SRPSKA ANALITIKA

Austrijanac sa dušom Srbina

Intervju - Peter Handke: Moji su oni koji pate
 

AUSTRIJSKI državljanin, francuski rezident, svetski pisac, prevodilac, scenarista i, kako sam za sebe skromno kaže, „skriveni filozof“, Peter Handke već godinama ukazuje na nepravdu učinjenu Srbima. I sam je, zbog toga, doživeo mnoge nepravde. Između ostalog, pre dve godine skinuta mu je s repertoara predstava u čuvenoj pariskoj „Komedi Fransez“, zbog čega se, verovatno, i sam Molijer okretao u grobu.

- Srbi su jedini narod koji je raspadom Jugoslavije sve izgubio i bio ugrožen, u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, a sada, evo, i na Kosovu - kaže Handke u razgovoru za „Novosti“.

·   Zašto se to dogodilo?

- To je kao grčka tragedija. Sve je unapred bilo predviđeno. Ta tragedija je, možda, mogla da se odigra bez žrtava, organizovanjem mirovne konferencije, ali niko nije želeo da je organizuje.

·   Sve je predviđeno unapred sudbinski, ili je to neko zaista režirao na hartiji, za stolom?
- Uradili su to demoni istorije koji sve pišu unapred!

·   Povodom jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, živo ste reagovali i u protestnom pismu u „Figarou“ istakli da su, „priznajući albansku državu na Kosovu, samoproklamovani lekari iz zapadne hemisfere prekršili Hipokratovu zakletvu i pokazali se kao lažni doktori“...
- Bio sam još oštriji. Napisao sam da su države-protuve sa Zapada stvorile državu-protuvu za primer!

·   Zbog čega su to uradili?

- To je mehanizam istorije. Fizika istorije. Reč je o osveti. Osveta je fizika istorije. Mrzim tu reč, ali ovo je osveta za borbu koju su za vreme Drugog svetskog rata vodili Jugosloveni, pre svega Srbi, zatim Slovenci, neki Hrvati, neki Bosanci i neki Albanci protiv nacističke Nemačke. Na red je, kao strašan zločin, prethodnih godina došla osveta.

·   Ucene se nastavljaju. Ništa što je uradila Srbija nije dovoljno...

- Evropa koja je, ipak, izazvala rat i raspad Jugoslavije, sad nastavlja s ucenama, poručujući Srbima da ne mogu da uđu u Evropsku uniju, ako ne izvrše određene ustupke. Siguran sam da svi Srbi žele da uđu u EU, ali ne pod uslovima ucene. Zapadna Evropa mora konačno da uvidi da je kriva za svu nesreću i da odluči da otvori granice, bez uslova. Tada više neće ni biti potrebe za formulacijama kao što je „ultranacionalizam“. To su samo povređeni ljudi. Postoji velika razlika između patriotizma i nacionalizma. Bio sam u Srbiji, sreo sam te ljude, i to su patriote koje ne pristaju na ucene. Žele da budu Evropljani, možda čak i bolji nego ovde u Francuskoj ili Nemačkoj. Zašto ne ostave sudovima u Banjaluci, Beogradu ili Negotinu da sude? Bilo bi to mnogo pravičnije nego u Hagu, gde ništa ne funkcioniše. Zatvorenici godinama čekaju na proces i nikom ništa. Sud u Hagu radi pristrasno u korist Zapada.

·   Čemu, u ovakvom svetu kakvim ga opisujete, mogu da se nadaju mali narodi?

- Ničemu!

·   Zašto volite Srbe?

- Nikada nisam rekao da volim Srbe. Volim nekoliko Srba, srpske pejzaže, reke, literaturu, slikarstvo, muziku... Uvek volim narode koji trpe nepravdu. Zar to nije normalno? Sa narodima sam koji pate. To je moj narod. Da moji Austrijanci tako pate, bio bih s njima. Ali, pošto su dosta bogati i bezbedni, ne vidim nikakav razlog da budem uz njih.

·   Na izložbi „Kosovo, vreme enklava“, postavljenoj pre dve godine u srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Sava u Parizu, pomno ste razgledali fotografije i zapisivali u vašu beležnicu mesta, lica, predmete, tragične situacije, ističući da ćete, možda, jednoga dana o tome nešto napisati. U međuvremenu je izašla vaša nova knjiga „Moravska noć“...

- To što sam video, ne samo na toj izložbi, pretvorio sam u knjigu koja je nedavno objavljena na nemačkom, gde opisujem, u nekoj vrsti metamorfoze, ono što sam doživeo u Srbiji i na Kosovu. Jer, za mene je epopeja realnija od reportaže u opisivanju problema. Opisujem putovanje Evropom jednog pisca koji više nije pisac.

·   Zato što možda Evropa više nije Evropa?
 

- Da, današnja Evropa, trenutno, više nije Evropa! Nije ona Evropa koja mi je bila ideal kada sam imao dvadeset godina. Kada je bilo mnogo nade. To nije definitivno, a ono što je trenutno, krajnje je tužno i za žaljenje.

·   Pre dve godine proveli ste dve nedelje na Kosovu, posetili Kosovsku Mitrovicu, Veliku Hoču, Orahovac i ostale enklave. Govorili ste tada da su vas veoma pogodili ožiljci strašnih stradanja i užasan život ljudi kojima je ograničeno kretanje. Kako tim ljudima pomoći danas?

- Srpski političari imaju dosta pravilan stav. Slažem se sa Solženjicinom koji kaže da nikako ne treba napustiti grobove predaka. Tamo gde ih, uopšte, ima, jer je mnogo srpskih grobalja uništeno na Kosovu. U Orahovcu, na primer, zbog pretnji, mrtvi više ne mogu da se sahranjuju van sela. A oko crkve više nema mesta za grobove. I autobusi, koji retko idu za Kosovsku Mitrovicu, više ne mogu da se okrenu, zbog grobova usred sela! To je tema „Moravske noći“. Namera mi je da ubuduće dva-tri puta godišnje odem na Kosovo, u Veliku Hoču i osamim se, razmišljam. Planiram da odem već za pravoslavni Uskrs, krajem aprila.

·   Kako sačuvati grobove? Kako u sadašnjoj situaciji Srbi mogu da zadrže Kosovo? I, šire, kako mogu da se bore protiv nepravde koju ističete?

- Nažalost, nemam odgovor! Albanska deca s tri, četiri godine, igraju se na ulici, i čim primete ćirilicu na autobusu, automatski se saginju za kamen. Kako albanski roditelji misle da formiraju državu s nasiljem koje se stvara u najranijoj dobi? Šta planiraju? Šta konkretno nude srpskom narodu koji bi s Kosovom izgubio srce nacije?

 Umreću kao pravoslavac

·   PISALI ste svojevremeno vladici zapadnoevropskom Luki molbu da, kad dođe vreme, budete sahranjeni po pravoslavnim običajima. Da li vam je vladika odgovorio?

- Nešto smo, u tom smislu, zajedno stavili na hartiju i napravili neku vrstu ugovora. Nadam se da se taj papir neće zagubiti!
 

·   Zašto napuštate rođenu religiju?

- Posle rata NATO, u ono vreme, protiv Jugoslavije, kada Srbija još nije bila samostalna, Vatikan i Katolička crkva su bili za taj strašni rat, s bombama i „kolateralnim štetama“ u ljudskim životima. Rekao sam sebi da više ne mogu da ostanem u Katoličkoj crkvi. Napustio sam je, a pošto se osećam hrišćaninom, tražio sam od vladike Luke to što smo se dogovorili. Naravno, pod uslovom da ostanem dostojan toga, i pod uslovom da sahrana ne traje previše dugo, naročito ukoliko bude održana zimi! Pravoslavna služba ponekad traje dosta dugo...

<> 24. april 2008 0:19:35