∙ SRPSKA ANALITIKA ∙

Iz uredničkog pera

Vanja J. Vučenović

Ko  to "sanja" nove izbore?

Prvi krug konsultacija o novoj srpskoj vladi između predsednika Tadića i lidera stranaka koje su izborile mesta u budućem sazivu parlamenta protekao je više u stranačkim promocijama nego u iskrenoj želji da se što pre formira većinska ili manjinska, a s obzirom na situaciju vezanu za Kosovo i druga goruća pitanja, preko potrebna i nasušna vlada. Iako su „narodnjaci“ u kampanji promovisali Koštunicu kao najbolje rešenje za premijera, a radikali Tomu Nikolića, u postizbornim nadigravanjima nijedna druga stranka s akcentom na one tzv. demokratskog bloka, osim Demokratske stranke koja je predstavila Božidara Đelića, nije želela da otkrije ime svog kandidata za mandatara. To bi se moglo tumačiti i kao svojevrsna politička taktika u susret velikom finalu kosovskog raspleta. Stiče se utisak da se sve vrti oko nekoliko bitnih pitanja – kome bi, a možda bolje, kome ne bi odgovaralo da bude stožer nove vlade u trenucima kada se donosi sudbonosna odluka o Kosmetu u martu. Ko, stoga, vidi svoju šansu u tome da vlada ipak ne bude formirana i da budu raspisani novi vandredni izbori, tj. ko bi mogao imati političke štete ili koristi od nepovoljnog rešenja za Kosovo?

Demokratska stranka Srbije, koja je u koaliciji sa Novom Srbijom na nedavne izbore izašla kao stranka vlasti (što nije zanemarljiva činjenica), a svoju predizbornu kampanju dobrim delom bazirala na priči o Kosovu, mogla bi postati značajan politički gubitnik u slučaju da nepovoljna odluka o konačnom statusu bude doneta pre konstituisanja nove vlade. Izvesno je da bi gubitak Kosova ostavio najdublji, naravno negativni trag na politiku DSS-a, čiji bi rejting beležio dalji pad, i na taj način se nastavila negativna tendencija narodnjačke koalicije nakon skromnih 16,5 odsto podrške na nedavnim izborima.

DSS bi tada postao objekat političkog raskusurivanja i likovanja, i kao takav bi morao da preuzme ili bi mu, u suprotnom, bila prilepljena etiketa „dežurnog krivca“, čime bi se već neuverljiv glas ove stranke još neuverljivije čuo u eventualnim razgovorima o formiranju nove vlade. Ako ne sada, Koštunica bi u toj situaciji morao potpuno da otpiše nadu u svoj drugi mandat, a mesta koja bi DSS dobio u vladi imala bi više ceremonijalno-kazneni karakter, dok bi o ozbiljnim i ključnim stvarima ipak odlučivao, ne toliko Kosovom iskompromitovani, DS.

Tadić će, prema nekim najavama koje ovih dana stižu iz DS-a, mandat za sastavljanje nove vlade ponuditi partijskom drugu Đeliću, čime će Koštunica, usled nepomirljivog stava prema takvom izboru DS-a, biti primoran da uskrati svoje glasove podrške u skupštini i potraži šansu za ponovno političko rođenje u eventualno ponovljenim izborima.

S druge strane, slučaj nezavisnog Kosova ne bi trebalo da u velikoj meri uzdrma nikada samopouzdaniji DS. Bez prevelike odgovornosti za situaciju u južnoj pokrajini, opoziciona DS bi prosto konstatovala činjenicu da je Srbija de facto i de iure izgubila suverenitet nad Kosovom, ali da to nije kraj sveta i da srpsko društvo očekuju „mnogo značajniji“ zadaci kakva je EU i da, zarad postizanja tog cilja, Srbija mora brže koračati ka društvu dvadesetsedmorice u Briselu.

Demokrate će, ipak zabrinute jačanjem „radikalske Srbije“, na svaki način pokušati da odobrovolje Koštunicu i odvrate ga od nastojanja da u parlamentu ruši njihovog kandidata za mandatara tako što će mu, možda, dodeliti neko/a značajno ministarstvo, koje će biti bleda senka nekadašnje vladavine DSS-a, ali, ipak, dovoljan razlog da se kako-tako bude prisutan na glavnoj srpskoj političkoj pozornici i naredne četiri godine. Ipak, DS-u ne bi previše odgovarali ponovljeni izbori, pri čemu je, manje-više, sigurno da ta stranka ne bi osvojila znatno manji broj glasova nego na nedavnim izborima. Tranzicija birača DS-a je realno moguća jedino prema Čedinom LDP-u jer je dobar deo demokrata nekako „arhetipski“ vezan za politiku Jovanovića kao nekadašnjeg najupečatljivijeg predstavnika tvrdog krila unutar DS-a.

Gotovo svi misle da bi najveću političku korist od nepovoljnog rešenja statusa u martu mogla da da ima Srpska radikalna stranka. Kosovo, plus odugovlačenje „demokratskog bloka“ u formiranju nove vlade, daju radikalima za pravo da iz svih oružja napadnu „nesposobnu“ demokratsku Srbiju argumentima da je za njene vladavine Kosovo pušteno niz vodu, a država ostala u nedopustivom bezvlašću i političkoj anarhiji. Radikalima bi najviše odgovarali ponovljeni izbori i potpuno je izvesno da bi SRS, u tom slučaju, dobio znatno više glasova, što bi bila potencijalna odskočna daska za većinsku vladu sa SPS-om i „odbačenim“ DSS-om. Iako je malo verovatno da bi za stvar Kosova uradili više nego što je uradila Koštuničina vlada, idealna pozicija SRS-a kao isuviše snažne „večite opozicije“, s tendencijom daljeg jačanja, mogla bi lako promeniti fizionomiju političke scene i odnos političkih snaga i tako pomrsiti račune svima koji misle da je „demokratski blok“ jedini bogom dan da predvodi Srbiju.

Objavio analitika u 12. mart 2007 22:46:00 | 0 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE

Русија (и даље) уз Србију

За Русију је прихватљиво свако решење за будући статус Косова и Метохије које је прихватљиво за Београд, а све док се Београд не сагласи са независношћу покрајине, с тим се неће сагласити ни Русија, изјавио је јуче Танјугу председник спољнополитичког одбора руске Думе Константин Косачов,  изражавајући, истовремено, жаљење што међународна заједница у косовском случају подржава сепаратизам „што чини немогућим политичко решење проблема”.

Руски парламентарац је нагласио да Русија, када је у питању Косово и Метохија, „нема неки свој посебан, сопствени интерес”, али полази од тога да „ситуација са Косовом има очигледан преседански карактер”.

Москва се придржава принципа „који се у свим таквим случајевима примењивао до сада, а то је да је промена граница могућа једино уз сагласност страна”, рекао је Косачов и додао да „док се Београд не сагласи са независношћу Косова, са таквом варијантом се неће сагласити ни Русија”.

Истичући да је разговор о статусу преурањен, јер није испуњена темељна формула из Резолуције 1.244 Савета безбедности УН „прво стандарди, потом статус”, он је подсетио на однос западних земаља према недавно одржаним парламентарним изборима у Абхазији, отцепљеној од Грузије. „Једногласно се изјављује да никакве изборе и политичке процесе у Абхазији међународна заједница неће признати док се тамо не врате све избеглице и док им не буде осигурана безбедност”. „Исто треба да важи и за Косово – све док се не врате избеглице и док им не буде осигурана безбедност, легитимитет, структура власти на Косову је под сумњом”, истакао је Косачов.

Коментаришући јучерашњу рунду разговора на највишем нивоу Београда и Приштине, најављену као коначну, председник спољнополитичког одбора Думе и високи функционер владајуће „Јединствене Русије” оценио је да ће се и она завршити без резултата као и претходне. „Не ради се ту о нивоу сусрета, него о томе да су позиције страна апсолутно неподударне. Међународна заједница, која се у свим осталим сличним случајевима придржава принципа територијалне целовитости држава, само у овом случају, на жалост, стоји на позицији подршке косовском сепаратизму, што чини немогућим политичко решење тог питања”, рекао је Косачов. „Могу само да изразим жаљење због тога”, додао је он.

Косачов је одрично одговорио на питање да ли је уопште могућа компромисна варијанта за статус. „Српска страна у овом случају показује максималну флексибилност, предлажући као варијанту највишу аутономију без независности, што у суштини омогућава да се успешно реши проблем Косова и његовог становништва, али косовски Албанци придржавају се радикалне позиције, и нису спремни да разматрају ништа осим независности, што блокира политички процес”, навео је Косачов.

На питање да ли немогућност налажења компромиса захтева премештање тог питања у СБ УН, руски парламентарац, који предводи руску делегацију и у Парламентарној скупштини Савета Европе, посебно је нагласио да би свака журба у решавању „косовског питања” била неумесна и погрешна. „Не сматрам да ситуација захтева неке убрзане и кардиналне активности, нема ратних дејстава, нема отвореног конфликта и фактор времена овде није одлучујући. Ако стране не могу да достигну међусобни споразум сада, то не значи да се мора прећи на друге активности”, истакао је Косачов.

(извор "Политика")

Objavio analitika u 11. mart 2007 8:56:00 | 0 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE