Srpska Analitika
Kisindžer: SPORAZUM U RAMBUJEU JE BIO PROVOKACIJA
U članku „Godišnjica u Srbiji je pravovremena opomena“, Ijan Benkroft smatra da je isti slučaj bio i sa pregovorima o konačnom statusu Kosova, jer su „šanse za kompromis i konstruktivna rešenja bile ugrožene zbog brisanja razlike između međunarodnog zakona i politike, na osnovu diskursa jedinstvenosti i pribegavanja jednostranosti u međunarodnim pitanjima“.
„Intervencija NATO na Kosovu 1999. godine predstavljala je i neuspeh diplomatske volje i namere“, smatra Benkroft, jedan od osnivača organizacije „Transkonflikt“, koja analizira sukobe na zapadnom Balkanu.
Dok je intervencija NATO opravdavana kao humanitarna, ona je samo pojačala krizu na Kosovu i pretvorila je u pravu humanitarnu katastrofu, a sada je opštepoznato da se veliki deo etničkog čišćenja i ratnih zločina dogodio nakon početka kampanje, kaže autor.
Stoga je, prema njegovom mišljenju, „stavljanje navodno humanitarnih i bezbednosnih motiva u službu političkih i privrednih ciljeva u velikoj meri oslabilo shvatanje ‘odgovornosti da se pruži zaštita’, jer se pojavila sumnja u pogledu krajnjeg cilja takve intervencije“.
26. mart 2009 7:37:07 | 6 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
24.mart 1999 - 24. mart 2009: NEMAMO PRAVO DA ZABORAVIMO ZLOČIN!
24. mart 2009 7:43:17 | 2 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
Radisav Ristić: NEISTRAŽENA NATO ZLOČINSTVA
Londonska grupa Koalicije za zabranu kasetne municije objavila je nedavno rezultate istraživanja o kasetnim bombama bačenim na Srbiju tokom zločinačke agresije NATO snaga. U podacima koje je navele Norveška narodna pomoć, jedna od članica Koalicije, kaže se, pored ostalog, da su američke, holandske i britanske vazduhoplovne snage na tlu Srbije prosule „najmanje 37.000 kasetnih bombi čiji neeksplodirani delovi predstavljaju značajnu pretnju“ za ljude koji žive u regionima po kojima su „Milosrdni anđeli“ sejali bombe čija je upotreba, inače, zabranjena odgovarajućim međunarodnim konvencijama. Samo na jugu Srbije, kako se navodi, ostalo je blizu 2.500 neeksplodirane kasetne municije koja leži na dubini 20 do 70 santimetara od površine zemlje. Normalno je da radi bezbednosti stanovništva na tim područjima valja izvršiti detaljna istraživanja i što pre ih očistiti od zločinačkih ostataka koji prete da i dalje seju smrt nad nedužnim stanovništvom Srbije. Za to su, međutim, potrebna značajna novčana sredstva. Srbiji je, kako se dalje navodi u izveštaju, potrebno oko 30 miliona evra za realizaciju tog posla, ali je iluzorno pretpostavljati da je ona, u eri ekonomske krize, u stanju da obezbedi sredstva za tu namenu. Donedavno su, doduše, angažovani stručnjaci iz Rusiji koji su deo terena na području Niša očistili od neeksplodiranih kasetnih bombi, ali je to samo manji deo onoga što se još uvek skriva pod zemljom. Treba li, uz to, podsećati i na posledice upotrebe, međunarodnim konvencijama nažalost još uvek nezabranjenih, projektila sa osiromašenim uranijumom, čije će se posledice, kako kažu vrhunski svetski stručnjaci, osećati narednih petsto godina.
Mada je od zločinačkog NATO bombardovanja Srbije proteklo punih deset godina, “demokratske” – postpetooktobarske vlasti nisu stigle da istraže i izvrše popis ljudskih žrtava, posebno žena i dece, odnosno civilnog stanovništva u celini. Stavimo ovom prilikom na stranu porušene domove, bolnice, škole, mostove, privredne objekte, železničke pruge i slično i potražimo odgovor o broju i konkretnim imenima i prezimenima ljudi koji su, ni krivi ni dužni, usmrćeni kasetnim i bombama sa osiromašenim uranijumom, raketama i drugim ubojnim sredstvima iz arsenala beskrupuloznih zlikovaca koji su sebi, bogohulno, nadenuli ime “Milosrdni anđeo”. Iako su imena žrtava kasetnih bombi na pijaci u Nišu većim delom poznata, kao i većine izginulih na mostu u Varvarinu, putničkom vozu u Grdeličkoj klisuri, rudarskom naselju u Aleksincu, bolnici na Dedinju i drugde širom Srbije, zvaničnici u Srbiji do dana današnjeg ne sakupiše podatke, niti imaju, izgleda, nameru da to učine, o sveukupnom zločinačkom učinku ljudi koji su doneli odluku o bombardovanju i aktivno učestvovali u njemu.
Srpski mediji, koji su, najvećim delom, propagandno oružje stranaka na vlasti, takođe izbegavaju da istraže i objave konkretne podatke o žrtvama, mada je to u interesu istorijske istine, ali istine koja nikako ne ide u prilog inspiratorima, podstrekačima, organizatorima i učesnicima zločina koje je počinio “Milosrdni anđeo”. Niko se u ovoj zemlji, nažalost, ne osvrće na vapaje očeva, majki, braće i sestara nedužnih žrtava da se obelodane počinjeni zločini. Srpski zvaničnici, umesto da opravdano traže odgovornost za zločine počinjene nad svojim građanima, putuju po svetu i snishodljivo se izvinjavaju za nepostojeće zločine koje su Srbi, navodno, učinili drugima. Uz to, da ironija i nacionalna sramota bude veća, amnestiraju prave krivce za počinjena svirepa ubistva, svaljujući svu krivicu na sopstvene građane. Bivši direktor TV Beograd Dragoljub Milanović deset godina treba da leži u požarevačkom kazamatu, dok pavi zločinci padaju u zaborav. Niko, na primer, ama baš niko od zvaničnih lica, nema petlju da za mučka ubistva u zgradi Televizije Beograd optuži prave vinovnike – Klintona, Olbrajtovu, Solanu, Veslija Klarka… Nije se, nažalost, podrška države čula ni prilikom tužbe građana Varvarina protiv Nemačke, čiji su avioni 30. maja 1999. godine na mostu preko Zapadne Morave ubili desetak, a teško ranili dvadesetak civila. Niko se od zvaničnika, takođe, ne pobuni protiv izricanja drakonskih kazni srpskim generalima u Hagu čija je jedina krivica bila što su se vojnički časno suprotstavili ničim izazvanoj agresiji svetskih moćnika.
Nedavno se autoru ovog priloga obratio zastavnik u penziji Gordan Mihajlović iz Kuršumlije koji sa ogorčenjem ističe da nedužne žrtve sa područja ovog gradića, i drugih mesta Srbije, niko punih deset godina ne pominje tako da u javnosti vlada uverenje kako ih na tom prostoru nije ni bilo. A bilo ih je! Ginuli su ljudi, žene i tek rođena deca. Mučki su ubijani mada nikakve veze nisu imali sa zbivanjima na Kosmetu. Javnost, recimo, zna gotovo sve o načinu na koji je ubijena trogodišnja Milica Rakić iz Batajnice, ali ne zna da je, poput nje, ubijeno i na stotine drugih bezimenih devojčica i dečaka. Među brojnim žrtvama, zastavnik Mihajlović navodi primer jedanaestomesečne devojčice Bojane Tošović iz sela Merdara nedaleko od Kuršumlije. Dok je spavala u naručju oca Božina, s neba je doleteo “Milosrdni anđeo” i nemilosrdno usmrtio oca i njegovu jedinicu. Nije nedužna Bojana stigla da se zaigra sa prvom lutkicom napravljenom rukama njenih siromašnih samohranih roditelja.
Sramota je da i danas, posle toliko godina, srpska, evropska i svetska javnost malo zna o stvarnom učinku američkog, britanskog, nemačkog, francuskog, holandskog i druguh NATO “anđela” koji su mnogo srpskih porodica zavili u crno, a mnogima potpuno zatrli porodična ognjišta. Sramota je, takođe, da zbog našeg straha da ćemo se iznošenjem istine zameriti “prijateljima” na Zapadu, uporno krijemo podatke o civilnim žrtvama. Time, pored ostalog, pospešujemo krivotvorenjem stečena uverenja u svetskoj javnosti o navodnoj genocidnosti Srba koji su, upravo zbog toga, prinudili zemlje NATO alijanse da bombama zasipaju srpska sela i gradove. Krajnje je vreme da srpski političari na vlasti otvoreno izuste ono što narod odavno zna: NATO zločini neće nikada biti zaboravljeni, bez obzira na “savezništvo” i “prijateljstvo” koje vlastodršci sklapaju sa ubicama srpske dece. A Haški tribunal koji sa oba oka žmuri pred pravim zločincima, kao iz rukava izriče presude srpskim generalima i političarima čija je jedina “krivica” što su, kao i svi na svetu kada se nađu u takvoj situaciji, ustali u odbranu svoje zemlje na koju su se obavezali zakletvom i oficirskom čašću. Očito je, stoga, da će posle ovoga odioza Srba prema političkom sudu Haškog tribunala, dobiti masovne razmere. Čak će i neverne Tome, pritisnute činjenicama najnovijih presuda Srbima i Srbiji, biti prinuđeni da sa gnušanjem govore o nepravdama Haškog tribunala.16. mart 2009 21:44:24 | 1 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
Dragan J. Vučićević: VELIKI BRAT
Jovica Stanišić, bivši šef srpske tajne policije, osam godina radio kao tajni agent CIA! Boris Stajkovac, najpoznatiji srpski „humanitarac", uhapšen zbog utaje 12 miliona dinara poreza!Finansijska direktorka Sava centra Slađana Bulajić-Jokić naplatila čak 3,16 miliona dinara otpremnina na Aerodromu i u „Skijalištima"! Dnevni list „Blic" objavio oglas sa grbom i imenom „Republike Kosovo"!
Zoran Jeremić, propali kockar iz Lazarevca, u kvizu na Pinku javno priznao da bi kresnuo taštu! Srećku Rankoviću iz Niša na operaciji trbušne aorte lekari u Beogradu izvadili zdrav bubreg! Homoseksualci preko šifrovanih medija vode široku medijsku kampanju protiv Crkve, koja se protivi ozakonjenju pederastije. Ilija R. i Miloš B. iz Negotina drogirali i za 50 evra podvodili devojčice od 13 godina!!!
Zoran Jeremić, propali kockar iz Lazarevca, u kvizu na Pinku javno priznao da bi kresnuo taštu! Srećku Rankoviću iz Niša na operaciji trbušne aorte lekari u Beogradu izvadili zdrav bubreg! Homoseksualci preko šifrovanih medija vode široku medijsku kampanju protiv Crkve, koja se protivi ozakonjenju pederastije. Ilija R. i Miloš B. iz Negotina drogirali i za 50 evra podvodili devojčice od 13 godina!!!
Eto, tako je Srbija izgledala ovih nedelja. Eto, to je slika kolektivne srpske bolesti mozga. To je dokaz da ovde i danas više ništa nije sveto i više ništa nije nemoguće. To je dokaz da je Srbija danas totalno obezboženo društvo, u kome je keš jedino merilo vrednosti. Ogromna većina Srba više se ne plaši ni Boga ni zakona. Ogromna većina Srba, nažalost, nema više nikakvih ideala, osim ideala svoje lične guzice.
I, što je najgore, u tom sveopštem lopovluku i paradržavnom banditizmu niko više ne vidi ništa čudno. Krađa, prevara, laž, bezakonje... to su, maltene, postale sistemske, legalne aktivnosti!
Život se u Srbiji polako, ali sigurno pretvara u veliki rijaliti-šou. Kao da neki Veliki brat, namerno i sistemski, u svima nama uništava poslednje ostatke morala i životnog smisla. Ispiraju nam mozgove, na silu nas teraju da prihvatimo neprihvatljivo. Zarad nekakve političke korektnosti, zarad maglovite evropske budućnosti kao nacija pristajemo na sve trulije kompromise. Opraštamo neoprostivo, zaboravljamo i ono što nikako ne bismo smeli da zaboravimo...
Nekad smo se u ime komunizma i jugoslovenstva odricali sami sebe, danas radimo to isto. U ime evropeizma.
Mislite o tome.
("Press")
("Press")
9. mart 2009 9:53:42 | 0 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
Branko Dragaš: "MANEKENI" NAŠE PROPASTI
Neoliberalizam je razorio kapitalizam iznutra. Kriza je nastala kada se ta mistična i maglena kula, sazidana na prevarama i špekulacijama, potpuno srušila. Svetska kriza je posledica globalizacije. Prirodno je bilo da se kriza sa Vol Strita prenese na čitav svet, jer danas živimo u globalnom selu. Svetska kriza, upravo zbog te činjenice, predstavlja najveću krizu u istoriji čovečanstva. Niko više na planeti nije izolovan od posledica svetske ekonomske krize. Milijarde ljudi strahuju kako će da prežive i prehrane svoje porodice, zbog gangstera sa Vol Strita koji su hteli u jednoj čaši da popiju čitav život. Ali ti gangsteri nisu radili na svoju ruku. Nisu oni finansijski desperadosi koji su, poput onog Bernarda Majdorfa, prokockali hiljade milijardi dolara iz sopstvene obesti. Taj B.M. je bio deo sistema. Pre nego što je postao privatni investicioni bankar bio je direktor Njujorške berze. Bio je, dakle, pripreman da napravi najveću istorijsku prevaru te š ku 50 milijardi dolara.
Ništa nije slučajno. U istoriji nema slučajnosti. U kapitalizmu je sve pod kontrolom Velikog Brata. Niko nije mogao da uzima toliki novac klijentima da nije dobio odobrenje od Velikog Brata. Neoliberalni kapitalizam je uspostavio svetski totalitarni poredak. Veliki Brat preko satelita svakoga dana kontroliše četiri milijarde podataka na svetu. Upravljači sveta su poverovali da su, prvi put u istoriji čovečanstva, uspeli da ovladaju planetom. Ideologija neoliberalizma je proklamovana 1988. vašingtonskim konsenzusom. Glasnogovornici su bili nobelovac Milton Fridman i njegovi čikaški momci. Oni su sprovodili strategiju Ministarstva finansija SAD. Pomagali su im birokrate iz MMF-a, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije. Ujedinjene nacije su bile diplomatska podrška ovom konceptu. Suština koncepta je vrlo jednostavna - agresivnom propagandom o demokratiji i slobodi tržišta trebalo je potpuno srušiti državne granice u svetu i uništiti nacionalni identitet. Država i nacija su bile najveća smetnja širenju neoliberalnog kapitalizma. Države i nacije su predstavljale veliku opasnost za dalje jačanje multinacionalnih kompanija. I multinacionalne kompanije su finansirale širenje ideologije neoliberalizma. Njihov interes je bio da se sruše državne granice i izbriše nacionalni identitet kako bi se proširilo tržište za kupovinu njihovih proizvoda.
Iza interesa multinacionalnih kompanija stajali su konkretni interesi 13 porodica koje upravljaju svetom. To su isti oni koji su nacionalnu banku SAD - FED - pretvorili u svoju privatnu banku. To su isti oni koji su 1971. ukinuli zlatni standard i koji neprestano štampaju dolar bez pokrića. Oni deluju kao mafijaška porodica. Koza nostra i druge mafijaške porodice kontrolišu i reketiraju određene oblasti ili određeni biznis. Upravljači sveta kontrolišu i reketiraju čitavo čovečanstvo. Mafijaške porodice su uvek na udaru zakona, dok Upravljači sveta donose zakone u svom interesu. Kada sve ovo znamo, onda je potpuno jasno zašto se neoliberlizam usmerio na rušenje država i obesmišljavanje nacionalnog identiteta. Obarane su i postavljane vlade suverenih država kao da se postavljaju šefovi ekspozitura neke multinacionalne finansijske korporacije. Propaganda o demokratiji i slobodama je bila samo maska za manipulaciju biračkim telom. Osiromašeni i izmanipulisani građani su potkupljivani ili držani u strahu da bi se ostvarili interesi Imperije u rastrojstvu. Tako je sru š en berlinski zid i doveden je Gorba č ov na vlast. Politi č ka oligarhija i tajkuni sa Vol Strita su bili izvr š ni direktori Velikog Brata. Sovjetska imperija se raspala i otpo č ela je banditsko plja č kanje propalog carstva. Neoliberalni koncept je nametnut zemljama u razvoju. Mudri državnici su, braneći interese države i nacije, vešto izbegavali frontalni sukob sa izvršnim direktorima Velikog Brata. Mudri državnik je, recimo, Vaclav Klaus.
Mi, Srbi, nažalost, nismo imali takve državnike. Slučaj Srbije je zaista karakterističan. Slobodan Milošević je bio politički diletant koji nije razumeo kako svet funkcioniše. On je imao istorijsku priliku da modernizuje Srbiju i pretvori je u razvijenu državu. Tvrdim da je mogao, koristeći se raspadom sovjetske imperije, da postane simbol rušenja totalitarnog režima i simbol slobode i demokratije u svetu. To bi ga dovelo do predsednika UN. Ali, on to nije razumeo. Osiono je krenuo pogrešnim putem i državu i naciju uveo u rat sa NATO snagama. Oligarhija Imperije u rastrojstvu je oštro kažnjavala neposlušne. Umesto da se, kao mala država i narod, prilagodimo svetu, čuvajući naše nacionalne vrednosti, mi smo se suprotstavljali povodnji. Načinili smo, po ko zna koji put, veliku istorijsku grešku. Tu grešku je platio srpski narod i građani Srbije. Nažalost, ništa nismo naučili iz te nacionalne tragedije. Kada je Veliki Brat shvatio da se NATO bombama ne može slomiti prkos srpskog naroda, onda su promenili taktiku. Jedini na č in da se sru š i despotija je bio da se potkupe bira č i. Tako je nastala petooktobarska prevara. Preplaćena opozicija je teledirigovano dovedena na vlast.
Operativne službe Imperije u rastrojstvu su vešto iskoristile ogromno nezadovoljstvo građana. Uspostavljena je marionetska vlast. Neoliberalizam je nametnut Srbiji. U vladu su ušli konsultanti multinacionalnih kompanija, bez radnog iskustva i bez znanja.To im nije ni trebalo jer se sprovodio jedan nametnuti koncept. Države je loš gazda, sve državno treba rasprodati odmah, privatizuj, slobodno tržište sve rešava, transparentna demokratija, evropske i evroatlanske integracije, grmeli su japijevci na vlasti, ubeđeni da će se tako dodvoriti svojim šefovima. Šok terapija je bila pogubna. Nismo, opet, imali mudrog državnika. Zoran Đinđić je bio politički diletant. Ideolog vulgarnog pragmatizma nije razumeo istorijske tokove. Njegov makijevelizam se zasnivao na šibicarenju. Pokušavao je da zaseni marketinškim trikovima ideologe neoliberalizma. Hteo je da bude veći mešetar od prevejanih š pekulanata sa Vol Strita. To je bio pogrešan izbor. Umesto Miloševićevog glupog protivljenja, on je pokušavao da zaseni Velikog Brata. Hteo je da bude šampion neoliberalizma. Nije video da je to uzaludan posao. Nije video da se taj koncept urušava u svetu. Rešenje je bilo u - prilagođavanju. Trebao je javno da prihvata nametnuti koncept, a da u praksi sprovodi naš, srpski model tranzicije. To su uradili mudri Slovenci. Zaštitili su svoje državne i nacionalne interese. Razumeli su kuda ide neoliberalni kapitalizam. Nisu poslušali savete MMF-a. I uspeli su da postanu moderna evropska država. Zoran Đinđić je to kasno shvatio. Kada je došao pameti i kada je nešto hteo da promeni, jer je uvideo da će taj koncept razoriti državu, izveli su ga na streljanje.
Njegovi trabanti su nastavili po starom. Boris Tadić vodi državu u bankrotstvo. On nema nikakvu viziju i nikakvu ideju. On je maneken naše propasti. Našminkani glumac u spotu kompanije koja propada. Vladavinu Borisa Tadića karakterišu stalne medijske kampanje za građenje kulta ličnosti. Tigar od papira ć e narcisoidno sagoreti u nameri da se dopadne sebi. On nema nikakav kapacitet da bar malo shvati šta se u svetu dešava. Svetska kriza je još jedna u nizu fraza koje mora da nauči. Srbija nema državnike. I to je naš usud. Srbija ne može da preživi neoliberalizam ako se ne vrati sebi. Sjedinjene Države se vraćaju svojim državnim i nacionalnim interesima. Ideologija neoliberalizma je odbačena. Državni intervencionizam se širi u SAD. Državni kapitalizam i nacionalizacija su nametnuti kao spas bolesnom kapitalizmu. Varaju se demagozi ako misle da je ovo kraj kapitalizma. Kapitalizam nije na svom kraju. On menja svoje ruho.
Kapitalizam se menja u neku novu formu. Koju? Te š ko je to danas re ć i. Ostaje da se vidi koliko će kriza biti duboko i kolike će biti posledice kockarskih dugova neoliberalizma. Sve opcije su u igri. Trenutni državni intervencionizam je iznuđeno rešenje. Da država nije intervenisala došlo bi do opšteg bankrotstva i haosa koji bi se završio ili socijalnom revolucijom ili građanskim ratom. Država interveniše da bi kupila vreme. Ali interveniše na najgori mogući način - štampanjem dolara. Ne može se požar ugasiti štampanjem papira bez vrednosti. To će samo rasplamsati požar. Izlaz iz ove situacije je da se odmah prestane sa štampanjem dolara i da se izvrše strukturalne reforme kapitalizma. Metodi oporavka koji se sada primenjuju su pogrešni. Intervencionistički paket je suludo bacanje novca. Ne može se zaposliti četiri miliona nezaposlenih na farbanju i krečenju bolnica i borbi protiv pušenja. Te hipi fore ne mogu da prođu u ozbiljnoj ekonomskoj krizi koja drma čovečanstvo. Koja je izlazna strategija Velikog Brata? Ne mogu još da je naslutim. Ako je namerno izazvana kriza da bi se prekratila dosada, onda se nalazimo u ozbiljnom problemu. Ko zna šta Veliki Brat sve može da smisli? Ni svetski rat ne trebamo da isključimo. Ako je svetska kriza nastala u pohlepnim prekombinacijama službenika Velikog Brata, onda je to bolje rešenje za čovečanstvo. Izlazna strategija može da bude - narodni kapitalizam. Navijam za tu opciju i nudim operativna rešenja. Da li Srbija ima izlaznu strategiju? Sa ovim političarima nema izlazne strategije. Potrebna nam je nova državna i nacionalna strategija i novi ljudi. Gde su? Imamo li te nove ljude? Okrenite se oko sebe i pronađite ih. Tako počinje preporod.
3. mart 2009 14:38:20 | 2 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
SKANDALOZNO: STANIŠIĆ BIO PRVI ČOVEK CIA-e U SRBIJI!
Nekadašnji načelnik Državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić je bio glavni čovek američke CIA u Beogradu, koja je Haškom tribunalu, gde se Stanišiću sudi, dostavila poverljivi dokument sa dokazima o pomoći koju im je pružio, objavio je uticajni „Los Anđeles Tajms”. Jedne noći 1992. u beogradskom Topčiderskom parku, Stanišić se sastao sa oficirom CIA Vilijamom Lofgrenom i te noći su „dva špijuna sklopila tajno partnerstvo za koje niko nije saznao.
Stanišić je osam godina bio glavni čovek CIA u Beogradu”, navedeno je u opširnom članku o delovanju Stanišića tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Autor je naveo da su ga mnogi smatrali mozgom režima „zahvaljujući kome je svet dobio zastrašujući novi termin ‘etničko čišćenje’”. Ali, oficiru CIA Vilijamu Lofgrenu bila je potrebna pomoć jer CIA, piše list, nije znala šta da radi kada je u Jugoslaviji izbio građanski rat, i da je po izbijanju sukob u Bosni i Hercegovini, CIA očajnički želela da dođe do obaveštajnih podataka iznutra. „Stanišić i Lofgern su na tajnim sastancima po brodovima i bezbednim kućama duž Save razmenjivali detalje o funkcionisanju Miloševićevog režima.
Stanišić, kome se sudi u Hagu i koji bi mogao da bude osuđen na doživotnu kaznu zatvora, pred sudom se pozvao na svoje američke saveznike. CIA je, što je krajnje neočekivano za nju, dostavila sudu poverljivi dokument u kome se navode Stanišićevi doprinosi i dokazi za pomoć koju im je pružio, a dokument je i dalje zapečaćen, piše list. Lofgren, koji je sada u penziji, kazao je da je CIA sastavila dokument da bi pokazala kako je „ovaj navodno zli čovek učinio mnoge dobre stvari, ali ne poriče optužbe protiv Stanišića”.
Hag će razmatrati dokument na zatvorenom većanju jer je sadržaj poverljiv, piše „LA Tajms”.
Stanišićeva odbrana se zasniva na nekoliko desetina razgovora sa sadašnjim i bivšim zvaničnicima američkih i srpskih obaveštajnih agencija, kao i dokumentima u koje je „Tajms” imao uvid. Među njima se nalaze zvanični dosijei srpske obaveštajne službe i izveštaji na sedam strana o tom krvavom periodu, koji je Stanišić napisao dok se nalazio u pritvoru u Hagu.
Tu Stanišić sebe, naveo je američki list, predstavlja kao čoveka koji je pokušao da utiče na Miloševića da bude umereniji i koji je intenzivno sarađivao sa CIA kako bi zaustavio krizu. „Ja sam institucionalizovao saradnju sa američkim obaveštajcima, uprkos tome što su odnosi između naše dve zemlje bili veoma loši: ta saradnja je u velikoj meri doprinela deeskalaciji sukoba”, napisao je Stanišić a prenosi „LA Tajms”.
Jačanje Stanišićevih veza sa CIA dovelo je do trvenja sa nekadašnjim srpskim predsednikom Slobodanom Miloševićem koji se plašio da njegov glavni „špijun” kuje zaveru protiv njega. Iz tog razloga je i smenjen 1998. godine, piše list i navodi da je 2003. godine, kada je ubijen srpski premijer Zoran Đinđić, Stanišić uhapšen i u pritvoru bio tri meseca, a potom „bez objašnjenja izručen Hagu”.
1. mart 2009 23:22:49 | 3 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
