novog svetskog poretka“ koji je drugo ime za „Kraljevstvo Hazara“, drugi deo - kako se i zove novo kapitalno delo ovog ozbiljnog autora!
· Gospodine Lučiću, nova meta je Vojvodina i kao razlog za početak rata izabran je Jaša Tomić, borac za ujedinjenje Srba...
Da, mrtvog Jašu Tomića napada živi Hazar... No, to je ipak atentat! Čovek koji to radi krije se iza imena Vizentala, i to je neki pion po imenu Efraim Zurof... Beznačajan lik kome se ovde u Vojvodini pridaje veliki značaj! On nije uhvatio ni jednog ozbiljnog nacistu... Folirant koji jaše na slavi čestitog Vizentala. Treba se zakačiti oko nečega, kako bi kaša počela da vri pa taj „veliki lovac na naciste“ odbio da bude počasni građanin dok se spomenik navodnom i antisemiti i nacisti Jaši Tomiću ne ukloni iz centra Novog Sada. Da je cela priča potpuno neubedljiva i prozina napomenuću samo da je Jaša Tomić umro 1922. i o kakvom nacizmu i antisemitizmu se tu može raditi. Ali tako se počinje.
· Šta je pozadina?
- Evropska Unija ima svoj vek trajanja! Nemačka i Austrija iz nje žele da izađu sa obnovom svog starog ekonomskog prostora! Pošto su Sloveniju i Hrvatsku već poklopili i izašli na Jadran, cilj je između ostalog Vojvodina kao žitnica, Dunav kao plovni put i Bosna sa rudnim bogatstvom i rudnicima koji još nisu iscrpljeni… Prepreka tim planovima su naravno Srbi, koje će proterati lagano, ali sigurno !
· Pa Srba u Vojvodini i BiH ima mnogo!
- Bilo ih je i u Hrvatskoj više od milion a u NDH oko 2,5 miliona, pa ih danas nema. Čovek koji neposredno lobira za obnovu Austro-Ugarske je stari Oto fon Habzburški! On je bio i iza Franje Tuđmana (Hazara) koga su zdušno podržali Helmut Kol (Hazar) i Genšer... Evo vidite kako se Oto fon Habzburški trijumfalitički slika u Budimpešti pored Dunava između dve zastave EU i Mađarske i. EU će za koju godinu da nestane ali će ostati obnovljena Austro-Ugarska.
· Gde je u tom kontekstu Baranja?
- Baranja je bila srpska i pripojila se 1918, a od Srba su je oteli Broz i Đilas... Tamo više Srba skoro i nema. Zato se probudite Sremci, Bačvani i Banaćani... Jaša Tomić je brana – granitna idejna brana, za genocid koji vam se priprema! Kada „Zurofi“ proteraju Jašu Tomića, sledi Svetozar Miletić, Mihajlo Pupin i svi drugi nacionalni borci za ujedinjenje srpskih prostora...
· Šta na tom planu radi pokret „Svetozar Miletić“?
- Gotovo ništa u praktičnom smislu. Mora prvo da se reši nesposobnih i istorijski istrošenih metuzalema, koji su nekada bili partizani, a neki i pukovnici zloglasne UDB-e, i znamo kako su se ponašali, a danas kade tamjanom!
· Mislite na Nedeljkovića?
- Da, akademika, koji je u taboru Ota fon Habzburškog. „Evropsku Akademiju“ je napravio Oto, a Nedeljković je njihov, a ne naš član!
· Zanimljivo, mislio sam da je on član „Srpske Akademije“?
- Jedan od metoda obaveštajnih službi je da izguraju svog, a nesposobnog čoveka na čelo organizacije koja im je protivnik... Da sam čovek koji govori istinu – vidite po rezultatima ove organizacije koju su napravili čestiti nacionalni borci – a ona se istopila, pod „liderom koji je u dilemi“... Žalosno, ali i opasno! Srbe nema ko da vodi! Radikali su umrli a „Svetozar Miletić“ je odveden u ćor-sokak!
· Ko nam sve te igre priprema?
Pa Hazari, kao i na mnogim drugim tačkama Sveta.
· Znači semitizam učestvuje u pripremi secesije Vojvodine?
- Ne baš tako, ali da kažem, semitizam kao poluga XXI veka u razbijanju država i otimanje njihovih resursa, pa i profita naravno. Praktično to izgleda ovako:
Hazar Janoš Bugajski, direktor „centra za strateška istraživanja“ u Vašingtonu zvanično je zadužen za stvaranje krize u ovom delu Srbije. On lansira novu naciju među Srbima - „Vojvođane“. Tu ideju sada prihvataju i šire „mangupi“ iz „Lige socijal-demokrata Vojvodine“, sa Čankom na čelu, a koji su u suštini produžena ruka buduće Austro-Ugarske. Tako se stvara teren za novu Austro-Ugarsku, koja će se stvoriti raspadom Evropske Unije...da se ta praznina popuni.
· Kako deluje, obaveštajno?
- Pa nisu obaveštajci oni koji broje koliko ljudi imamo kasarni. Ovo su takozvani agenti uticaja koji kreiraju, planiraju ubacuju Nedeljkoviće tamo gde treba nešto blokirati, a tipove poput Čanka da odrade ono što je potrebno. Tu su naravno prsti BND i STAPO - nemačke i austrijske službe, kao i Hrvatske i Mađarske koje odrađuju kako se to kaže logistiku… Pozadi su MI6 i CIA.
· Kako rade separatisti u Vojvodini? Gde su njihova osinja gnezda?
- Verovali ili ne, oni rade javno! Čak i preko svih naših medija. Centar delovanja im je u „Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine“, deluju kroz političke stranke i to kroz deo Demokratske stranke, „Ligu socijal-demokrata Vojvodine“ i kroz „Savez vojvođanskih Mađara“... Metod u parlamentu im je „guranje“ već od 2001. godine „USTAVA VOJVODINE“, a zatim su to privremeno smanjili na „ustavni zakon“, odnosno „osnovni zakon“ (nemački Grundgesetz), koji bi bio pravni osnov za separaciju od Srbije – naravno uz podršku Evropske Unije!
· Bilo je zastoja u toj obaveštajnoj operaciji... To je ona iz „Vladara iz senke“
- Da, to je operacija „Habzburg“, obnova Austro-Ugarske! Separatisti, pre svega u Demokratskoj stranci na čelu sa Pajtićem su malo zastali, pošto je procenjeno da je to suviše radikalno! Krenulo se zato „meko“ sa „Omnibus“ zakonom (kojim je promenjen sadržaj više republičkih zakona, tako da su nadležnosti u mnoštvu oblasti prenete na Pokrajinu) . Međutim, sada se donosi Statut, koji po sadržaju podseća na ustav potencijalno nezavisne države. Izvršno veće APV je nekada imalo sedam resora, a sada ima sedamnaest, kao prava država. Ukoliko Skupština Srbije potvrdi ovaj Statut, izvršiće samoubistvo.
· Gde je drugi punkt separatista za Srem, Banat i Bačku?
- Gde bi bila? Isto, kao i na Kosovu i Metohiji – u lažnoj „Akademiji“, takvih imate svuda. Ova se zove Vojvođanska, reosnovana je 2003. godine odlukom Skupštine APV. Ona radi na pretvaranju Srba iz Vojvodine u nacionalne Vojvođane. Vojvođanizacija Srba ne obuhvata i proces vojvođanizacije Mađara i drugih manjina. Čak je predsednik tzv. VANU Julijan Tamaš (Rusin ili Ukrajinac, kako mu kad odgovara) izneo rasističke ideje u vezi Srba kao naroda. U VANU dominiraju Mađari.
· Treći centar, gde je?
- U „Nezavisnom društvu novinara Vojvodine“ u kome glavnu anti-srpsku kampanju vodi Dinko (Sabahudin) Gruhonjić, a koji je Bošnjak... „Din“ na turskom znači vera, a sabah-zora, tako da Sabahudin znači – zora muslimanske vere
· U sred Vojvodine!
- Da! Zašto vam je to čudno. Pa istorijski gledano Turska i Austro-Ugarska su, kada god je to bilo potrebno lepo sarađivali blokirajući Srbe da na Balkanu obnove svoju državu.
· Šta u tom kontekstu radi „Helsinški odbor za ljudska prava“?
- Isto što i u Beogradu, satanizuje Srbe... Širi i podstiče mržnju „Zapada“ protiv Srba... Na čelu Helsinškog odbora je trenutno Slovak koji to radi za novac! Dobro je plaćen
· Pretpostavljam da je sledeći centar u „Ligi“?
- Da, oko Čanka... a tu je i „Srpski pokret obnove“ u Novom Sadu... vode ga beznačajne ličnosti...
· Četnici – autonomaši?
- Da, kadrovi bivšeg nacionaliste Vuka! Zatim tu je „Savez vojvođanskih Mađara“, koji vodi Ištvan Pastor. I sad će te me pitati kako Mađari četnici? Mađari znaju svoj program stvaranja nove Austro-Ugarske pa im sasvim odgovara da i četnici u tome učestvuju, kako bi pred Evropom rekli da je to želja Srba-Vojvođana. A Vuku nije ništa važno, osim da uzme neki evro i da bude u političkoj žiži.
· Šta je sa fakultetima? Gde su se pozicionirali separatisti – autonomaši?
- Jaku uporište i poziciju imaju na Filosofskom fakultetu, posebno na katedri za žurnalistiku, koju vodi docent dr Dubravka Valić-Nedeljković. Tamo pokušavaju da stvore rasadnik kadrova koji mrze sve srpsko. To im je novi „Kumrovac“ za pripremanje kadrova! Međutim, tu već ima problema. Klinci su pametniji no što profesori misle... Znaju tu igru i neće da rade na štetu svog naroda, tako da i baza novopripremljenih kadrova nije baš na zavidnom nivou...
· Gde je srce separatizma na Novosadskom univerzitetu?
- Glavni čovek je profesor dr Dragoslav Petrović i rektorka prof. Dr. Nedučin. Da budem precizan Radmila Marinković-Nedučin
· Sledeći centar?
- Delovi muzeja Vojvodine, sa vd direktorom Jovom Paunovićem, a stvarnim upravnikom dr. Rankom Končarom. Delovi Matice srpske, srednji ešalon, službenici (supruga Mite Boarova i slični).
· Javna preduzeća?
- Vidim da u pitanjima ništa ne propuštate, bez para nema ni muzike. Pa uglavnom su pozicionirani u delovima javnih preduzeća i ustanova koje je formirala Pokrajina (Šume Vojvodine, Vode Vojvodine…). Bilo ih je i u NIS-u ali će se sada to promeniti – Nis smo prodali Rusima...
· Mediji?
- Da, u gotovo svim delovima medija koji deluju u Vojvodini, pa i mediji iz Beograda, preko kojih ide propaganda protiv Beograda! Pa „naši“ u Srbiji odavno nisu naši već u rukama ili pod kontrolom onih koji nas uništavaju već 20 godina. Konkretno „Dnevnik“ u nemačkom vlasništvu (VAC)... To je Bodo Hombah.
· Šta sada rade separatisti?
- Radi se na tome da se stvori autonomna pokrajinska policija, tajno i deo DB-a, ili da BIA dobije određenu samostalnost na nivou posebnog odeljenja za Vojvodinu, kao i da se vrbuju neki rano penzionisani oficiri iz obaveštajne sfere. Rade na jačanju i potpunom osamostaljivanju javnog servisa, kao i ostalih medija. Poseban pažnja se posvećuje da se pojačaju nezavisne veze Vojvodine sa inostranstvom, uspostavi paradiplomatska mreža (predstavništva) kroz formu trgovinskih prestavništava. Rade na formiranju jezgra VZK (Vojvođanski zaštitni korpus, po uzoru na KZK, Kosovski zaštitni korpus) – i to smišljaju Amerikanci, kako bi se izgradio balans između dve pokrajine.
Kroz medije se podstiče „vojvođanstvo“ među Srbima kao kulturni i politički obrazac, koji treba da pokaže svu različitost između Srba u Vojvodini i ostatku Srbije. Radi se na reosnivanju male Karlovačke mitropolije i pretvaranja u Vojvođansku Pravoslavnu Crkvu, umrtvi ili preuzme Matica srpska u Novom Sadu. Posebna pažnja se posvećuje zaoštravanju odnosa u ekonomiji sa ostatkom Srbije (oko budžeta itd.), koji u ovoj krizi trebali da izazovu unutar-nacionalnu napetost i incidente kada to bude trebalo. Kada narod teško živi onda ga je najlakše uzbuniti pričama kako Srbija pljačka Vojvodinu. Zato Čanak (vrlo vispren u manipulacijama) stalno ponavlja da Vojvođanske pare treba da ostanu Vojvodini. U tu kampanju se odmah uključuju mađarske stranke i to prevode u međunacionalna trvenja a sve je u pravcu stvaranja podloge za intervenciju Evrope a kasnije i NATO-a. Ovim putem se učvršćuju vojvođanske „nacionalne“ institucije (VANU, MV, AV, DKV, NDNV itd.) i na njih se prenose sve više ingerencija koje inače pripadaju samo državi Srbiji. Uostalom, videli ste i onu akciju štampanja „vojvođanskih pasoša“ i onih „kalendara“... Ništa nije slučajno, a sve se prikazuje kao bezazleno slučajno!
· Kad u politici ne znate odakle vetar duva, pratite trag novca - govorite vi!
- Ne, to govore Hazari, ali je tačno... U Vojvodini se finansijski pomaže svakom ko radi protiv Srbije, a suzbija svako ko je za Srbiju. Ruši se svako ko je bio značajan za srpstvo i Srbiju pa čak i spomenik Jaši Tomiću, smeta. Ili se jednostavno ćuti o svemu. Pare za kulturu, nauku, nevladin sektor i investicije dele (članovi raznih komisija) osvedočeni protivnici Srbije - npr. Tomislav Žigmanov, u Fondu za neprofitnu sektor APV, Hrvat, bivši Bunjevac, otvorenog antisrpskog i prohrvatskog „stajališta“ (kako to Hrvati kažu), koje prerasta u otvoreno ustaštvo. Ništa normalno i srpsko kod ovih komšija ne može da prođe, a sve je „demokratski“.
Treba zapaziti, ali i voditi računa o tome da se svi učesnici otcepljenja Vojvodine od Srbije istovremeno bogate na njen račun. S jedne strane nas pljačkaju, a sa druge nam ruše državu. Gde to još ima?
· Ko su manje vidljivi?
- Aleksandar Fira, simpatični ali opasni Rumun, koji se bori za secesiju, kroz priču o samo nešto većoj autonomiji...
· Kostreš?
- Da, ali on baš nije nevidljiv, već fin i mekan Bojan Kostreš – potomak kolonista iz Banije ili Bosne, pa Aleksandra Jerkov, čiji su preci bili bliski sa Vasom Stajićem - hrvatskim agentom od uticaja, koji je u mladosti drugovao sa Miletom Budakom, ustaškim ideologom i ratnim zločincem... Jasenovac je njegov diplomski rad.
Dosta aktivno je i društvo okupljeno oko „Slobodnog univerziteta“ u Subotici.
· Ko su još ljudi koji podstiču secesionizam na idejnoj osnovi?
- Dr. Ranko Končar, čovek sa Grmeča, perjanica autonomaške ideologije, doktorirao u Ljubljani, sa tezom ispod koje se nijedan trezan srpski istoričar ne bi potpisao! Po izgledu je „Vlahoid“! Tu je i Emil Fejzulahu, koji se predstavlja kao Slovak, ali koliko ja znam to je albansko prezime i to iz okoline Kline u Metohiji. Znao sam direktora „Feronikla“ iz Glogovca sa tim prezimenom, bio je fin čovek, Albanac.
· Znate ih vi, a BIA i Vojna služba bezbednosti?
- Znaju i oni, ali su im ruke vezane. Naravno, secesionisti imaju svoje insajdere i u tim službama. No, svu vlast kod nas drži Boris Tadić, on je predsednik republike, predsednik DS-a koja je toj liniji mautonomaštva, i koja je u svoju koaliciju uključila sve te autonomaške stranke i stranice, umesto da ih ostavi da na izborima potonu jer ne bi mogle da pređu cenzus. On je u krajnjem i glavni koordinator svih naših službi bezbednosti i od njega sve zavisi! Narod ga je izabrao...
· Secesionista u Vojvodini ima tridesetak, a ono što rade može da dovede do građanskog rata i novog egzodusa Srba! Šta učiniti?
- Secesionisti i autonomaši su produžena ruka stranog faktora, kao što je bilo u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori, na Kosmetu... Milošević, tj. tadašnja vlast nije imala hrabrosti da ih pohapsi i osudi za direktno antidržavno delovanje koje se po zakonu vrlo strogo kažnjava, a što je i u svim drugim ozbiljnim državama isto. I sadašnji izmenjeni zakoni predviđaju oštre kazne za antidržavno delovanje ali se oni ne primenjuju! Posledica što Milošević nije takvo delovanje sankcionisao je bio rat i gotovo 200.000 mrtvih. Procenite šta nam valja sad činiti da stvar ne bi ponovila...
Taj suludi pokret umotan u demokratiju treba ispravno nazvati „GANGRENA“ na telu Srbije, i pametan čovek zna šta valja činiti – seći i to brzo, dok Srbija ne umre!
· Šta da zaključimo?
- Država, ako je imamo, a bojim se da je nemamo, treba da ove ljude pohapsi i izvede na sud zbog pripreme secesije, mogućeg građanskog rata i svih posledica koje to nosi! Isto kako to rade Englezi koji nama sole pamet, ali kod kojih nema secesije i izdaje? Evidentiraju, upozore i onda osude ili likvidiraju!
(Razgovor vodio: Vlada Sinđelić , SRPSKA POLITIKA)
(Razgovor vodio: Vlada Sinđelić , SRPSKA POLITIKA)
9. februar 2009 19:17:11 | 13 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
Igor Panarin: OBAMA JE ISTO ŠTO I GORBAČOV
Igor Panarin, ruski akademik i dekan Diplomatske akademije u Moskvi, tekstom u “Volstrit džornalu” i intervjuom na televiziji Si-En-En u novogodišnjoj noći, izazvao je buru reagovanja u celom svetu. Njegov tekst u kome predviđa skori raspad Sjedinjenih Američkih Država preveden je gotovo na sve jezike, pročitali su ga milioni ljudi, a samo u Kini je objavljen u 60 novina i časopisa.
Bivši analitičar KGB-a, koga zovu na sve strane da objasni svoje stavove, upravo je pozvan na zasedanje ekonomskog foruma u Davosu, a “Volstrit džornal” je za februar naručio novi tekst u kome će objaviti njegove predloge za izlazak iz svetske ekonomske krize. NIN je još početkom decembra prošle godine objavio intervju sa Panarinom u ruskoj “Izvestiji”, od kojeg je i počelo veliko interesovanje za ruskog akademika.Sa doktorom Panarinom razgovarali smo na dan inauguracije Baraka Obame. Očekivanja od novog američkog predsednika su, zato, neizbežna tema:
Barak Obama ima neviđeni rejting u Americi – 84 posto. To je zaista veoma mnogo, ali će biti kratkog daha. Već u aprilu će početi kolaps američkog finansijskog sistema i većini Amerikanaca će postati jasno da Obama ne može da uradi apsolutno ništa. On je pi-ar predsednik, sredstvo da se pažnja Amerikanaca odvuče od krize.
Šta znači pi-ar predsednik danas kad je pi-ar postao obavezan deo svake predsedničke kampanje?
Ovu akciju su planirali i naručili najuticajniji ljudi u Americi. Ja sam letos bio u Vašingtonu i video da se ispred Belog doma prodaju majice i kape, ali samo sa Obamom. Svuda se govorilo samo o njemu, Mekejna uopšte nije bilo. Shvatio sam da su izbori bili već odlučeni i zainteresovao sam se zašto baš Obama. Ubrzo sam shvatio. Novi američki predsednik lepo govori i veoma podseća na Gorbačova. Uostalom, i uloga mu je slična, da „omekša” raspad SAD onoliko koliko je to moguće, a ako ne uspeju pokušaji spasavanja američkog finansijskog sistema, da se sve svali na njega. Nije profesionalac, nije kompetentan, i slično. Situacija će se odvijati kao u SSSR-u samo što je nama za raspad bilo potrebno šest godina a u SAD će to biti urađeno u intervalu od godinu i po. Došlo je do ubrzanja, informacione tehnologije su dostigle velike visine, a visoki rejting garantuje i brzi pad.
Ipak, ceo svet u njega polaže velike nade, a popularnost u svetu mu je gotovo ravna popularnosti u SAD.
Da, dobra pi-ar akcija. Jedan od ciljeva je bio i snižavanje nivoa antiamerikanizma u svetu i odvlačenje pažnje od ekonomskih problema. I na mene je u početku ostavio veoma pozitivan utisak, lepo je govorio, vrlo razumno. Pratio sam dalje, sve isto, nikakvih novih predloga. Sve više me je podsećao na Gorbačova. I kad je Gorbačov došao na vlast, izgledalo je to mnogima, uključujući i mene, dobro, ali posle pola godine je postalo jasno da su reči bile lepe, ali usmerene na raspad zemlje.
Sve se svaljuje na Gorbačova, mada je teško poverovati da je on sam rasturio SSSR; mnogi su mu, uključujući i Jeljcina, u tome pomogli. Ni Obama neće moći sam; ko će njemu pomoći da rasturi SAD?
Njemu ne treba pomoć. Stvar je u tome što SSSR nije imao objektivne uslove za raspad, a u SAD oni postoje. Gorbačov ih je sam stvorio, za šest godina je povećao spoljašnji dug pet puta. A Obama dolazi kad je američki dug već 11,5 triliona dolara. I ne zna šta s tim da radi. Njemu će pomoći njegov nesposobni tim. Saradnici koje je izabrao ništa ne mogu da urade. To je Klintonov gubitnički tim. Poznato je da je Klinton posle raspada SSSR-a trebalo da predloži svetu i Sjedinjenim Državama novu ideološku konstrukciju sveta, i nije uspeo, završio je svoj mandat ratom u Jugoslaviji. Ni Hilari, koja je upropastila zdravstveni sistem Amerike, neće moći da izađe na kraj sa dužnošću državnog sekretara.
Možda će Obama učiniti ono što Klinton nije umeo?
Teško. On za to nema ni znanje ni obrazovanje, ni rukovodeće iskustvo, ni u spoljnoj ni u unutrašnjoj politici, ni saradnike. Takav čovek nije u stanju da rukovodi Amerikom u krizi. Simbolično je što se trudi da ide putem Linkolna koga su ubili! Valjda zato stalno nalaze neke ljude koji hoće da ubiju Obamu, gotovo svake nedelje nekoga hapse… To je takođe delovanje na javno mnjenje.
Obama je zamrzao neke Bušove odluke, najavljuje promene. Mislite li da će se nešto promeniti u odnosima između Ruske Federacije i SAD?
To je vrlo teško reći, zato što nije jasan odnos snaga u Obaminom okruženju. Gospođa Klinton mrzi Obamu; u predizbornoj kampanji su toliko vređali jedno drugo da je čudno da još mogu i da se rukuju. Svi ostali saradnici potpuno su nepredvidivi. Mislim da je Rusija dobro iskoristila tu situaciju i pokrenula niz inicijativa, među kojima su i predlozi u vezi sa protivraketnom odbranom. Sad čekamo odgovor.
Obama preispituje i tu odluku. Očekujete li da, s obzirom na krizu, i deklarisanu spremnost da čuje i ruski stav, novi predsednik ipak odustane od PRO u Evropi?
To su naše želje, ali je teško reći šta će stvarno biti. Kad je Buš postao predsednik, on je imao dobrog pomoćnika za Rusiju, Tomasa Grena, koji mu je napravio analizu rusko–američkih odnosa s kojom smo mogli da se složimo ili ne, ali ona je postojala. Sada toga nema i teško mi je da zamislim kakvi će biti odnosi dve zemlje. Sumnjam da je sa američke strane moguća bilo kakva usaglašena spoljna politika. Njegovi saradnici nisu u stanju da mu predlože nikakva rešenja. To je užasno zato što zemlja ima atomsko oružje i najveću armiju na svetu. Očigledno je da posle kraha Volstrita i porasta nezaposlenosti, posle kraha automobilske industrije, oni ne mogu adekvatno da ocene situaciju u kojoj su se našli.
I još ih vi plašite svojim pesimističkim prognozama…
Uplašili su se oni još 1998, kad sam nastupao u Austriji na međunarodnoj konferenciji „Informacioni rat”. Svi su bili u šoku, ali prošlo je 10 godina, a oni su i dalje u šoku; prosto nisu u stanju da prihvate tu informaciju. Možda su moji stavovi suviše radikalni, ali ja ne vidim druge. Nek neko kaže da će do te i te godine SAD biti najjača zemlja na svetu. Ali to ne kaže niko. Niko se ne usuđuje da stupi u polemiku sa mnom. A onih koji smatraju da sam u pravu, ima, i oni mi pišu. To su pre svega Amerikanci koji vide da Amerika ide ka raspadu.
Kao razlog za raspad navodite ekonomsku krizu. Ali ona nije pogodila samo Ameriku…
Ekonomska kriza je samo vrhunac problema i trenutak odakle će se sve obrušiti. Ali kao i pre 10 godina, i danas postoje tri faktora za raspad SAD. Prvi je psihološki jer Amerikanci žive u stresu, stalno su u dugu, stalno od nekoga zavise. Ameriku je do sada povezivao strah, a ne nikakav patriotizam. Situacija se sa krizom pogoršala, nadziratelji više nisu onako jaki i ne mogu da drže u stanju straha ogroman broj ljudi. Drugi uzrok je rast antiamerikanizma, koji je uvek postojao, ali je posle osam godina predsednika Buša drastično porastao i to mora da utiče na psihičko stanje Amerikanaca. Ali osnovni razlog je, naravno, ekonomski. Sistem koji je trajao oko 200 godina, više ne može da opstane. Amerika je trebalo da se raspadne još dvadesetih godina, ali je, zahvaljujući Drugom svetskom ratu, opstala. I u čitavom posleratnom periodu taj sistem je bio sponzorisan malim ratovima.
Što znači da i sada neko može da potraži spas u trećem svetskom ratu?
Mislim da to više nije moguće, iako su bila preduzeta već dva pokušaja. Indopakistanski konflikt je bio provokacija s ciljem da se izazove atomski rat između Indije i Pakistana, kao što su i ovi događaji na Bliskom istoku očigledno provokacioni, s ciljem da uvuku Egipat, Iran, Siriju i druge zemlje. Ali drugi geopolitički igrači shvataju svu opasnost te igre. Bio je i pokušaj rata protiv Irana ali nije uspeo jer su vojnici i obaveštajne službe SAD bili protiv. Rat nikome nije potreban, osim onih sila koje pokušavaju da spasu vlast dolara.
Da li je moguće spasiti dolar?
Amerika sada ima problem da odluči kako dalje. Njihov prvi pokušaj će biti da prevare ceo svet. To treba da uradi Obama i ja mislim da će 1. jula 2009. pokušati da ukinu dolar i da uvedu amer. Onda će Amerikancima valutu menjati u odnosu jedan prema jedan, a celom svetu jedan prema hiljadu. To je pokušaj da se spasi Amerika a da ceo svet ostane u minusu. Druga varijanta je teroristički akt na teritoriji SAD, pri čemu će se, na primer, kod teroriste naći sto dolara, pa će zato zabraniti upotrebu tih novčanica dok, recimo, FBI ne nađe izvor finansiranja. Amerika neće imati štete jer tih novčanica gotovo da i nema u SAD. Tamo se plaća karticama i koristi samo sitan novac. One se štampaju za inostranstvo. Tako će biti kažnjen ceo svet. Oni sad razmišljaju koji od tih načina da iskoriste, kakva će biti reakcija sveta na prevaru…
Ako ekonomska kriza vodi raspadu, šta će biti sa Rusijom? Hoće li se i ona raspasti? I ovde se oseća kriza.
Ne, Rusija se neće raspasti. Za to nema uslova. Ipak, ona će biti u teškoj situaciji sve do raspada SAD, odnosno dok one uđu u fazu kolapsa, a to će biti već u aprilu. Da, kriza ne samo da se oseća, situacija je sve gora i Rusija je sad glavna žrtva. To ima veze s tim što i u Rusiji postoje snage koje se orijentišu, nažalost, na američke standarde. Naša kriza je povezana s tim što te snage pokušavaju da spasu SAD od raspada.
Kako?
Putem učvršćivanja dolara. Ja već pola godine govorim da moramo sve ugovore da potpisujemo u rubljama. Nažalost, odnos snaga je takav da to ne može da se ostvari. Kod nas postoji jak proamerički talas koji nas može dovesti do kraha. Naši finansijski analitičari koji se orijentišu na američke globaliste, vode zemlju u propast. Naši ekonomski stručnjaci vode državu, svesno ili nesvesno po šemi 1998. Da bi smanjila posledice ekonomskog kolapsa Amerike, Rusija mora da razvija rublju kao nacionalnu valutu. Da formira pravu naftnu berzu koja prodaje naftu za rublje. Mora da prekine konopce koji je vezuju za taj Titanik (SAD).
Zanimljivo je da se ceo svet, uključujući i Rusiju, bori protiv krize istim sredstvima kao Amerika. I da niko, očigledno, nije izmislio lek za krizu.
Nije tačno da nije izmislio. Ja jesam. Nedavno sam bio u Kini. Tamo očekuju raspad SAD ali ga se i boje jer je u Americi njihov novac, i jer tamo prodaju svoju robu. Oni su veoma zainteresovani za prevazilaženje krize. Ja sam im predložio da razradimo zajedničke mere. Oni se slažu da bez Rusije Kina ne može da se efikasno razvija u 21. veku i samo sa Rusijom može da obezbedi dalju stabilnost. Amerikanci sa Kinom posluju kao što su svojevremeno sa Indijancima – za bocu „vatrene vode”, ili za ogrlicu od staklenih perli, kupovali su ostrva, zemlju, sve što su hteli. Danas od Kineza za bezvredne papire, novčanice koje nemaju nikakvo pokriće, faktički besplatno, dobijaju sve što žele. Tome mora doći kraj. Moj model je vrlo prost – prenos finansijskog centra iz SAD u Kinu i RF na četiri mesta – u Hongkong, Šangaj, Vladivostok i Moskvu, i neke izmene na geopolitičkoj karti sveta. Država broj jedan u 21. veku biće Kina.
A gde će biti Rusija?
Rusija će biti odmah do nje. Biće to simbioza intelekta i fabrike. Do sada je to bila simbioza fabrike (Kina) i profita (Amerika). Logika SAD je bila: vi radite, a mi vam dajemo posao. Ali, to je protivurečilo unutrašnjem biću Kineza, tridesetogodišnji ciklus takvih odnosa je završen, i Kina sad mora da razmišlja šta dalje. Oni su veoma zainteresovani da sa Rusijom formiraju ekspertni mehanizam za izradu novog modela sveta. Mogu im se priključiti i Indija, Francuska, Nemačka, Brazil… Ekspertska organizacija treba u ovo pola godine, koliko je ostalo do raspada Amerike, da započne diskusiju kako da se taj raspad ne dogodi po jugoslovenskom scenariju, nego mirno, po scenariju Čehoslovačke.
(Razgovarala: Ljubinka Milinčić)
(NIN, 29.01.2009)
6. februar 2009 21:26:07 | 4 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
Olga Četverikova: BILDERBERG – 2009: „GLOBALNA ELITA“ PRED IZBOROM
Od 14. do 17. maja u Grčkoj, u atinskom predgrađu Vuljagmeni u hotelu „Astir Palas“ održano je redovno zasedanje Bilderberškog kluba, koje se kao i uvek održava u povećanoj tajnosti. Mesto susreta obezbeđivali su brodovi obalske zaštite i specijalna grupa ronilaca, dva aviona F-16 i policijski helikopter. Pošto se, međutim, delatnost grupe odavno već nalazi pod budnom pažnjom nezavisnih istraživača, osnovni dnevni red i odluke donesene na susretu postali su poznati odmah po okončanju susreta. Osnovna informacija, kao i u prethodnim slučajevima, dolazi od Džona Takera i Dejvida Estulina.
Na spisku učesnika koji je dospeo u ruke novinara i koji je objavljen u grčkom listu To Vima nalaze se Dejvid Rokfeler, kraljica Holandije Beatris, španska kraljica Sofija, belgijski nasledni princ Filip, ministar finansija SAD Timoti Gajtner, predsednik Svetske banke Robert Zelik, generalni direktor Svetske trgovinske organizacije (STO) Paskal Lami, specijalni predstavnik SAD u Avganistanu i Pakistanu Ričard Holbruk, predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Borozo, šef MMF Dominik Stros-Kan, bivši predsednik Saveta za politiku odbrane SAD, saradnik Instituta američkog preduzetništva Ričard Perl, saradnik tog istog instituta, bivši šef Svetske Banke Pol Vulfovic, komandant Centralne komande SAD, general Dejvid Petreus, šef briselskog analitičkog centra „Brejgel“ Žan Pizani –Feri, odgovorni za zajedničke operacije u održavanju mira u Africi OUN-AS Romano Prodi, predsednik saveta direktora „Britiš Petroleum“ i finansijski savetnik Vatikana Piter Suterland, predsednik saveta direktora „Rojal Datč Šel“ DŽ.Van der Vejer, bivši direktor engleske službe MI-6 Ričard Derlov, zvanični istoričar Rotšildovih i H.Kisindžera, ekonomista Nil Ferposon i mnogi drugi! 1
Indikativno je da je na susretu učestvovao švedski ministar inostranih poslova Karl Bilt, pa s tim u vezi izbor Grčke nije slučajan. Na Švedsku će jula ove godine preći predsedavanje Evropskom unijom, i ona namerava da posebnu pažnju pokloni problemu širenja Evropske unije i uključivanju u tu organizaciju Turske i Makedonije (švedsko rukovodstvo već se sagalsilo sa započinjanjem pregovora o priključenju ove poslednje), zašta je neophodno rešenje problema Kipra i regulisanje odnosa između Atine i Skoplja. Ukoliko Grčka bude komplikovala pregovore o terminu uključivanja Makedonije, ona će se suočiti sa ozbiljnim pravnim problemima, i sada se rukovodstvo zemlje podvrgava intenzivnoj obradi i pritisku od strane Evrospke unije. Na tajnom susretu ovog puta prisustvovalo je 11 grčkih predstavnika, među kojima ministar inostranih poslova, ministar privrede i finansija, šef grčkih industrijalaca i drugi.
Što se tiče dnevnog reda zasedanja, prema saopštenjima Estulina i Takera, kao centralna pitanja razmatrani su dalji tok „razvoja“ ekonomske krize i stvaranje međunarodnog ministarstva zdravstvene zaštite i međunarodnog ministarstva finansija. U brošuri, koja je pre održavanja sastanka upućena učesnicima zasedanja, navedeno je da se svetska elita nalazi pred izborom između duge i kratke (ali duboke) depresije. Prva osuđuje svet na decenije stagnacije, nazadovanja i siromaštva, a druga pak znači drastični ekonomski pad koji će otvoriti put u novi svetski poredak, utemeljen na afirmisanju principa efikasnosti na račun značajnog ograničenja nacionalnog suvereniteta. Po rečima Takera, Gajtner i Bilt su se založili za intenzivnu kratku recesiju, pošto ona duga može snažno da pogodi interese industrijskih grupa članica Bilderberške grupe. A sadašnja euforija skopčana sa ekonomskim oživljavanjem zapravo je varljiva i predstavlja tek uvertiru za ogromne gubitke sa kojima će se svet suočiti već u najskorije vreme.
Na susretu je Bilt održao govor u kome se zdušno zalagao za to da se prošire funkcije Svetske organizacije zdravstvene zaštite i Međunarodnog monetarnog fonda, koje bi trebalo transformisati u svetska ministarstva u okvirima OUN. Ti predloizi u potpunosti korespondiraju sa odlukama londonske „dvedesetorice“ o jačanju uloge MMF i imaju neposredni odnos prema skandalu koji je podignut u vezi sa eksplozijom epidemije svinjskog gripa. Faktički se radi o kampanji plašenja i zastrašivanja stanovništva, koja ima za cilj da se obrazloži jačanje kontrole od strane međunarodnih organizacija. Po mišljenju Takera, taj izbor znači značajno napredovanje na putu ka stvaranju svetske vlade koju planiraju Bilderberzi. Da bi se centralizovala sva vlast oni računaju da pomoću odgovarajućih sredstava akcentiraju značaj problema, nastalih zbog ekonomske krize i opasnosti od pandemije, za opravdanje centralizovanja vlasti „globalne elite“. Ključnu ulogu u koordiniranoj politici usijavanja straha trebalo bi da odigraju mediji, koji su ovog puta bili široko zastupljeni na susretu. Ovde su prisustvovali predstavnici najuticajnijih zapadnih izdanja : američkih Washington Post i Newsweek, engleskih The Economist i Financial Times, francuskih Le Point i Nouvel Observateur, nemačkih Der Standart i Die Zeit, španskih El Pais i Prisa (izdavački holding), turskog Milliyet, grčkog Kathimerini, finskog Talouselama, švajcarske medijske korporacije Ringier.
Kako navodi Taker, na susretu je takođe razmatran problem otopljenja klime i uvođenja poreza za toplotni ugljenik – pitanje koje predstavlja najvažniju tačku dnevnog reda Bilderberga i deo programa za uspostavljanje međunarodne ekološke kontrole. Planirano je da se taj porez doznačava OUN, ali on treba da se uvodi postepeno, verovatno u prikrivenom obliku. Pitanjem elaborisanja zakonodavstva o tom porezu na međunarodnom nivou odavno se već bavi američki senator Džon Keri, kandidat za predsednika na izborima 2004. godine, koji je, iako ne figurira na spisku učesnika susreta, na istom najverovatnije prisustvovao. Keri je učestvovao na Svetskom ekonomskom forumu, a takođe na pripremnom susretu u Rimu, posvećenom pregovorima o promeni klime, koji treba da se održe krajem 2009. godine u Kopenhagenu i na kojima će i biti razmotreno pitanje o porezu na toplotni ugljenik. Keri je takođe odigrao glavnu ulogu u iznošenju predloga, upućenog administraciji Baraka Obame, o uvođenju poreza na svako emaniranje ugljendioksida (čak i iz pluća čoveka). To pitanje takođe se nalazi na dnevnom redu Bilderberga, čiji je cilj izneo prisustvujući na susretu predsednik saveta rukovodilaca „Britiš Petroleuma“ Piter Suterlan, koji je izjavio da on želi sprovesti kampanju straha zbog globalnog otopljenja, kako bi se povećali porezi i kontrolisao način života ljudi.
U toku razmatranja pitanja o Lisabonskom sporazumu koji je od principijelnog značaja za evropske elite, učesnici susreta iskazali su nameru da upute svoje predstavnike u Irsku radi pregovora sa političkim rukovodstvom zemlje u cilju osiguranja ratifikovanja sporazuma. U zemlji se vrši ozbiljna obrada javnog mnenja, a nedavno su u medijima objavljeni rezultati ankete prema kojoj je, tobože, već 52 procenta Iraca saopštilo da će odgovoriti sa „da“ na referendumu, koji treba da se održi do kraja 2009. godine. Takođe je planirano sprovođenje kampanje u cilju diskreditovanja onih snaga u zemlji koje kritikuju Evropsku uniju – na primer, partije „Libertas“ Deklana Ganlija.
Prema izjavama Takera, zasedanje članova grupe ovog puta je proticalo u mračnoj atmosferi, pošto se geopolitička situacija ne odvija na najbolji način za njih, a i program nailazi na ozbiljne otpore. U skaldu sa informacijom Estulina, koja se uvek ispostavljala kao tačna, Bilderberški klub je ozbiljno zabrinut zbog toga što se situacija može toliko pogoršati da oni mogu izgubiti kontrolu nad događajima. Tokom svih poslednjih godina oni vode politiku „urušavanja tražnje“, koja se realizuje putem namerne demontaže svetske ekonomije, i sadašnja ekonomska kriza može dovesti do takvih rezultata pri kojima će se kroz jednu ili dve generacije dogoditi drastično smanjenje stanovništva za 2/3. To će biti rezultat gladi ili pandemije, koji mogu poprimiti toliko široke razmere, da će biti praćeni nepredvidivimposledicama, opasnim i za same elite koje će se naći na ivici izumiranja. Takva perspektiva izaziva panična raspoloženja među samim mondijalistima. Kako apostrofira Estulin, data tema razmatrana je na susretu veoma dugo.
Sve svedoči o tome da se vladajuće elite Zapada i zaista nalaze pred odlučujućim izborom i da kod njih nema jedinstvenog mišljenja, što još jednom dokazuje lažni karakter ideja koje oni implantiraju o svemoći i monolitnosti nadnacionalnog centra vladavine. Ta „svemoć“ se oslanja isključivo na slepu veru u bezgranični uticaj „globalne elite“. Međutim, široki srednji sloj vladara na Zapadu i sam postaje talac i žrtva kriminalne politike finansijske vrhuške.
Indikativno je u tom pogledu da se redovno zasedanje Bilderberške grupe održavalo već posle drugog tajnog susreta održanog, kako je saopštio britanski nedeljnik The Sunday Times, 5. maja na Menhetnu, u kući predsednika Rokfelerovskog univerziteta, koordinatora zatvorenih projekata u sferi genetske inženjerije Pola Nersa. Na susretu su prisustvovali najbogatiji ljudi Amerike, lično Dejvid Rokfeler, Bil Gejts, Voren Bafet, Džordž Soroš, Majkl Blumberg (gradonačelnik Njujorka), medijski magnat Ted Tarner i još nekolicina ličnosti. Od svih tema koje su razmatrane na susretu glavni je bio upravo problem „prenaseljenosti Zemlje“. Diskusija je vođena iza zatvorenih vrata pošto, kako je objasnio jedan od prisutnih, „niko nije želeo da involvira u diskusiju vlade zemalja u razvoju i nije želeo da se učesnici susreta predstave u novinama kao nekakva alternativna vlada sveta“. Međutim, pogledi tih ljudi dobro su poznati. Karakteristične su poslednje izjave Teda Tarnera o tome, da su razlozi za globalno otopljenje, zapravo, u prevelikom broju stanovništva planete („premnogo ima materijala“), koji je neophodno smanjiti za dve trećine, dovodeći ga do 2 milijarde ljudi, što će omogućiti da se osigura visok životni standard za opstale u životu. Čudo jedno da nije naveo „zlatnu milijardu“.
Upravo ti ljudi, u čijim rukama se nalazi upravljanje finansijskim tokovima, određuju svetski dnevni red, ali pošto su njihovi antiljudski projekti već dostupni svetskoj javnosti, kriminalnim postaje samo pristanak na dobrovoljno potčinjavanje njihovoj stvarnojili imaginarnoj vlasti.
(Izvor: "Fond strateške kulture" - Moskva)
(Izvor: "Fond strateške kulture" - Moskva)
5. februar 2009 10:06:12 | 0 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
Vladimir Radomirović: ŠTA HILARI MISLI O NIS-u
KRAJEM DEVETNAESTOG VEKA Evropa je bila potpuno zavisna od američke nafte i naizgled nije bilo načina da se prekine monopol Rokfelerovog „Standard ojla” koji je, savremenim rečnikom, „ugrožavao energetsku bezbednost” vodećih evropskih sila.
Onda su na scenu stupila braća Nobel, koja su uz pomoć novca porodice Rotšild i uz dozvolu carske vlade u Sankt Peterburgu, osmislila i napravila železničku prugu, naftovod i čak i prvi tanker na svetu („Zoroaster”) kojima je do zapadne Evrope transportovana nafta iz kaspijskog basena. Rokfeler je izgubio monopol.
Posle raspada Sovjetskog Saveza, Amerikanci su imali nameru da ovu staru naftnu rutu koja ih je jednom koštala novca i uticaja iskoriste da ojačaju svoju ulogu u osetljivom području Kavkaza i centralne Azije i da smanje svoju zavisnost od bliskoistočne nafte, ali do danas to nisu uspeli da urade onako kako su hteli, pre svega zbog jačanja Rusije zasnovanog na sopstvenim i tuđim rezervama nafte i gasa.
„Vladimir Putin je dugo razmišljao koja bi to sredstva mogla Rusiju da učine velikom, a u postsovjetskom svetu morao je da dođe do zaključka da samo vojna sila nije dovoljna”, objašnjava Lilija Ševcova iz Karnegijevog centra u Moskvi, a „Njujork tajms” zaključuje da se u ovoj borbi za prevlast, koja podseća na devetnaestovekovnu „Veliku igru” evropskih sila u centralnoj Aziji, sadašnji ruski premijer pokazao kao „majstor strategije”.
NE SAMO DA JE dogovorom sa Turkmenijom preuzeo najveće rezerve gasa u tom delu sveta, nego je i projektom „Južni tok” obezbedio da Evropa još dugo bude zavisna od gasa iz Rusije i njenih saveznika. EU i Sjedinjene Države u svojoj borbi za energetsku nezavisnost još nisu našle ni nove Nobele ni Rotšilde a imaju tek deo kaspijskih izvorišta.
Na samitu posvećenom gasovodu „Nabuko”, koji je u utorak održan u Budimpešti, Rajnhard Miček, predsednik konzorcijuma koji planira izgradnju ove rute čiji je cilj da se Evropa bar delimično oslobodi ruskog monopola, rekao je da još ove godine počinju prvi radovi na izgradnji i da očekuje „najveću moguću političku podršku” od Evropske unije. Završetkom „Nabuka” zapadna i centralna Evropa dobijale bi godišnje 31 milijardu kubnih metara gasa – desetinu trenutnih potreba ili petnaestinu budućih potreba – što nije dovoljno da se ugrozi ruski položaj (povećanjem kapaciteta „Južnog toka” sa 31 na 47 milijardi kubika Moskva planira da do polovine naredne decenije u EU ubacuje sto milijardi kubnih metara gasa) ali je dovoljno da se obezbede rezerve u slučaju novog političkog spora na istočnim granicama.
Međutim, „Nabuko” za sada nema ni dovoljno novca ni dovoljno gasa, a ni političke podrške. Uz to, tri člana konzorcijuma – OMV, MOL i Bulgargas – potpisali su učešće u „Južnom toku” što navodi na sukob interesa i pojačava sumnju u njihovu posvećenost „Nabuku”. Češki premijer Mirek Topolanek koji trenutno predsedava Evropskoj uniji u Budimpešti izjavio je da „Južni tok” ugrožava „Nabuko” i da EU što pre treba da obezbedi sredstva za izgradnju gasovoda koji bi zaobišao Rusiju. „’Severni tok’ i ’Južni tok’ cementiraju visok nivo zavisnosti EU od Rusije... Oni su direktna pretnja Nabuku”, rekao je Čeh, na šta je oštro odgovorila nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je u pismu Topolaneku i predsedniku Evropske komisije Žozeu Manuelu Barozu zatražila da EU podrži sva tri gasovoda koja su trenutno u planu – i „Severni tok” i „Južni tok” i „Nabuko”. Za Nemačku je ključno da bude izgrađen gasovod preko Baltičkog mora koji trenutno „zbog ekoloških problema” blokiraju Švedska i bivše baltičke republike SSSR-a.
GLAVNI POLITIČKI PROBLEM za EU u vezi sa „Nabukom” biće Turska. Bez dozvole Ankare tog gasovoda neće biti, a cena koju se vlada Redžepa Erdogana sprema da postavi za ovu uslugu može biti takva da je Unija ne može prihvatiti – članstvo u Evropskoj uniji.
Treba zato očekivati pojačanu ulogu Sjedinjenih Država u pregovorima sa Turskom, što je u nastupu pred Senatom u Vašingtonu najavila i državna sekretarka Hilari Klinton. „Za uspešnu strategiju promovisanja ’Nabuka’ i drugih gasovoda na južnom koridoru ka evropskim tržištima biće neophodno stalno, jako angažovanje Sjedinjenih Država”, izjavila je na pitanje senatora pre nego što je potvrđeno njeno imenovanje na novu funkciju.
A pomenula je i Srbiju. „Naročito u vezi sa Rusijom i njenim odnosima sa Ukrajinom, Gruzijom i drugim evropskim zemljama, uključujući i nedavnu kupovinu naftne kompanije u Srbiji, nadam se da možemo naše prijatelje u NATO-u i Evropskoj uniji ubediti da shvate da nam je potreban širi okvir u kojem možemo razgovarati o pitanjima energetske bezbednosti. Možemo se pozvati na član 5, a i ne moramo, ali to je bitan energetski izazov koji zanemarujemo dovodeći sebe u opasnost”, objasnila je Klintonova.
Član 5. o kojem je govorila deo je Severnoatlantske povelje, osnivačkog akta NATO-a – u njemu se navodi da je napad na jednu članicu napad na sve članice koje onda imaju obavezu da je brane. U Vašingtonu ima dosta političara koji smatraju da je „manipulacija snabdevanjem energentima” oružje i da u tom slučaju treba aktivirati član 5. Sada su neki od tih političara u administraciji Baraka Obame.
(Politika onlajn)
1. februar 2009 17:16:27 | 0 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
