SRPSKA ANALITIKA

Fenomen "denacifikacije" SPS-a

Ðorđe Vukadinović

 
SVI POMALO SOCIJALISTI

 
"Niko nema ovlašćenje ove države i ovoga naroda da potpisuje bilo kakve sporazume sa EU dok se prethodno ne razreši da li EU smatra Srbiju celovitom državom"

Ne, dragi čitaoci, ove odlucne reci nisu izgovorili Vojislav Koštunica ili Slobodan Samardžic u jeku predizborne polemike sa Borisom Tadicem oko (ne)potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ovo su reci Ivice Dacica od utorka 29. aprila ove godine, izrecene povodom najave da ce tog dana Boris Tadic u Briselu potpisati SSP. Jedva pola sata pre pocetka briselske predstave, RTS je preneo Dacicevu izjavu Tanjugu da "SPS smatra da ukoliko danas bude potpisan SSP, to može biti samo sporazum pojedinca ili odredene politicke grupacije, navodeci da ce novi saziv parlamenta i nova Vlada Srbije pokrenuti nove razgovore sa EU, razrešiti pitanje da li EU Srbiju smatra celovitom državom i poništiti sve delove ovog sporazuma koji to dovode u pitanje" (podvukao Ð. V.).

Istom prilikom, Dacic je podsetio da je veliki broj evropskih država vec jednostrano priznao nezavisnost Kosova i Metohije i upozorio da bi, po njegovom mišljenju, "Srbija trebalo da ude u EU, ali ne po cenu da se pridruživanjem EU zapravo plati cena i fakticki prihvati, direktno ili indirektno, nezavisnost Kosova i Metohije".

Nije prošlo ni mesec dana, a cini nam se kao da je od ove Daciceve izjave prohujala citava vecnost. Još malo pa ih se možda nece secati ni sam Dacic. Neverovatna je moc propagande i medijskog glajhšaltovanja. I zastrašujuci manipulativni potencijal kojim se u današnjem svetu za tili cas od crnog može napraviti belo - i obrnuto. Na primer, od Srba agresori, a od kosovskih Albanaca nevine žrtve. Od Slobodana Samardžica i Aleksandra Simica primitivna nacionalisticka cudovišta, a od Palme Markovica reprezentativni Evropejac radikalno demokratske provenijencije. Od do juce ozloglašenog SPS-a "moderna socijaldemokratska stranka", a od Ivice Dacica nešto poput kandidata za Žarka Koraca.

I ne radi se tu samo o jednoj oštroj izjavi. Treba samo baciti pogled na skupštinske istupe i polemike Ivice Dacica, zakljucno sa govorom od 18. februara, dan nakon proglašenja kosovske nezavisnosti, da bi se videlo koliko su komicni "blagonakloni" predlozi velikog dela srpske politicke javnosti i NVO scene o tome da se nekako, zarad višeg evroreformskog cilja, Dacicu i SPS-u izda politicka oprosnica. Pa socijalisti, ne sasvim bez razloga, veruju da im je istorija dala za pravo, da su i Koštunica i Tadic na kraju došli u njihovo dvorište, i da su, zapravo, oni ti koji bi drugima trebalo da daju amnestiju zbog držanja tokom devedesetih godina.

Uopšte ne mislim da zbog onoga što je gore receno sledi da Dacic odnosno SPS sada "mora" praviti vladu sa narodnjacima i radikalima i da bi okretanje na drugu stranu automatski znacilo "izneveravanje volje biraca". Svaka odluka SPS-a bice manje-više legitimna i skopcana sa odredenim politickim rizicima za koje ce Dacic i drugovi morati da preuzmu odgovornost. Ali ako vec govorimo u kategorijama "volje biraca", "demokratskog izbora" i "interesa SPS" onda nemojmo da se lažemo i (samo)obmanjujemo. Naravno da SPS i po dosadašnjoj politici i po raspoloženju birackog tela i po porukama iz kampanje logicno i "prirodno" gravitira koaliciji sa DSS-NS i radikalima i da ga samo teška, odnosno velika politicka nužda može, eventualno, gurnuti na drugu stranu. (Na kojoj im se, pošteno govoreci, najverovatnije sprema sudbina Baneta Ivkovica.)

Razume se da današnji SPS nije onaj iz Miloševicevog vremena i da njegovo rukovodstvo mora da "gleda u buducnost". Ali to isto ništa manje važi, recimo, i za demokratsku stranku i Borisa Tadica koji takode, vec nekoliko godina, oprezno izlaze iz senke Zorana Ðindica i kontinuirano se oslobadaju njegovih najpoverljivijih kadrova.

Nije ovde rec o objektivnoj valorizaciji ili nivelaciji istorijskog znacaja ove dvojice tragicnih lidera. Radi se samo o podsecanju da ce stvari gledane iz ugla es-pe-esovskog glasaca i funkcionera po svoj prilici izgledati nešto drugacije nego što se cine iz vizure prosecnog konzumenta "Blica" ili TV B92. I otkuda nekom ideja da Dacic danas treba više da se stidi i distancira od Miloševicevog nasleda, nego Tadic od Ðindicevog? Tacno je, doduše, da u to veruje otprilike pola Srbije, ali tacno je i da medu njima zasigurno nema nijednog sadašnjeg niti buduceg glasaca SPS-a i Ivice Dacica. Kao što medu onima koji ovih dana naglašeno brinu o buducnosti SPS-a i levice u Srbiji sve gurajuci ih u savez sa Mladanom Dinkicem i Vukom Draškovicem nema verovatno ni jednog jedinog levičara.

(izvor – Politika)

<> 27. maj 2008 11:44:07