Srpska Analitika
EKSKLUZIVNO: VAŠINGTON FINANSIRAO NUKLEARNI ARSENAL PJONGJANGA!?
pripremio: Vanja J. Vučenović, glavni urednik
Šta se uistinu krije iza najnovijih „provokativih“ nuklearnih proba Severne Koreje, ukoliko je poznato da su Klinton, Ramsfeld i Buš igrali ključnu ulogu u naoružavanju ove sada “neposlušne” države. Dolazimo do ekskluzivnih podataka koji otkrivaju aktivnu ulogu američke administracije i Centralne obaveštajne agencije(CIA) u izgradnji nuklearnog arsenala Pjongjanga. Kao logično se nameće pitanje: na čiju "geopolitičku vodenicu" idu najnovije nuklearne probe severnokorejskih vlasti?
Iako je se ceo svet ovih dana zgražava nad najnovijim nuklearnim probama komunističkog režima Kim Džong ila, nema ni pomena o tome kako je i kojim putevima Pjongjang uopšte došao do naoružanja koje predstavlja “pretnju svetskom miru”. Odgovor je potpuno jednostavan - izgradnju nuklearnog arsenala Severne Koreje direktno je finansirala administracija SAD.
Klintonova i Bušova administracija igrale su ključnu ulogu u unapređivanju nuklearnog potencijala Severne Koreje još od sredine devedesetih godina prošlog veka pa do današnjih dana.
Reakcija na vest da je Pjongjang izveo podzemne nuklearne probe, čija je jačina 10 puta veća od prvih proba iz oktobra 2006. godine, slična je onoj kada su Sjedinjene Države optužile Irak zbog posedovanja hemijskog i biološkog oružja a što je, podsećanja radi, bio povod za invaziju na ovu zemlju iz 2003. godine. Naravno, i danas posle toliko vremena se izbegava pominjanje činjenice da je do te 2003. tadašnji državni sekretar Donald Ramsfeld aktivno posredovao u snabdevanju nekadašnjeg iračkog predsednika Sadama Huseina pomenutim oružjem.
Ramsfeld je takođe kao izvršni direktor kompanije ABB (Asea Brown Boveri) realizovao 200 miliona dolara vredan ugovor, čiji se predmet odnosio isporuku opreme potrebne za izgradnju dva nuklearna reaktora lake vode u Severnoj Koreji u 2000-oj godini. On je preuzeo zaduženja Klintonove administracije koja se sada već davne 1994. godine sporazumela sa vlastima u Pjongjangu o zameni nuklearnih reaktora tzv. nuklearnim reaktorima lake vode. U to vreme, “eksperti” koje je finansirala vlada SAD su tvrdili kako reaktori lake vode ne mogu biti iskorišćeni za izradu bombi. Ipak takvo mišljenje ne deli Henri Sokolski iz Centra za političku edukaciju u Vašingtonu, koji ističe da “ reaktori lake vode mogu biti upotrebljeni za izradu mnoštva nuklearnih bombi zasnovanih na plutonijumskoj tehnologiji.
“ Ovi nuklearni reaktori lake vode su u suštini kao i svi ostali reaktori, i oni poseduju potencijal za izradu nuklearnog oružja. Na taj način i kada prestanete da snabdevate nekog “nuklearnog prestupnika”opasnim materijalom , ne znači da ne želite da isti i proizvede nuklearno oružje, iako se deklarativno borite da to po svaku cenu sprečite, ističe Sokolski.
“ Ovi nuklearni reaktori lake vode su u suštini kao i svi ostali reaktori, i oni poseduju potencijal za izradu nuklearnog oružja. Na taj način i kada prestanete da snabdevate nekog “nuklearnog prestupnika”opasnim materijalom , ne znači da ne želite da isti i proizvede nuklearno oružje, iako se deklarativno borite da to po svaku cenu sprečite, ističe Sokolski.
Stejt department je svih ovih godina tvrdio kako nuklearni reaktori lake vode ne mogu biti upotrebljeni za proizvodnju bombe ali je još 2002. godine upozorio ruske vlasti da prestanu “nuklarnu saradnju” Iranom, iz bojazni da Iran ne dođe do oružja za masovno uništenje. U to vreme, Rusija je radila na izgradnji nuklearnih reaktora lake vode u Iranu. Stoga, prema oceni Stejt departmenta nuklearni reaktori lake vode u Iranu mogu da se upotrebe za izradu nuklearnog materijala, dok isti takvi reaktori u Severnoj Koreji nemaju taj potencijal.Pomalo čudna i u najmanju ruku problematična procena, zar ne?
Još u aprilu 2002. godine, administracija Džorža Buša je najavila da planira izdvojiti 95 miliona dolara američkih poreskih obveznika na ime izgradnje “bezazlenih” nuklearnih reaktora lake vode u Severnoj Koreji. Buš je tim činom pokazao da je snabdevanje severnokorejskog “diktatora” Kim Džong ila sa potencijalom koji mu omogućuje da proizvede stotinu nuklarnih bombi godišnje “od vitalnog interesa za nacionalnu bezbednost SAD”. Prema pojedinim izvorima, Buš je za ovu svrhu izdvojio još veću sumu novca u januaru 2003. godine.
Iako je izgradnja reaktora nedugo potom iz nejasnih razloga obustavljena, Severna Koreja je imala alternativne načine da se domogne vitalnih nuklearnih tajni i delova koji bi joj omogućili izgradnju arsenala atomskih bombi . Jedan od najznačajnijih bio je čovek CIA , poznati međunarodni krijumčar oružjem, pakistanski naučnik Dr. Abdul Kadir Kan.
Dr. Abdul Kadir Kan, kao otac pakistanske nuklearne bombe, je omogućio pristup nuklearnoj tehnologiji putem širom planete razgranate krijumčarske mreže , koja je uključivala i postrojenja u Maleziji, inače zaduženih za proizvodnju delova za centrifugu ključnih za proizvodnju nuklearne bombe.
Kanov saradnik i posrednik B.S.A Tahir, osnovao je kompaniju izvan Dubajia u Ujedinjenim Arapskim Emiratima , iz koje su transportovani delovi za centrifugu Severnoj Koreji.Uprkos činjenici da su holandske vlasti izražavale duboku sumnju i nepoverljivost prema “aktivnostima” dr Kana još od 1975. godine, CIA ih je uspešno sprečavala u njegovom hapšenju u dva navrata. O razlozima CIA-e za takve postupke možemo samo da nagađamo. “Kan je praćen čitavih deset godina i očigledno je predstavljao ozbiljan problem, ali su tajne službe u ovom slučaju mogle efikasnije postupiti, ističe bivši holandski premijer Rud Lubers. Hag nije rekao svoju poslednju reč u predmetu Kan, međutim Vašington jeste.
Lubers je istakao da je dr Abdul Kadir Kan mogao slobodno da ulazi i izlazi iz Holandije uz blagoslov CIA-e, da bi naposletku postao i glavni prodavac - krijumčar nuklearne tehnologije na međunarodnom tržištu, uz ličnu saglasnost Džordža Buša, i prodavao nuklearne tajne koje su omogućile Severnoj Koreji da danas proizvodi nuklearne bombe.
Bivši holandski premijer je osumnjičio Vašington da je dozvolio “delovanje” dr Kana iz razloga što je Pakistan bio ključni saveznik SAD u borbi protiv Sovjeta. U to vreme, vlada SAD je finansirala i naoružavala mudžahedine kakav je bio i Osama Bin Laden. Mudžahedini su bili obučavani od strane pakistanske obaveštajne službe kako bi se borili protiv sovjetskih snaga u Avganistanu. Sjedinjene države su imale informacije da je Pakistan u to vreme razvijao nuklearno naoružanje, ali ih to nije previše brinulo jer su znali da ono nije inicijalno bilo usmereno protiv njih, već je služilo kao sredstvo zastrašivanja Indije, moguće i samih Sovjeta.
U septembru 2005. godine u javnosti je odjeknula informacija da je sud u Amsterdamu koji je 1983. osudio dr Abdula Kana na četiri godine zatvora izgubio spise koji se odnose na ovaj predmet. Potpredsednica suda, sudija Anita Leser je optužila direktno CIA-u za krađu spisa koji se odnosili na “slučaj Kan”.
Imajući u vidu ovakav istorijat, osećanja šoka,osude i gneva koja su izrazile Sjedinjene Države kao odgovor na drugu nuklearnu probu Pjongjanga mogu se u najmanju ruku okarakterisati kao licemerna. Politikom pomaganja Severnoj Koreji da izgradi nuklearne reaktore lake vode, preko angažovanja čoveka CIA-e dr Abdula Kadira Kana koji je bio štićen u svim svojim aktivnostima usmerenim na snabdevanje Severne Koreje materijalima potrebnim za proizvodnju nuklearnog materijala, američka vlada je na najdirektniji način saučestvovala u snabdevanju severnokorejskog „diktatora“ Kim Džong ila nuklearnim arsenalom, čije testiranje ovih dana toliko energično osuđuje.
Dok je predsednik Buš je javno i neskriveno ispoljavao prezir i gađenje prema Kim Džong ilu, njegova administracija je s druge strane sprovodila politiku koja je omogućila Severnoj Koreji da se domogne neophodnih znanja i materijala na polju nuklearne tehnologije.
Dok je predsednik Buš je javno i neskriveno ispoljavao prezir i gađenje prema Kim Džong ilu, njegova administracija je s druge strane sprovodila politiku koja je omogućila Severnoj Koreji da se domogne neophodnih znanja i materijala na polju nuklearne tehnologije.
U ovim danima korporativni mediji zajedno sa Obamom, Ujedinjenim nacijama, Izraelom i drugima izražavaju svoju duboku osudu zbog nuklearnih proba severnokorejskih vlasti ,a koje su, kako smo na osnovu svega navedenog mogli da zaključimo, inicijalno i direktno finansirane od strane američke vlade.
Tenzije u SAD su narasle do nivoa da se sve više priča o mogućnosti vojne intervencije protiv Severne Koreje, što će neizostavno dovesti i do konflikta sa Kinom kao bliskim saveznikom Pjongjanga.
Možda to i jeste glavni cilj u ovoj "geopolitičkoj predstavi" u kojoj je Kim Džong ilu dodeljena uloga “agenta provokatora”, a da on te svoje role nije ni svestan? Vreme će pokazati.
28. maj 2009 23:09:03 | 6 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
MILIJARDERI O "TEORIJI ZLATNE MILIJARDE" IN VIVO?
Dok je svetska javnost početkom maja spekulisala koje će biti glavne teme sastanka "famozne" Bilderberg grupe u Atini,usred Njujorka za svetske medije neprimetno su se sastali neki od najbogatijih i finansijski najuticajnijih Amerikanaca. Posebnu pažnju ali i zabrinutost zavređuje informacija da je jedna od tema ovog neformalnog skupa bila i rešavanje "problema" prenaseljenosti planete i smanjenja svetskog stanovništva
Društvo „teško” stotinak milijardi dolara nije se sastalo zbog aktuelne krize koja baca na kolena američku ali i svetsku ekonomiju, već prvenstveno zbog svog dobrotvornog rada. Prema izveštajima svetskih medija, neki od najbogatijih ljudi SAD za vreme večere imali su po petnaest minuta da izlože svoja stanovišta o tome kako oni vide buduću globalnu ekonomsku krizu, buduće prioritete u njihovoj filantropiji i šta smatraju da bi elite trebalo da urade.
Sudeći prema izjavi Peti Stounsifer, bivše direktorke Fondacije Melise i Bila Gejtsa koja godišnje daje dve milijarde dolara u dobrotvorne svrhe, ovo elitno društvo je samo razmatralo kako da svoje bogatstvo upotrebi na koristan način za smanjenje rasta svetskog stanovništva i popravljanje zdravstva i obrazovanja.
„To nije bila nikakva tajna već samo diskusija idejama grupe prijatelja i kolega, koji dele posvećenost filantropiji”, rekla je za „Sijetl tajms” Stounsiferova koja je prisustvovala okupljanju. Ona objašnjava da su Bil Gejts, Voren Bafet i Džordž Soros jednostavno poslali pozivnice za okupljanje bez ikakve prethodne agende sastanka.
Iako su svi učesnici poznati filantropi koji javno promovišu svoje humanitarne akcije, ovog puta nisu želeli da izlaze u javnost sa svojim planovima. Osim toga, jedinstvenost ovom događaju daje i činjenica da su se na jednom mestu van javnosti okupili toliki ljudi sa „Forbsove” liste najbogatijih ljudi, koji su od 1996. godine do danas u dobrotvorne svrhe dali ukupno čak 72 milijarde dolara.
Prema rečima Stejsi Palmer, urednice magazina „Kronikl ov filantropi”, ovaj događaj je bez presedana, ali uzimajući u obzir kakva je ekonomska situacija u svetu sasvim je razumljivo da se oni okupe i posavetuju međusobno.
Učesnici sastanka su se, prema svemu sudeći, složili da je rešavanje problema prenaseljenosti planete prioritet jer on, kako su ocenili, predstavlja najveću ekološku, socijalnu i industrijsku pretnju. Osim toga, milijarderi su se složili i da je izuzetno važno uložiti u obrazovanje i zdravstvo u zemljama „trećeg sveta”.
Prema izvorima „Sandej tajmsa”, milijarderi su na ovom sastanku želeli da razmotre moguća rešenja nezavisno od vlada, „koje nisu u stanju da spreče katastrofu koja preti”, ali nisu želeli da ovo dospe u javnost kako ne bi bili optuženi da su alternativna svetska vlada.
Kako izveštava njujorški internet sajt „Ajriš central”, koji je prvi objavio informaciju o ovom tajnom sastanku na Univerzitetu Rokfeler, najvatreniji govornik bio je Bil Gejts sa naglaskom na problem prenaseljenosti planete na kojoj će uskoro živeti 9,3 milijardi ljudi, dok je osnivač Si-En-Ena i Njuz korporacije Ted Tarner najotvorenije govorio o svojim idejama gde treba usmeriti novac.
Milijarderi su raspravljali o mnogim temama, od američkog obrazovnog sistema, preko humanitarnih napora UN i mnogih međunarodnih problema, do brzog reagovanja u slučajevima kao što je uragan „Katrina”. Zasad nije poznato da li će ovaj sastanak imati uticaj na neki veliki preokret u finansiranju humanitarnih i ostalih nevladinih organizacija širom sveta, ali će se svaka izmena osetiti budući da samo Gejts i Soroš u dobrotvorne svrhe daju koliko ukupno troše vlade manjih zemalja.
27. maj 2009 11:04:43 | 0 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
Miroslav Lazanski: BAJDEN, BEZ SREĆNOG KRAJA
Američki potpredsednik nije uspeo da sklopi jedan regionalni triptih, posle ove posete svako će da tumači stvari kako hoće
Odmah da demantujem sve one koji su pisali o srpskim „migovima 29”, koji su, navodno, štitili avion američkog potpredsednika Džozefa Bajdena od ulaska u vazdušni prostor Srbije do sletanja na aerodrom u Surčinu. Nije bilo „migova 29” na tom zadatku, jer Amerikancima ni na pamet nije padalo da rizikuju da ,,neko nešto pogreši”. Nisu prihvatili ni vojni aerodrom Batajnica, kao alternativni za slučaj da nije moguće sletanje u Surčinu. Za alternativne aerodrome, kao mesto spuštanja potpredsedničkog aviona, izabrali su Prištinu i Avijano. Imaju goriva. Helikopter koji je bio tog dana u vazduhu iznad Beograda nije bio vojni, već policijski.Dakle, najznačajniji aspekt posete potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Srbiji jeste što je Bajden uopšte i došao. Praviti sada od te posete mistifikaciju i vrednovati samo na tome prioritete spoljne politike nove administracije u Vašingtonu jeste gledanje u političku šoljicu kafe. Prekor Evropljanima, signal novih američkih hemisferskih prioriteta? Kao prvo, nova američka administracija na planu spoljne politike još „luta” i kao da kupuje vreme za odlučnije stavove i poteze: Iran, antibalistički raketni štit u Evropi, Severna Koreja, Bliski istok... Jedino mesto gde Vašington može bez oklevanja da saopšti, pa i nametne svoje jasne i definitivne stavove, a da se niko previše ne pobuni, jeste upravo Balkan. Jer Americi nije bilo lako da ostvari globalno vođstvo čak i u dobrim vremenima nestanka bipolarnog sveta, a posebno je to sada teško kada je svet 21. veka sve više multipolaran. Gde je NATO mogao da povede svoj prvi pravi rat od postanka alijanse, rat bez većeg rizika da preraste u veći sukob? Pa samo u evropskom kutku bez većeg strateškog interesa. Odnosno gde danas kao američki potpredsednik u inostranstvu, osim naravno u nekim zemljicama Afrike, možete da budete veliki gazda? Pa, samo na prostoru bivše Jugoslavije. Zapravo, nešto ne mogu da zamislim da bilo koji državnik sa prostora bivše SFRJ ode u posetu u SAD i tamo im nešto kaže o sankcijama protiv Kube, mekšem prelasku granice sa Meksikom, o ukidanju smrtne kazne...
Džozef Bajden je rekao to šta je hteo da kaže, državni vrh Srbije nije rekao ono što sada, verovatno, i ne može da kaže. Je li to dovoljno za „resetovanje” odnosa Srbije i SAD? Može li se „resetovati” jednostrano proglašena nezavisnost Kosova? Vašington smatra da može i da život ide dalje. Beograd je, opet, jasno poručio da tu nezavisnost Srbija neće nikada prihvatiti. Bajden je onda dodao u stilu „i ne morate”. Da bi nam dan kasnije iz Prištine poručio da ni od podele Kosova nema ništa. Puste ulice Beograda i oduševljena Priština. Istina, američki je potpredsednik Albancima na Kosovu poručio „da će SAD podržavati Kosovo sve dok ono funkcioniše kao multietnička zajednica”. Vidimo da već osam godina to ne funkcioniše. Problem je da li to neko u Vašingtonu i vidi. Ako vidi ko će to da konstatuje? Ako konstatuje, ko će da sankcioniše?
Amerika na Kosovu želi tri stvari: multietničku zajednicu, demokratiju i malobrojno vojno prisustvo SAD i NATO. Ali, kada su u pitanju Srbi i Albanci na Kosovu, onda od tri željene stvari možete da imate samo dve. Možete da imate kakvu-takvu „demokratiju” plemenskog tipa, multietničko stanovništvo, ali ne uz male vojne snage NATO-a i SAD već uz veliku prisutnost i vojnika i policajaca na svakom ćošku i na neograničeno vreme. Druga je opcija malo vojnih snaga SAD i NATO-a na Kosovu i demokratija samo za Albance, odustajanje od multietničkog Kosova i podela Kosova na srpski i albanski deo. Znači, dve Albanije ili jedan Liban. U suprotnom, ništa nije nemoguće, i SAD i NATO moraće da budu angažovani na Kosovu na vrlo neodređen rok da bi branili Srbe i njihova prava. Zamislite Korejsko poluostrvo 1953. godine kada je potpisano primirje. Posle 56 godina američki vojnici i dalje patroliraju zapaljivom granicom i čuvaju Južnu Koreju. Neko bi rekao da Srbi nisu Severnokorejci i da Srbija nema atomsku bombu kao Pjongjang, ali neko bi možda dodao i da ne treba sumnjati u sposobnost Srba da veoma dugo gaje istorijsko sećanje. Ovakvo Kosovo moraće da bude dugoročni štićenik Amerike. A to košta, iako Amerikanci u svemu vole srećan kraj. Kada je reč o Kosovu to sigurno nije i srećan kraj priče. Barem ne za sve stanovnike južne srpske pokrajine.Potpredsednik SAD Džozef Bajden svojom blic-turnejom ponudio je Sarajevu, Beogradu i Prištini tri različite političke slike: jednima regionalizaciju, drugima separatizam do suverenosti, trećima „meku” unitarizaciju. Bajden nije uspeo da sklopi jedan regionalni triptih, posle ove posete svako će da tumači stvari kako hoće. Ako Amerika želi trajnu stabilnost ovog regiona američki potpredsednik trebalo je da ponudi veliku nagodbu.
O da, ona fontana ispred bivše Palate federacije na Novom Beogradu radila je samo na dan dolaska Džozefa Bajdena. Dan posle, ništa od vodoskoka...
(Politika onlajn)
Intervju sa potpredsednikom SAD u američkoj vojnoj bazi Bondstil
(Politika onlajn)
Intervju sa potpredsednikom SAD u američkoj vojnoj bazi Bondstil
24. maj 2009 15:32:53 | 0 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
POSLE SASTANKA BILDERBERG GRUPE U ATINI, BAJDEN U BEOGRADU: SA KAKVIM NALOZIMA DOLAZI?
SA KAKVIM "NALOZIMA" DOLAZI?
Poseta potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Srbiji više je nego očigledno sinhronizovana sa okončanjem nedavno održanog sastanka Bilderberg grupe u Atini. Mnogi koji su pažljivo pratili delovanje SAD i njihovih saveznika tokom protekle dve decenije, tvrde da je osnovna misija američkog visokog zvaničnika, u stvari, pokušaj da bude ometen, pa i sprečen svaki ozbiljniji angažman Rusije na Balkanu, prvenstveno u Srbiji.
Poseta potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Srbiji više je nego očigledno sinhronizovana sa okončanjem nedavno održanog sastanka Bilderberg grupe u Atini. Mnogi koji su pažljivo pratili delovanje SAD i njihovih saveznika tokom protekle dve decenije, tvrde da je osnovna misija američkog visokog zvaničnika, u stvari, pokušaj da bude ometen, pa i sprečen svaki ozbiljniji angažman Rusije na Balkanu, prvenstveno u Srbiji.
Jedan od razloga je gasni sporazum, koji Rusiji pruža nešto širu sferu uticaja na ovom podneblju, s obzirom na to da je u Rumuniji i Bugarskoj, kao i ostalim zemljama okruženja, taj uticaj sveden na minimum. Samo kod nas je u pripremi otvaranje i "Gaspromove" banke, što čini da će Rusi imati već dve banke u Srbiji.
Najzad, mada se o tome vrlo malo govori, što samo znači da se sve svodi na veoma važne razgovore u sferi visoke i tajne diplomatije, sporazum Srbije i Rusije umnogome kvari planove o otcepljenju Vojvodine, za koje se "Bilderberg" zalaže.
Jedan od planova "Bilderberga" za balkansko podneblje je i ideja da se projekat sa "Gaspromom" ne realizuje, jer ruši koncepciju postupne zavisnosti Balkana od Zapada i u značajnoj meri onemogućuje geopolitičku pa i geoekonomsku nadmoć SAD na ovim prostorima. Prema izvorima pojedinim dobro obaveštenim izvorima, to sobom povlači i pitanje otcepljenja Vojvodine od Srbije, kao i konačno priznanje nezavisnosti Kosova, jer u perspektivi jedan krak gasovoda bi trebalo da ide preko severnog dela KiM u Albaniju i Italiju.
To je "Bilderbergu" bilo posebno važno jer je projekat "Nabuko" (koji je trebalo da zaobiđe Rusiju preko Azerbejdžana, Gruzije i Turske) potpuno propao, pošto nije bilo nikoga ko bi ga finansirao. Kakva će biti dalja sudbina čitavog projekta u mnogome će zavisiti i od reakcije i stava same Rusije, ali i od sposobnosti manjih država da se odupru američkom pritisku.
TAKO JE GOVORIO BAJDEN
TAKO JE GOVORIO BAJDEN
„Ti si prokleti ratni zločinac i treba ti suditi kao takvom", rekao je nekadašnjem Predsedniku Srbije i SRJ Slobodanu Miloševiću 1993. (prema Bajdenovoj autobiografiji).
Pripisuje mu se i izjava iz iste godine: „Srbi su nepismeni, degenerici, silovatelji, ubice beba, kasapini i agresori".
Početkom 1999. podneo je rezoluciju kojom se Klinton ovlašćuje da koristi svu neophodnu silu protiv Srbije.
Za vreme NATO bombardovanja poručivao je da ne treba strepeti za američke žrtve i da sa Srbijom treba postupati kao sa Nemačkom i Japanom u Drugom svetskom ratu.
18. maj 2009 9:22:58 | 23 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
NOVA BEZBEDNOSNA STRATEGIJA RUSIJE
Ruski predsednik Dmitri Medvedev je u sredu predstavio državnu strategiju nacionalne bezbednosti, prema kojoj Rusija treba da postane jedna od najbogatijih zemalja sveta i lider u oblasti tehnoloških inovacija.
Strategija nacionalne bezbednosti je dokument koji sadrži osnove ruske ekonomske, socijalne, spoljne i odbrambene politike u narednih deset godina. Da bi postala ekonomski lider u svetskim razmerama , kaže se u dokumentu, Rusiji je potrebno da sprovede velike promene u svojoj ekonomskoj politici.Nova strategija u tom kontekstu posebno ističe potrebu da se Rusija okrene od oslanjanja na energente, prema razvoju ekonomije zasnovane na tehnologijama i tako osigura budući napredak.
Nova nacionalna strategija - pripremljena za narednu deceniju - vidi terorizam i unilateralizam kao glavne pretnje po Rusiju.
Pomalo iznenađuje da SAD više nisu otvoreno nazvane glavnom pretnjom ruskoj nacionalnoj bezbednosti - već strategija sadrži obećanje o održavanju 'strateškog pariteta' sa SAD. Uz to, ceo postojeći evro-atlanski sistem bezbednosti je novoj ruskoj strategiji oštro odbačen kao 'neodrživ'.
Kaže se i može doći do opasnosti od sukoba zbog konkurencije oko energetskih izvora u spornim regionima kao što su Azija i Arktik.
Slika koju nova strategija nudi kad je reč o socijalnim problemima Rusije, nije nimalo ružičasta: naglašeni su nepotpun pravni sistem, nasilni kriminal posebno usmeren na mlade i dugoročni problemi u oblasti zdravstva ruske nacije, uključujući i problem alkoholizma.
Po prvi put, ova ruska bezbednosna strategija govori i o 'kulturnim pretnjama' Rusiji, i među njih ubraja pokušaje 'revidiranja' ruske istorije.
U celini, nova bezbednosna strategija, koju je u sredu predstavio predsednik Medvedev - odslikava politički zaokret koji se desio od kako je on na položaju zamenio Vladimira Putina.
Napetost i antagonizam u odnosima sa Zapadom su većinom zadržani u novoj strategiji, ali novi dokument sadrži mnogo glasniji poziv na modernizaciju, naučne inovacije i poštenu procenu društvenih problema savremene Rusije.
(izvor BBC, 13.05.2009.)
14. maj 2009 8:00:08 | 1 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
Milan Vidojević: ŠTA SE ZAISTA KRIJE IZA SVINJSKOG GRIPA?!
Milan Vidojević komentariše događaje oko pandemije svinjskog (meksičkog) gripa i šta se zaista krije iza toga; emisija "Pitanja i odgovori" , televizija "Palma plus", 2. maj 2009.
Jane Bürgermeister kao medicinski radnik koji živi u Austriji, bila je prestravljenja informacijom da je istraživački centar farmaceutske kompanije Baxter u Austriji, još početkom 2009. godine poslao određene količine ljudskog H3N2 virusnog materijala u 18 laboratorija širom Evrope, te da je u okviru istih došlo do kontaminacije pomenutog virusnog materijala H3N2 sa živim H5N1 virusom - koji izaziva mnogo smrtonosniji ptičiji grip. Jane upozorava na potencijalnu opasnost da nove vakcine sadrže u sebi virus ptičijeg gripa i mnoge druge sastojke koji mogu ozbiljno narušiti ljudsko zdravlje. Nedugo posle tog "spajanja", prema njenim rečima, NEKO je "aktivirao" i pandemiju. U ovom video prilogu ona govori i o ulozi Svetske zdravstvene organizacije kao tela koje navodno konspirativno rukovodi ovim mračnim projektom, a koja se prema njenim saznanjima nalazi pod direktnom kontrolom poznate i moćne dinastije Rotšild. Jane Bürgermeister,žena koja je stekla svetsku slavu, jer je među prvima upozoravala na opasnost od novih vakcina,ističe da se u mnogim zemljama planira formiranje posebnih "kriznih tela - centara za vakcinaciju", te da se planiraju represivne mere prema stanovništvu u slučaju opiranja primanju nove vakcine. Iz tog razloga, ona u ovom intervjuu iz produkcije "Projekta Kamelot", poziva na GLOBALNI OTPOR VAKCINISANJU.
Posebno je zanimljiva njena teza, da se putem vakcina želi izvršiti i NANO-ČIPOVANJE stanovništva, kako bi se uspostavila globalna kontrola nad svakim čovekom na planeti. RAZMISLIMO O SVEMU...
(izvor - produkcija " Projekat Kamelot", projectcamelot.org)
Srodni tekstovi :
Vanja J. Vučenović : BELIM LUKOM NA GLOBALNOG MENGELEA (novo!)
Milan Vidojević: ORVEL IMA SVINJSKI GRIP (novo!)
DR. RUSSELL BLAYLOCK UPOZORAVA: VAKCINA JE IZUZETNO OPASNA - VITAMIN D3 UMESTO VAKCINE! (novo!)
Milan Vidojević: BABAROGA PLAŠI NAROD
POD HITNO SPREČITI GLOBALNI GENOCID
MILIJARDERI O "TEORIJI ZLATNE MILIJARDE" IN VIVO
SVINJSKI GRIP U SLUŽBI NOVOG SVETSKOG PORETKA ?!
DEFORMISALA SE OD VAKCINE PROTIV SVINJSKOG GRIPA?!
12. maj 2009 21:42:35 | 17 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
Rogozin: NATO TRAŽI NOVO STRAŠILO
Rusija je zahvalna državama, među kojima je i Srbija, koje su razumele našu poziciju i odustale od učešća u manevrima NATO u Gruziji. Iskreno govoreći, mi smo i očekivali takav postupak od Srba, naroda sa kojim nas veže dugo prijateljstvo i veze. Znali smo da Srbi neće učestvovati u toj avanturi u Gruziji. Žao nam je što su organizatori manevara sa tolikom upornošću želeli da se oni ipak održe u Gruziji, gde je složena unutrašnjopolitička situacija. Podsetimo i da se lani ratovalo u Južnoj Osetiji - kaže u razgovoru za "Novosti" Dmitrij Olegovič Rogozin, predstavnik Rusije pri NATO.
Nije malo onih koji smatraju da bi broj zemalja apstinenata bio i veći, ali se neke, posebno manje, plaše "osvete Amerike". I premijer Milorad Dodik je izjavio da ne podržava odlazak snaga BiH na manevre u Gruziji?
- Drago mi je da su Srbi iz Bosne takođe protiv održavanja manevara u Gruziji. Nije bilo nikakvog razloga da se manevri ne odlože. Uveren sam da i bosanski Srbi odlično znaju kakvi su osećaji Rusa prema njima. Mi sasvim dobro razumemo situaciju u kojoj se nalaze manje zemlje i pod kakvim sve pritiscima mogu da budu pri donošenju odluka. Manevri u Gruziji nisu samo vojnička vežba, već imaju i političku poruku. Nisu slučajne izjave nekih američkih rukovodilaca koji kažu da održavanjem manevara žele da pokažu kako su za teritorijalnu celovitost Gruzije.
Premijer Putin je ne tako davno govorio da je Buš "dobar momak", ali da mu je teško raditi sa onima koji na stari način misle. Menjaju se predsednici, ali NATO i dalje radi po starom?
- Određenim strukturama u NATO očito su stalno potrebna strašila. Ranije je to bio SSSR, sada im je potrebno novo strašilo, a to je, po njima - Rusija. Ali mi ne želimo da prekidamo saradnju, baš zato što ne bismo hteli da Rusija bude izolovana.
Mnogi zapadni političari ističu da je glavna uloga NATO borba protiv terorizma.
- Priča o tome da je glavni zadatak NATO borba protiv terorizma je neuverljiva i nije tačna. Kako se sa teroristima može boriti tenkovima i nosačima aviona? Planovi postojanja i razvoja NATO isključivo su u interesu vojnoindustrijskog kompleksa. Protiv terorizma, kao velikog zla, treba se boriti na drugi način. Moraju se udružiti zemlje i stvoriti alijansu specijalnih, policijskih službi kako bi dobili tačne i pravovremene informacije o onima koji organizuju terorističke akcije, kao i o onima koji ih finansiraju. Tek na trećem mestu su oni koji izvode okrutne akcije u kojima ginu ljudi. Kad se to zna, onda je jasno da se nikakvim nosačima aviona i tenkovima ne mogu hvatati teroristi, ili sprečiti eksplozije. To dobro znaju i rukovodioci NATO, kao i vojnoindustrijski lobi koji na naoružanju zarađuje veoma mnogo.
(„Novosti onlajn“)
11. maj 2009 7:55:39 | 2 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
SVETSKA EKONOMSKA KRIZA I GLOBALNA TEHNOTRONSKA DIKTATURA
Nedavno je izašla knjiga „Čovek mora da ostane čovek“, pisca – agiografa, akademika Petrovske akademije nauka i umetnosti, specijaliste u oblasti biokibernetike i sistema upravljanja, Valerija Filimonova. U njoj autor objavljuje jedinstvene dokumente koji otkrivaju planove stvaranja svetske tehnotrone diktature, u razmišlja nad problemom pretvaranja čoveka u biorobota.
U intervjuu „Interfaks religiji“ Filimonov je podelio misli o tome, koliko je realna perspektiva pretvaranja ljudskog roda u upravljanu „biomasu“, ko stoji iza takvog pokušaja, koje pretnje u sebi za čoveka krije elektronska kontrola nad ljudima i koliko su opravdana upozorenja pravoslavnih na temu poreskog identifikacionog broja (INN), elektronskih pasoša i implantiranih čipova.
Valerij Pavloviču, stvaranje svetske tehnotrone diktature – da li je to mit ili realnost?
- To je odavno mašta moćnika ovoga sveta. O neophodnosti uvođenja totalne kontrole i uspostavljanja tehnotrone diktature Zbignjev Bžežinski je pisao još 1968. godine, a po ciničnoj izjavi Dejvida Rokfelera „nadnacionalna vlast intelektualne elite i svetskih bankara poželjnija je od prava naroda na samoopredeljenje“. Danas se njihove zamisli prilježno sprovode u život.Danas se njihove zamisli prilježno sprovode u život. Sve to se događa na naše oči. Stvara se društvo, u kome će se svaki čovek dan i noć nalaziti pod nespavajućim okom "Velikog brata" ,koji stoji na straži interesa današnjih gospodara planete – kraljeva špekulacije i svetskih zelenaša. Uzgred rečeno, sve jasnije postaje – da je razrastajuća еkonomska kriza– sastavni deo plana „svetske vrhuške“ za porobljavanje ljudskog roda.
Koje opasnosti u sebi krije elektronska kontrola nad ljudima? Koliko je realna opasnost pretvaranja ljudskog roda u upravljanu masu biorobota?
- Danas je moguće nedvosmisleno tvrditi da se stvara ne prosto sistem totalnog praćenja, već sistem apsolutne vlasti nad čovekom. Da, pa koji je i smisao trošiti milijarde dolara da bi mogli da pogledate za nekim kroz ključaonicu. Zadatak sistema je – upravljanje čovekom po zadatom algoritmu. Dovoljno je samo da upoznate sa nekim dokumentima, da bi videli sliku najbliže budućnosti.
Tako, u zaključku broj 20 Evropske grupe za nauku i nove tehnologije, govori se o neophodnosti „transformacije ljudske rase“, kroz „razvoj telu prijateljskih tehnologija“, da treba dovesti do pojave „kiborga“. „Ljudsku suštinu“ predlažu podvrgavanju promenama „posredstvom u ljudsko telo ubačenih različitih elektronskih naprava, potkožnih čipova i smart-čipova.“Zaista, nad tim treba da se zamisle ne samo verujući, već i neverujući ljudi.
Šta nam možete reći po pitanju razmera takve kontrole? Ko se skriva iza ubacivanja tih tehnologija i koji su ciljevi?
- Saglasno sa nizom međunarodnih dogovora, novi svetski poredak je prihvaćen i pod imenom globalnog informacionog društva ili globalnog mrežnog društva. U stvarnosti to unitarno nadnacionalno sajber-društvo će se pretvoriti u svetski elektronski koncentracioni logor. U njemu će čovek zaista biti pretvoren u bezlični „bioobjekt“, pogodan za eksploataciju. On će biti apsolutno nezaštićen pred sajber-sistemom koji upravlja društvom i njegovim gospodarima. U suštini, to je globalni tehnotroni fašizam, koji će koristiti najnovije informacione i telekomunikacione tehnologije kao moćno sredstvo elektronskog gušenja slobodne ljudske volje.
Ako se gradi nekakvo nadnacionalno globalno društvo, onda se javljaju i razumna pitanja: „A ko i sa kojim ciljem to čini? Ko će voditi to novo društvo?“
Nije tajna da glavnu pokretačku silu u izgradnji globalnog mrežnog društva ne predstavljaju naučnici – specijalisti, već predstavnici antihrišćanske kosmopolitske „svetske elite“.
Poslednjih godina je veoma popularna postala reč „globalizacija“. Pri čemu često tvrde da je to prirodni i ireverzibilni proces. Međutim, malo ko se zamisli da je glavno pitanje globalizacije – pitanje vlasti. Tačnije, o zauzimanju vlasti na planeti Zemlji od strane grupe okultista sa ciljem uspostavljanja svetske države. Bez sumnje, pre ili kasnije iz te sredine će se pojaviti jednolični svetski lider. Zato i mitropolit odeski i ismailski Agatangel pravedno primećuje:
„Današnji proces globalizacije, bez sumnje, dovešće do zacarenja antihrista i kraja sveta… Proces globalizacije nije prirodan. Taj proces predstavlja realizaciju „tajne bezakonja“ o kojoj je govorio sveti Apostol Pavle u Drugoj poslanici Solunjanima.“
- Da li postoji dubinska protivrečnost između pokušaja da se uspostavi totalna kontrola nad čovekom i vere u Boga?
- Bog je stvorio čoveka po Svom obrazu – kao slobodno i odgovornog. Tehnotrona diktatura lišava čoveka slobode volje. Cilj sistema koji se uvodi je – poptuno lišavanje bogomdane slobode svake ljudske ličnosti, promena stereotipa ponašanja. Čovek će morati da živi strogo po uspostavljenim pravilima ponašanja sistema, to jest, pretvoriće se u upravljani dodatak sistema koji automatski deluje. Da li je moguće govoriti o čuvanju bogosličnog dostojanstva u zajednici bića, napunjenih elektronikom i objektima mnogih manipulacija? Potpuno je očigledno da u globalnom mrežnom društvu ljudi neće moći da žive u saglasnosti sa svojim religioznim ubeđenjima. Nije tajna, da su graditelji „novog svetskog poretka“ objavili Sveto Pravoslavlje za neprijatelja broj 1.
Izgradnja globalnog mrežnog društva – je napad na promisao Božiji o svetu i čoveku. Podiže se svojevrsni novi Vavilon – društvo „sveljudi“ bez roda i plemena, ljudi, koji nemaju otadžbinu i porodicu. Suverene nacionalne države i religije – su ostatak prošlosti. Tako se „opravdava“ upravljanje stanovništvom Zemlje iz jednog nadnacionalnog centra. Ideologija globalizma suproti se hrišćanskom pogledu na svet i nije smestiva sa njim. Ona se ubacuje i reklamira u svetskom društvu i u Crkvi naporima „svetske elite“ i izražava njene interese. Istorijsko prizvanje Rusije kao zemlje – čuvarke Pravoslavne vere, kulture i tradicije se ne priznaje i odbacuje od strane globalista.
- Da li smatrate osnovanim upozorenja pravoslavnih po pitanju INN, elektronskih pasoša i implantiranih čipova? Kakav stav, po Vama, oni treba da zauzmu po tom pitanju?
- Sredstva koja ste nabrojali pokazuju različite stadijume jednog procesa – automatske identifikacije ličnosti. Identifikacioni broj (njegovi nazivi mogu biti najrazličitiji) predstavljaju nezamenjivi, doživotni i posmrtni kod, koji čovek prihvata kao objekat sistema i koji je istovremeno njegov lični podatak. Uzimajući ovaj kod operator dobija pristup celokupnom čovekovom dosijeu, koji se nalazi u bazi podataka. Zato identifikacioni broj nazivaju ključnim poljem ili ključem pristupa ličnim podacima. Elektronski pasoši i čipovi koji se implantiraju nose svi isti identifikacioni broj. Po odluci, to predstavlja ime upravljanog objekta sistema. Taj atribut mora da bude univerzalan, krata, određene dužine i da odgovara po strukturi jednom međunarodnom standardu. Brojčani kod zamenjuje u sistemu ne samo slovesno ime čoveka, već i sve njegove lične podatke, faktički označavajući svu suštinu ljudske ličnosti.
Saglasno principima automatske identifikacije, identifikacioni broj mora da se obavezno nanese na objekat upravljanja, to jest na telo čoveka. Nikako slučajno Evropska komisija naziva mikročipove koji se implantiraju ljudima „ljudskim bar kodom“. Saglašavajući se sa prihvatanjem brojčanog koda umesto imena i koristeći ga, čovek se saglašava da sebe izjednači sa robom, postaje za kompjuterski upravljački sistem predmet među ostalim predmetima. On dobrovoljno sebe predaje u vlast informaciono-upravljačkog sistema i njegovih gospodara.
Zašto ljude primoravaju da pišu izjave o prisvajanju brojčanih kodova, da pišu molbe za njihovo dobijanje, a zatim da ih neprestano nose i da se javljaju na njih, to jest, da ih koriste u vidu imena, radi zadobijanja materijalnih dobara i usluga? Zašto ta kompjuterska imena dodeljuju „svima, malim i velikim, bogatima i siromašnim, slobodnjake i robovima» (Otk. 13,16)? Posebno, u Rusiji INN dodeljuju i novorođenim bebama, i penzionerima, i zatvorenicima, i monasima, to jest, svim kategorijama lica, koji nemaju obavezu da plaćaju porez. Nije teško uvideti da indentifikator ličnosti ima te iste osobine i ispunjava te iste funkcije kao i apokaliptički «žig, ime zvijeri ili broj imena njezina» (Otk. 13,17). Već u celom nizu zemalja čovek bez njega ne može «ni kupiti ni prodati» (Otk. 13,17). Postoje stvari za zamisliti se svima koji paze na Reč Božiju.
Pre svega, svaki elektronski identifikator ličnosti je sredstvo koje dozvoljava da se ostvari totalno posmatranje sa ciljem prihvatanja odluka u atomatskom režimu. Svevideći i svepronicajući kompjuterski sistem identifikacionog broja čoveka lako beleži svaki njegov društveno bitan korak, svaki finansijski trag i smešta odgovarajući zapis u njegov fajl-dosije sa identičnim brojem u bazi podataka za čuvanje i automatsku obradu. U tom istom fajlu će obavezno da se sakupljaju svi poverljivi podaci o čoveku, uključujući i ponašanje, pogled na svet, religiozne, seksualne i druge karakteristike.
Sistem koji automatski deluje analiziraće sve te podatke i za svakog konkretnog čoveka će uspostavljati «tekući status» po njegovom identifikacionom broju, saglasno kome će dobijati pristup jednim ili drugim materijalnim ili informacionim resursima. Lako će biti tada u slučaju neugodnog čoveka za sistem i njegove gospodare da ga pretvore u pariju, blokiravši njegov identifikator. Mislim da takve prespektive neće obradovati ne ateiste, ni pravoslavne, ni predstavnike drugih religija.
Stav vernih mora da odgovara stavu Ruske Pravoslavne Crkve. U čitavom nizu izjava Sv. Sinoda, poslanica i dokumenata Arh. Sabora, istupanja svjatejših patrijaraha Aleksija i Kirila govori se o nedopustivosti automatske identifikacije i totalne kontrole nad čovekom, pretvaranja najviše tvorevine Božije u biorobota kojim se upravlja. Na ovo se odnose izjave Sv. Sinoda RPC od 7. marta 2000. godine, 27 decembra 2001. godine, 6 oktobra 2005. godine; poslanice Arh. Sabora 2004. godine predsedniku Rusije; odluka Arh. Sabora iz 2008. godine «O pitanjima unutrašnjeg života i spoljašnje delatnosti RPC» (član 54) koji su prihvaćeni od strane Arh. Sabora iz 2008. godine.
U poslednjem dokumentu se konkretno govori: «Lični život, pogled na svet i volja ljudi ne smeju da budu predmet totalitarne kontrole… Metode sakupljanja obrade informacije o ljudima ne smeju da unižavaju ljudsko dostojanstvo, da ograničavaju slobodu i da pretvaraju čoveka iz subjekta društvenih odnosa u objekat kojim upravljaju mašine». Još opasnijim za čovekovu slobodu je ubacivanje tehničkih sredstava, koje neprestano prate čoveka ili neodvojivih od njegovog tela, ako se mogu koristiti za kontrolu nad ličnošću i pravljanju njome».
Nastupajući 2. oktobra 2007. godine na zasedanju parlamenta Saveta Evrope, svjatejši patrijarh je izjavio:
«Čovek mora da ostane čovek – ne roba, ne element pod kontrolom elektronskih sistema, ne objekat za eksperimente, ne poluveštački organizam», a svjatejši patrijarh Kiril još kao mitropoli smolenski i kalinjingradski, 2 marta 2006. godine na međunarodnoj konferenciji «Razvoj biotehnologije: izazovi hrišćanskoj etici», izražavajući principijalnu poziciju Ruske Pravoslavne Crkve posvedočio je:
«Čovek ima pravo da kaže «NE» elektronskoj identifikaciji svoje ličnosti».
(Izvor -„Interfaks“)
USAĐIVANJE ISTINE O 11.SEPTEMBRU OD MALIH NOGU
Bojanka koju je odobrila vlada SAD u kojoj su predstavljenji crteži rušenja njujorških „bliznakinja“ u vreme terorističkih napada od 11. septembra 2001. godine, izaziva brojne kontroverze u američkoj javnosti
Bojanka naslovljena "Dogodila se strašna stvar" navodno je osmišljena da bi pomogla najmlađima da suoče sa tragedijama. Na naslovnoj strani je crtež koji deluje kao dečiji i na kom se vidi jedna od kula bliznakinja Svetskog trgovinskog centra u Njujorku u plamenu i avion koji leti pravo prema drugoj.Kako prenose agencije, bojanka je dobila zeleno svetlo Bušove vlade, ali je nedavno skinuta sa sajta Federalne agencije za vanredne situacije nakon veta administracije Baraka Obame.
Izdavači bojanke, koja je mogla da se skida sa interneta, ističu da nijedna druga primedba ili pritužba nije upućena. Oni kažu da bojanka sadrži i crteže na temu uragana Katrin koji su trebali da posluže kao terapija za decu žrtve raznih katastrofa.
Žarko Janković: 'OBAMANIJA' OBMANE I LAŽI
Čuvajte se lažnih proroka, koji vam dolaze u odijelu ovčijem, a iznutra su vuci grabljivi.
(Matej 7,15)
(Matej 7,15)
Evropa je dočekala taj dan. Barak Husein Obama je stigao sa 'one' strane Atlantika. Takva masovna histerija, uzbuđenje i kolektivno ludilo odavno nije zabeleženo. Sve ovo ne treba da čudi i predstavlja najbolji dokaz da zapad predvođen SAD-om polako, ali sigurno, gubi onu moć koju je doskora uživao. Svetska ekonomska kriza, krah finansijskih tržišta, rušenje međunarodnog poretka i stvaranje novih centara moći uticali su da duhovna, moralna i kulturna kriza doživi epilog u vidu aktuelnog ekonomskog sunovrata. I naravno, narod tada očekuje nekog da ga spasi i povrati sigurnost i stabilnost koja je odavno izgubljena. Na evropskom kontinentu upravo je jedan lažni spasitelj, u liku aktuelnog američkog predsednika koji treba svima da se dopadne, imao svoju turneju.
Američka Obmana imala je naporan raspored. Išao je sa samita na samit, ali od nekog novog kursa u američkoj spoljnoj politici nema ništa. Prvo je bio na samitu G 20 u Londonu, potom je 'skoknuo' na 'jubilarni' samit, povodom 60 godina NATO pakta. Zatim su usledili susreti sa dva evropska 'kontinentalna' saveznika, Francuskom i Nemačkom, da bi turneju završio na samitu SAD-EU u Pragu i posetom Turskoj. Pođimo redom. Samit G 20 u Londonu okupio je lidere 20 ekonomski najrazvijenijih zemalja sveta kako bi se pronašao izlaz iz aktuelne globalne ekonomske krize. Na samitu ništa konkretno nije dogovoreno, osim da zemlje nastave da 'upumpavaju' nove milijarde i bilione dolara, kako bi se izvadili iz bule. Na kraju samita jedino lihvari iz MMF-a i Svetske banke zadovoljno trljaju ruke. Ove omrznute finansijske institucije, koje su i najodgovornije za aktuelnu krizu, širili su otrov neoliberalne globalne ekonomije i svojim merama upropastili svaku zemlju koja im se obratila za pomoć. Taman su od njih svi počeli da dižu ruke, kad im ova kriza naiđe u pravom (po njih) momentu. Sada se zemlje koje su prezadužene, osiromašene i sa resursima prodatim u bescenje tokom tranzicije nalaze pred bankrotom i prinuđene su na uzimanje novih kredita od MMF-a pod uslovima i merama koji su i doveli do krize. Međunarodni lihvari i bankari ponovo se zadovoljno osmehuju. Stižu nove mušterije, odnosno žrtve.
Tokom ovog samita najveću pažnju privukao je prvi susret između aktuelnog američkog i ruskog predsednika. Američka strana najavila je novo 'restartovanje' odnosa, ali od toga nema ništa. SAD nastavljaju sa svojom politikom globalne hegemonije, duplih standarda, rušenja međunarodnog prava i sa strategijom opkoljavanja i izolovanja Rusije.
Najnoviji potezi američke administracije direktno su upereni protiv bezbednosti Rusije i njenog okruženja. Prvo je od strane EU, uz američko pokroviteljstvo, inicirano stvaranje tzv. 'Istočnog partnerstva', u koji treba da uđu Belorusija, Ukrajina, Moldavija, Gruzija, Jermenija i Azerbejdžan. Glavni protagonisti ovog 'partnerstva' su pribaltičke države Estonija, Letonija i Litvanija, kao i Poljska, gde rusofobija predstavlja jedini obrazac spoljne politike. Pošto se sirotinji sa postsovjetskog prostora koja se graniči sa Rusijom više ne mogu prodavati šarene laže o nekoj EU budućnosti, jer ih tamo niko ne želi, i pošto se sporazum GUUAM raspao, jer su ga napustili Uzbekistan i Moldavija, a i Azerbejdžan ima rezervisan stav, prešlo se na stvaranje novog 'sanitarnog' kordona prema Rusiji, koji ima za cilj njenu izolaciju, opkoljavanje, uklanjanje sa postsovjetskog prostora i pripremu za razbijanje same Rusije, a koji se zove 'Istočno partnerstvo'.
Kao što se vidi, u njega nastoje da uvuku čak i Belorusiju, koja je član svih organizacija čiji je inicijator Rusija, počev od saveza Rusije i Belorusije, ZND-a, Zajedničkog ekonomskog prostora, pa do Šangajske organizacije za saradnju i Organizacije za kolektivnu bezbednost. Sada za zapad beloruski predsednik Lukašenko više nije 'poslednji diktator u Evropi', već demokrata koji ponovo može da putuje u zemlje EU i koji je u Minsku otvorio kancelariju Saveta Evrope. Sam Lukašenko je već počeo da menja retoriku. I on počinje sa pričom o 'kući sa dvoja vrata' i sve češće proziva Rusiju zašto mu još više ekonomski ne pomogne. Posle susreta sa Solanom, Belorusija je odložila priznanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije, a Lukašenko zamera ministrima svoje vlade da suviše servilno deluju u Kremlju i da bi trebalo da traže primenu sporazuma o potpuno slobodnoj trgovini sa Rusijom odmah, a ne početkom sledeće godine kada sporazum počinje da važi. Po tom sporazumu roba iz Belorusije biće tretirana kao ruska na ruskom tržištu. Sa druge strane, Lukašenko koči ulazak ruskog kapitala i ulaganja u energetiku u Belorusiji, kao i osnivanje mešovitih preduzeća u energetskom sektoru, jer beloruska vlada ne želi nikakvu privatizaciju u tom sektoru, makar ostali i većinski vlasnici.
Videćemo da li će tako tvrdi biti i prema zapadnim kompanijama. Lukašenko ako misli da menja stratešku orijentaciju naneće samom sebi i sopstvenom narodu najveću štetu, jer su ga na zapadu već otpisali bez obzira koliko se trudio da bude 'kooperativan', a bez političke, ekonomske vojne i kulturne potpore u Rusiji, Belorusija ne može opstati.
Jermenija isto važi za prorusku i besmisleno je očekivati da ona može svoj interes vezati za organizaciju u kojoj je jedan Azerbejdžan, sa kojim još ima spor oko Nagorno-Karabaha.
Što se Moldavije tiče, ovih dana smo bili svedoci još jedne 'obojene' revolucije, već viđenog scenarija koji obuhvata paljenje skupštine, rušenje državnih institucija i pokušaja prekrajanja izborne volje građana kada izgubi proamerička opozicija. Daleko od toga da vladajući komunisti vode neku prorusku politiku, oni sami imaju socijal-demokratsko opredeljenje i zagovaraju saradnju i sa Rusijom i sa zapadom, ali angloameričkim atlantistima to nije dovoljno. Odnosi između Rusije i Moldavije dugo su bili u senci zamrznutog sukoba u Pridnjestrovlju, gde je rusofonsko stanovništvo proglasilo nezavisnost još početkom 90-tih od Moldavije, usled otcepljenja Moldavije od SSSR-a i vođenja prorumunske politike. Sama Moldavija suočena sa velikim siromaštvom i ekonomskom krizom obratila se i dobila je pomoć od Rusije i opredelila se za pregovore i mirno rešenje krize u Pridnjestrovlju, za razliku od Sakašvilija u Gruziji. Moldavija je članica ZND-a i Organizacije za kolektivnu bezbednost i nema posebne ambicije za ulazak u NATO pakt.
Amerikancima i njihovim evroatlantskim satrapima ovo je bilo dovoljno da pokušaju sa još jednim prevratom posle izbora, uz pomoć prozapadne opozicije gde glavnu snagu čine velikorumunski šovinisti, koji priženjkuju krvavi rasplet u Pridnjestrovlju. Ovaj pokušaj puča izgleda da ipak, na američku žalost, neće uspeti, a aktuelnoj vlasti u Moldaviji posle ovoga ostaće samo da još više sarađuje sa Rusijom.
Posebnu podlost predstavlja američki predlog Rusiji da se izvrši nuklearno razoružanje, jer Barak Husein Obmana ima viziju 'mirnog i slobodnog sveta'. Ukoliko bi Rusija i ostale zemlje koje imaju nuklearno oružje pristale na ovo, to bi značilo njihovu kapitulaciju pred Amerikom, jer više ne bi imali čime da se zaštite i da odvrate eventualnu američku agresiju pretnjom o obostranom uništenju. SAD imaju vojni budžet koji je ubedljivo najveći u svetu i veći je od vojnih budžeta sledećih deset država zajedno. Kada bi se potpuno sprovelo nuklearno razoružanje, u šta je teško verovati, ko bi više mogao da se suprotstavi američkoj vojnoj moći u konvencionalnom naoružanju ?
I dok Obama ovo predlaže, insistira na postavljanju antiraketnog štita PRO u Poljskoj i Češkoj i time nastavlja da direktno provocira Rusiju. Naravno, rusko rukovodstvo nije naivno da na ovo nasedne i nastavlja sa razvojem i osavremenjivanjem oružanih snaga, i nuklearnih i konvencionalnih, i usvojilo je vojnu doktrinu za period posle 2011. godine.
Obamine obmane se ovde ne završavaju. Tobože, pružio je ruku pomirenja Iranu pod uslovom da odustane od svog nuklearnog programa. Dok on šalje takvu poruku Iranu, britanski 'Tajms' piše kako je Izrael kupio nove lovce bombardere i da se uveliko priprema za kampanju vazdušnih udara na postrojenja za proizvodnju nuklearne energije u Iranu.
SAD ne interesuju samo nuklearna postrojenja u Iranu, već pre svega potpuna kontrola nad naftom i gasom na prostoru Srednje Azije i kontola Persijskog zaliva. Ako bi zapadne kompanije stekle kontrolu nad iranskim rezervama gasa, mogle bi da izgrade gasovode prema Evropi koji bi zaobilazili Rusiju i značajno umanjili ruski uticaj u energetskoj sferi, a sa druge strane otvorio bi im se put u centralnu Aziju i dalje na istok.
Danas živimo u vremenu kada nuklearni i energetski suverenitet određuju državni suverenitet. Zbog svega ovoga Rusija mora da nastavi saradnju sa Iranom i da stvore bedem zapadnom uticaju preko Šangajske organizacije, gde su još i Kina i centralno-azijske bivše sovjetske republike, a Indija, Iran i Pakistan su posmatrači.
Na NATO samitu pale su sve maske posle najnovije usvojene doktrine ovog vojnog saveza. NATO se zvanično promovisao u globalnog policajca i batinu koja će u budućnosti kažnjavati sve države i narode koji se ne uklapaju u angloameričku neoliberalnu atlantsku doktrinu. Prema novoj strategiji NATO savez prerasta u međunarodnu organizaciju koja treba da štiti mir, slobodu, demokratiju i ljudska prava gde god da su ugrožena.
Šta ovo znači, mi Srbi to najbolje znamo, pošto smo dosta od te NATO 'demokratije' osetili na svojim leđima. Iz ovoga proizilazi da NATO zamenjuje OUN i da potpuno obesmišljava postojanje Ujedinjenih nacija. Gde SAD imaju svoje strateške interese, na bilo kojoj tački zemaljske kugle, a vlasti neke države im se suprotstave, NATO pod izgovorom ljudskih prava može da interveniše.
Ovim se ruši ceo međunarodni i bezbednosni poredak. Takođe, NATO mora da vodi računa o globalnoj borbi protiv terorizma i obezbeđenju energetskih koridora. Iz ovoga se može zaključiti da se pohod na istok nastavlja nesmanjenim tempom. Samit je obeležila i odluka antidegoliste i angloameričkog atlantiste Nikole Sarkozija da vrati Francusku u vojnu komandnu strukturu NATO pakta. Ovim je naneo još jednu istorijsku sramotu svojoj zemlji. Ovoj odluci protivi se 80% Francuza po svim anketama.
Sa druge strane, kada je taj isti Sarkozi zajedno sa Angelom Merkel predložio Obami da se prekine sa finansijskim spašavanjem onih koji su najodgovorniji za aktuelnu krizu na račun poreskih obveznika i običnih, osiromašenih građana i da se ukinu tzv. 'poreski rajevi', a da se banke stave pod jaču kontrolu, doživeo je podsmeh od strane tog istog Obame i britanskog premijera Brauna. Izašli su mu u susret šturim saopštenjem u konačnom dokumentu posle samita G 20.
Susret Obame sa turskim premijerom Redžepom Erdoganom u Ankari doneo je samo novu glavobolju evropljanima. Turska je pravila probleme oko izbora novog generalnog sekretara NATO-a, koji je inače Danac, zato što je dotični stao u odbranu svojih sunarodnika iz novina koje su objavile provokativne fotografije muslimanskog proroka Muhameda i time uvredile ceo islamski svet. Zbog toga što su odustali od protivljenja oko izbora Danca u NATO paktu, Obama im je doneo nagradu u vidu obećanja da će podržati Tursku da postane punopravni član EU. Takođe je podržao i predlog da Turska da zamenika generalnog sekretara NATO pakta. Sa svoje strane Obama je ohrabrio Turke na dalju saradnju i istakao da Turska treba da bude most saradnje između Evrope i Azije, a naročito saradnje između zemalja EU i islamskog sveta.
Tako je Obama vrlo brzo zaboravio na obećanja da će insistirati da Turska prizna genocid nad Jermenima i celovitost Kipra, koja je davao tokom predizborne kampanje i dok je obećavao novi kurs u spoljnoj politici. Turci zadovoljno trljaju ruke, a Evropljane boli glava, naročito Nemačku, Grčku i Kipar.
Ulazak Turske u EU predstavljao bi kulturnu, demografsku i ekonomsku katastrofu za EU, a prvi koji bi na svojim leđima to osetili bili bi narodi na Balkanu, pogotovo tzv. 'Zapadnom Balkanu', koji SAD već smatraju zonom od budućeg turskog uticaja koji nikad ne bi ni ušao u punopravno članstvo EU. Zato se i koristi pojam Zapadni Balkan, a ne jugoistočna Evropa. Toliko o 'evropskoj' budućnosti Srbije.
Kako su Obamine obmane i laži primljene u Srbiji ? Isto onako kao i sva dosadašnja poniženja, uvrede i gubitak elementarnog nacionalnog i ljudskog dostojanstva. Da SAD, NATO i EU 'nemaju alternativu' demonstrirao je ovih dana ministar odbrane Dragan Šutanovac. Ovaj NATO i FBI “kursista“ podržao je učešće pripadnika Vojske Srbije na NATO vojnim manevrima u Gruziji u okviru Partnerstva za mir, koji predstavljaju direktnu vojnu provokaciju Rusije. Tako ispada da ne samo da nema ništa od naše vojne neutralnosti, već se sama Srbija stavlja na stranu onih koji su je bombardovali i koji sprovode politiku rasparčavanja Srbije, a protiv Rusije koja Srbiji pruža političku, ekonomsku i diplomatsku podršku i to u času kada očekujemo podršku Rusije po pitanju odbrane suvereniteta, kada očekujemo gasovod Južni tok i finansijsku podršku da ne bi bankrotirali kao država i pored kredita MMF-a. Ako je i od ovog nenarodnog i štetočinskog i 'evropejskog' režima -mnogo je. Ovim činom ministar odbrane je zaslužio ne samo smenu, već i tužbu zbog ugrožavanja pravnog poretka Srbije i narušavanja bezbednosti zemlje.
Posle ovoga imali smo priliku da se uverimo kako su naše evroatlantske 'demokrate' izvezle još jedan 'domaći' brend u vidu 'obojene' revolucije u Moldaviji, gde su, prema tamošnjim zvaničnicima, učestvovali bivši 'otporaši' iz Srbije, koji su svuda gde se treba boriti za 'svetle tekovine američkog patriotizma i demokratije'. Ovi permanentni izvoznici revolucija i savremeni evroatlantski 'trockisti' sve više liče na predvodnike globalnog terora u vidu 'obojenih' revolucija. Aktuelna vlast svojom kolaboracijom vodi Srbiju u potpunu izolaciju, razbijanje i nestanak koji nas čekaju ako nastavimo sa ovim slugeranjskim odnosom prema zapadu.
("VIDOVDAN")
("VIDOVDAN")
2. maj 2009 16:37:29 | 2 POŠALJI KOMENTAR/POGLEDAJ KOMENTARE
