Srpska Analitika
Naravno, sve ovo je slučajnost?!
Ekskluzivno za Srpsku Analitiku govori Milan Vidojević: SVETSKA EKONOMSKA KRIZA KAO IZGOVOR ZA USPOSTAVLJANJE GLOBALNE KONTROLE
Pokušaj mimikrije i licemernog izmišljanja „svetske ekonomske krize“ je pokušaj da se krivci, kreatori "teorija" neoliberalnog kapitalizma, sačuvaju i sklone sa javne scene. Cilj nije u konačnosti, već u procesu konstantnog pljačkanja. Treba opravdati postojanje hiljada milijardi dolara bez pokrića, i „kriza“ je samo poklopac na ekspres loncu. „Treba malo opustiti ventil da lonac ne eksplodira“, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Srpsku Analitiku Milan Vidojević, novinar i publicista i vodeći srpski ekspert za tajna društva i ezoteriju.
Intervju pripremilo uredništvo SRPSKE ANALITIKE
Gospodine Vidojeviću, kako komentarišete „novu geopolitičku orijentaciju“ Srbije posmatranu u svetlu gasnog sporazuma sa Ruskom federacijom. Da li je u tom pogledu moguće, kako nam toplo preporučuju pojedinci iz vlasti - sedenje na dve stolice - od kojih je jedna EU i SAD a druga Rusija, i da ili smo pak svedoci očigledne „geopolitičke šizofrenije“ aktuelne srpske vlasti?
Naravno da „sedenje na dve stolice“ nije moguće, pogotovo kad su velike sile u pitanju. Ispalo bi da smo mi pametni a oni glupi jer, zaboga, kako se oni nisu setili da bi smo mi mogli sedeti tamo gde nam odgovara, kad nam odgovara. Mislim da naša vlada nema nikakvu koncepciju a pogotovo ne „novu geopolitičku orijentaciju.“ Reč je jednostavno o političkoj neminovnosti. Nekoliko godina unazad, setite se, bezrezervno smo se okrenuli „zapadu“, a otkazali sve prijateljske veze sa „istokom“ i arapskim zemljama i drugim zemljama Azije i Afrike s kojima smo imali dobre ekonomske odnose. Tvorac tog ideološkog čistunštva bio je Zoran Đinđić. Politički i ekonomski prostor koji smo napustili zauzele su one zemlje koje nisu bile toliko politički rigidne, gle čuda, uglavnom otcepljene bivše republike SFRJ – Hrvatska i Slovenija. Tu su ih ubacili njihovi zapadni mentori, Nemačka i SAD, isti oni koji su nama savetovali „totalno okretanje zapadu“, što naravno ima svoju cenu. Taj lilihip nam se toliko učinio privlačnim da nismo bili u stanju da vidimo ono što je bilo jasno skoro svima u svetu. Neoliberalni kapitalizam, čedo Zapada, bio je na staklenim nogama a težište ekonomskog uticaja polako je prelazilo na zemlje koje poseduju prirodne resurse, u prvom redu zemni gas i sirovu naftu. Naši geostratezi su zaboravili kako se kreće klatno. Sad je opet ovde, zaljuljano od strane Rusije, koja, hteli mi to ili ne, gradi svoj strateški položaj prema Evropi i svetu. Mi ćemo ponovo pretrpeti kolateralnu štetu, ovaj put korisnu.
Koliko je izvesno ostvarenje nedavno obelodanjenog viđenja CIA-e za 2020. godinu, prema kome Srbija nikada neće ući u EU, već je za nas rezervisana tzv. Pravoslavna unija (kao unija drugog ili trećeg reda) koju bi predvodila Rusija a u koju bi pored Srbije ušle i Ukrajina, Belorusija, Gruzija, Moldavija, Rumunija, Bugarska, Grčka, Makedonija, Crna Gora, Albanija i BiH?
Navodno viđenje CIA za 2020. godinu je najobičnija budalaština. To je proizvod obaveštajnih službi nižeg ranga čiji je zadatak upravo specijalni rat namenjen medijima zemalja kao što je naša, da nas teši, da budemo strpljivi, da nije sve izgubljeno, po pretpostavci da je nama mila neka „pravoslavna unija.“ Ta „utopija“ je takva bljuvotina da mi je od nje muka.
S obzirom da naše političko rukovodstvo sve karte za budućnost stavlja na ulazak u EU, da li postoji, i ako postoji koji bi bio plan B za Srbiju u slučaju da se EU raspadne ili nas uopšte ne prime? Da li smatrate da srpski vlastodršci poseduju taj plan B?
Mi nikada nismo imali nikakav dugoročni plan koji bi bio baziran na nacionalnom interesu. Još je manje verovatno da imamo „plan B“. Ova politička opcija već deceniju obećava ostvarenje svog političkog sna – ulazak u Evropsku uniju. Pitanje opstanka Evropske unije sa sadašnjim konceptom u narednih desetak godina vrlo je upitno. Verovatno će morati da pretrpi ozbiljnu koncepcijsku revitalizaciju. Pitanje je da li će biti prostora i vremena za „prijem novih članova.“
Da li će povećano rusko ekonomsko i političko prisustvo u Vojvodini sačuvati pokrajinu u sastavu Srbije. Da li su gasnim aranžmanom bar privremeno osujećeni neki „pakleni planovi“ i separatistički procesi vezani za status severne srpske pokrajine. Koji su centri moći, tajne ili polutajne organizacije prema vašim saznanjima, najzainteresovanije i najaktivnije u eksperimentu stvaranja tzv. novog vojvođanskog identiteta a koji otvoreno propagira Januš Bugajski iz američkog Centra za strateške i međunarodne studije?
Da sam marksistički edukovan analitičar, koji svoje procene bazira na „uzrocima i posledicama“, složio bih se s vama. Pošto nisam iz tog prizemnog kalupa mišljenja, mogu da kažem da samostalnost Vojvodine zagovara, kod nas i u Evropi, grupica političkih diletanata i luzera. Naravno, da ruski gasovod, bilo gde da prolazi, je zaštićen međudržavnim ugovorom, koji podrazumeva i određenu političku stabilnost i državne garancije. Na stranu to što se ovakvi strateški objekti štite od terorista i sličnih opasnosti na poseban način i pod posebnim, dogovorenim, političkim uslovima. Što se tiče Janoša Bugajskog, pratim njegovo nesuvislo pisanje još od vremena dok je bio na platnom spisku službe u čije ime je sejao mržnju i svojim netalentovanim pisanjem i beskrupuloznim političkim stavovima preporučio sebe za posao kojim se sada bavi. Molim vas, nemojte spominjati ovakve marginalce ako želite ozbiljan razgovor.
Kako ocenjujete dešavanja u SAD i kako gledate na svetsku ekonomsku krizu. Postoje mišljenja da je kriza namerno izazvana upravo od strane najuticajnijih „zakulisnih organizacija“, tj. grupa koje kroje ekonomsku i političku sliku sveta kako bi se stvorio još veći jaz između bogatih i siromašnih, kako bi bogati postali još bogatiji a siromašniji još siromašniji. Ili pak smatrate da je kriza neoliberalnog ekonomskog koncepta samo logična posledica svih negativnih tendencija unutar savremenog neobuzdanog kapitalizma. Vidite li uopšte izlaz iz globalne krize?
SAD nisu globalna vojna i ekonomska sila, oni su postali globalni pljačkaš. Već 200 godina ostvaruju ono što je potajna želja američke oligarhije, da nekažnjeno i neograničeno pljačkaju druge narode, zemlje i kontinente. Taj koncept je sada u krizi osnovne ideje. Zato je sada počela faza koja ih vodi u propast – počeli su da pljačkaju sopstveni narod. „Teorija“ neoliberalnog kapitalizma tanka je i providna. Pokušaj mimikrije i licemernog izmišljanja „svetske ekonomske krize“ je pokušaj da se krivci, kreatori ovih teorija, sačuvaju i sklone sa javne scene. Kriza je planirana, ona je neminovni deo koncepcije piramidalnog svetskog bankarstva baziranog na štampanju novca, „svetske valute“ dolara, koji nema pokriće. Nije suština u tome da „bogati budu još bogatiji a siromašni još siromašniji“, jer bi to značilo da će jednog dana siromašni biti totalno opljačkani, i da više neće imati šta da im se uzme. Cilj nije u konačnosti, već u procesu konstantnog pljačkanja, što samo pokazuje da su neokon teoretičari pažljivo čitali Marksov „Kapital“. Znaju za konstantni pad profitne stope, ali pitanje je kako te postulate primenjuju na konkretan slučaj. Treba opravdati postojanje hiljada milijardi dolara bez pokrića, i „kriza“ je poklopac na ekspres loncu. Treba malo opustiti ventil da lonac ne eksplodira.
U pojedinim američkim glasilima sve više na težini dobijaju priče o različitim mogućim scenarijima kao što su uvođenje vanrednog stanja u SAD i o logorima FEMA, o izbijanju građanskog rata u SAD, o svetskoj nestašici hrane, o simulaciji napada vanzemaljaca, o veštački izazvanim kataklizmama (cunami, zemljotresi, udar asteroida...). Kome i čemu služe takvi i slični scenariji?
Treš civilizacija ima svoje teme sa apokaliptičnim sadržajem. Ove teme su preplavile Internet, glavno sredstvo za širenje ovog duhovnog „garbidža.“ Scenarija pišu odelenja za specijalni rat, razni instituti i nevladine organizacije, sekte i fanatični pojedinci, naizgled sve haotično ali zapravo koordinirano. Treba plašiti građane, pretiti propašću koja samo što nije došla. Pred opštom propašću, pred krahom civilizacije, čovek, navodno, ima samo jedan izlaz. Da poveruje da će „svetska vlada“, neoliberalno jednoumlje, biti spas za čovečanstvo. Kako jadno i providno.
Smatrate li da je predsednik SAD Barak Obama novi „američki mesija“ koji će doneti istinske promene američkom društvu, ili je on samo još jedan od „lutaka“ tajnih uticajnih centara moći. Mnogi i u Americi govore o Obami kao o marketinškom triku za koji važi ona poznata – „sve se promenilo da se ništa ne bi menjalo“. O kakvim se promenama tu uopšte može govoriti ako je poznato da je ideološki otac Baraka Obame „najmračniji geopolitički mag“ Zbignjev Bžežinski?
Nijedan američki predsednik ne može da bude „mesija“ niti da donese „istinske promene američkom društvu“, ma šta to značilo. Ko kaže da američkom društvu trebaju promene? Zvuči cinično, ali američki predsednici su samo službenici koji održavaju status kvo. Šta su sve interesi američkog društva, kako se oni prepliću, deluju, ispoljavaju u zemlji i inostranstvu, isuviše je komplikovano pitanje da bi jedan čovek imao snage da na procese utiče, a taman da ih „menja“. Niti ta pozicija nosi tu snagu, niti je to ideja sistema, bez obzira šta ko mislio. Što se tiče kvaziteoretičara Zbignjeva Bžežinskog, njegovo vreme je prošlo. Njegov koncept završio se u eri Ronalda Regana i pape Vojtile. To što njegovi protežei i danas dolaze na vrh samo pokazuje da je sistem istrošen. Stare ideje se samo šminkaju, bez sagledavanja realnosti vremena koje dolazi. Sa belom, fundamentalističkom, protestantskom (i ekstremnom katoličkom) dominacijom, oslonjenom na cionističku političku i ekonomsku doktrinu, američki iluminati idu opasnom linijom, koja sve više udaljava njihov politički fanatizam od stvarnih želja i potreba ne samo njihove zemlje nego i sveta. U najvećoj zabludi su upravo „geopolitički magovi“, samo im to treba reći.
Gostujući nedavno na novosadskoj televiziji Most u emisiji „O svemu pomalo sa...“, izneli ste stav da je svinjski grip bio u stvari samo probni balon za potencijalni planirani globalni holokaust u budućnosti a koji se uklapa u „teoriju o zlatnoj milijardi“.
Naravno da su svi kombinovani virusi nastali u laboratorijama, jer nema prirodne mogućnosti da se spoje životinjski i ljudski genetski materijal. Utoliko je jasnije da „đavolovi šegrti“ po nalogu globalističkih fanatika spremaju sve strašnija biološka oružja koja će biti primenjivana u budućnosti, kako bi se smanjio broj „nepoželjnih“ naroda ili rasa. Jedan od ciljeva je naveden i u šizoidnoj „teoriji“ o zlatnoj milijardi. Nadam se da će ludi rasisti i „arijevci“ iz raznih „Vril“ društava završiti tamo gde im je i mesto, u ludari.
Ne želeći da osporavam činjenicu da svetskom politikom upravlja „nevidljiva ruka“, oličena u brojnim tajnim ili polutajnim grupama, ipak se stiče utisak da su sve prisutnije i proizvoljnije priče o tajnim društvima i njihovim planovima (posebno na Zapadu) u stvari dobro osmišljen PR nastup istih kojima se narod zabavlja i drži na „bezbednoj udaljenosti“ od bitnih tema kojima se takve organizacije zapravo bave. Ne gubi li se tim pričama u stvari dragoceno vreme u našim životima koje bi moglo bolje da se iskoristi sticanjem novih znanja i veština koje bi nam unapredile kvalitet života i produžile isti?
U prvom delu pitanja ste sami dali odgovor. Drugi deo pitanja je metafizička zapitanost, na koju je teško dati odgovor. Šta je „dragoceno vreme u našim životima“? Koja nam to „znanja i veštine“ trebaju da unapredimo „kvalitet (?) života? Zašto mislite da je važno „produžiti“ isti? Da bi smo uživali u „kvalitetu“? Vaše pitanje je ideologizovano do te mere da ga svrstava u način razmišljanja onih koji bi želeli da se nađu u zlatnoj milijardi. Odnos prema važnim pitanjima života i postojanja ne sme biti pristrasan, elitistički, jer na taj način pokazuje određenu dozu samodopadnosti i licemerja. Tu se gubi iskrenost koja je neophodna ako želimo da se bavimo pitanjima „kvaliteta življenja“ ali za sve, a ne samo za one koji misle da znaju šta je „kvalitet.“
Da li je običan narod pomalo sklon senzacionalizmu kada su tajna društva i konspirativne teme u pitanju, a tajna društva opet sve to prepoznaju i uspešno manipulišu senzacionalizmom dodatno hraneći radoznalost običnog sveta?
Ne samo običan narod, radoznalost je svojstvena ljudskom umu generalno, pa to prepoznaju ne samo tajna društva nego svi oni koji se bave prodajom nečega. Kompletan konzumerski aspekt civilizacije baziran je na buđenju interesa konzumenata, a senzacionalizam je ekstremni deo tog probuđenog interesovanja. Oni koji znaju da upotrebe tehnike manipulacije su uspešniji u svom poslu od onih koji to ne znaju da upotrebe na pravi način. Tu, bez razlike, spadaju i javna i tajna udruženja.
Postoji li način da se “obični ljudi“ odupru nametanju negativnih trendova od strane tajnih društava i elita. Da li ste za aktivni otpor ili tihi bojkot takvih trendova?
Ne znam šta to tajna društva nameću običnim ljudima, pošto ne znam šta mislite kad kažete „obični ljudi.“ Snaga tajnih društava je upravo u tome što se bave sobom, što svoju energiju usmeravaju na ostvarivanje svojih ciljeva. Naravno da su „obični ljudi“, ako pod tim mislite na one koji nisu dovoljno obavešteni, žrtve određenih projekata koji podrazumevaju nametanje rešenja koja odgovaraju onima koji ih nameću. Tihi bojkot bilo čega je pristajanje na poraz. Naravno da je aktivni otpor svemu što ugrožava interese ljudi, na materijalnom i duhovnom planu, potreban, kako se ne bismo pretvorili u poslušnu ropsku masu.
U vašoj knjizi „Četvrti rajh“ , koja je ovih dana doživela novo dopunjeno izdanje, zastupate tezu da nacistička ideologija zapravo nije poražena u Drugom svetskom ratu, da je nastavila da živi, te da je u procesu globalizacije dobila samo novo ruho i nove obrise. S druge strane, šta čitaocima nudite u dopunjenom izdanju ove izuzetno čitane knjige?
Da, kad je knjiga „Četvrti Rajh“ izašla 2006. godine činilo se da je teza izneta u njoj, koju vi navodite, svima jasna – ideologija nacizma je preživela krah države Nemačke, Trećeg Rajha. Ona je preživela zato što je reč o ideološkom konceptu iluminata koji traje dva veka, a Treći Rajh je bio ekstremni pokušaj nametanja koncepta korporativne države, svemoćnog i totalitarnog kontrolora ljudi, tako dragog iluminatima, Evropi i svetu. Prema tome, današnji „globalizam“ je na istoj ideološkoj matrici, samo „mekoj“, ne koristi ratnu opciju već pokušava da ekonomskim sredstvima dovede neku zemlju u podređeni položaj, kako bi usledile i određene političke ucene. Rat ograničenog obima upotrebljava se samo za disciplinovanje neposlušnih zemalja, kao što je bio slučaj sa Srbijom. Naravno, nije lako današnjim globalistima, koji misle da su demokrate, da prihvate kad im neko kaže da su zapravo neonacisti. Ali ne smemo zatvarati oči pred opasnom suštinom koja je danas „promenila dres“, i novom taktikom želi da ostvari stari cilj – globalnu dominaciju koja nosi sve karakteristike modernog ropstva. U dopunjenom izdanju pokušavam da budem još eksplicitniji u dokazivanju ove osnovne teze.
U svojim nastupima zastupate tezu da živimo u „istorijskom hologramu“. Smatrate li da je istorija koju smo učili i koja će se pisati obično bacanje prašine u oči kako bi istina o stvarnim istorijskim tokovima i nadalje ostala nedostupna širokim narodnim masama. Da li je i srpski narod taoc tih falsifikovanih istorija. Možda i taoc unapred projektovanih budućnosti?
Naravno da je istorija civilizacije hologram, iz prostog razloga što je ideološka i verska manipulacija osnov totalitarne vlasti. Istorija Evrope detaljno je pretresana i menjana više puta u proteklih nekoliko vekova, naročito od strane Vatikana i takozvane nemačko-bečke istorijske škole. Ideja je bila da se istorija izmesti u zapadnu Evropu, da se falsifikuje na način koji malim narodima oduzima njihovu autohtonu istoriju i da to bude ideološki koncept preko koga će se pokazati da je neko „važniji“ i „vredniji“ te da prema tome ima „veća prava“ na postojanje i oblikovanje civilizacijskih tokova. Ubijanje istorijskog sećanja pa samim tim i prava na postojanje tipično je za Srbiju i srpski narod. Ono što je tužno, naš narod je u jednoj meri spreman na samozaborav zarad privida materijalne egzistencije koja je više u naznakama nego je stvarna. To je tužna parabola Tila Ojlenšpigela koji nedostatak novca nadoknađuje mirisom pečenja. Ono što je zbilja tužno jeste stav jednog dela naše političke elite koja svoju globalističku probitačnost vidi u negiranju sopstvenog identiteta.
Kako vidite 21.vek, ima li mesta optimizmu?
Ne bih se zapitao „ima li mesta optimizmu“ već bih pitao čemu toliki pesimizam? Početak novog veka je važan upravo na planu postavljanja novih paradigmi za ceo vek, pa možda i za ceo milenijum. Ova dekada treba da naznači umiranje starih ideologija, preživelih, vekovnih zabluda, koje i dalje tretiramo kao istine. Ljudski duh je nemoguće okovati, sve nametnute laži su privremenog karaktera. Kako civilizacija odmiče, to je teže laži prikazivati kao istinu i sve je kraći rok u kome se laž razobličuje. Naš duh će u ovom veku i ovom milenijumu sve lakše dolaziti do istine. Zato duboko verujem da će stare ideologije, političke i verske, pasti pred novim spoznajama. Možda lično neću doživeti te trenutke istine, ali ona je nadohvat ruke. Na tome gradim svoj nepokolebljivi optimizam.
U Novom Sadu, 04. jun 2009.
8 Comments:
Urednik je genijalno, praktično kroz postavljena pitanja dao i svoj pečat ovom intervjuu, jer istovremeno daje svoj komentar na postavljeno pitanje. Briljantno! Jedva čekamo kolumnu...
Vidi se da je intervju ozbiljno radjen i urednistvo je dobro porazmislilo o pitanjima. Intervju ima neku dubinu za razliku od tekstova koje mozemo videti po stampi.
Nadam se da ce najavljena kolumna biti nesto novo na mediskoj sceni Srbije.
Почетна страна сајта је доста лоше урађена (тек из трећег пута сам укапирао да је потребно да скролујем), а сумњам да сте баш у толикој стисци са новцем, да на почетну страницу овако актулног сајта, морате стављати безвезе огласе "гоогле адсенса".
Такође би било добро да размените линкове са Ивоном Живоковић.
Поздрав