Milan Vidojević: ŽIVIMO U "ISTORIJSKOM HOLOGRAMU"

Predugo smo dozvoljavali da nam drugi odlučuju sudbinu. Svi mi kažu da sam pogrešio kada sam tvrdio da se Kosovo neće odvojiti, a ja i dalje mislim da sam u pravu, kaže Milan Vidojević, publicista, književnik i novinar, srpski vodeći ekspert za tajna društva

Sigurni ste i nakon proglašenja nezavisnosti Kosova koju su priznale vodeće zapadne zemlje?

Tačno je da su mehanizmi secesije pokrenuti, ali svedoci smo da čak ni u manipulisanoj, svetskoj političkoj sceni to ne može da prođe tek tako. Naprotiv, ovo je debakl onih koji su pokrenuli odvajanje Kosova od matice.

Najveći neprijatelj Srbije u ovom trenutku je NATO pakt, koji pokušava da spreči Rusiju da ponovo preko Srbije rascepi i prepolovi sada jedinstveni front NATO koji okružuje Rusiju sa svih strana. 

Kosovo je žarište i mislim da će to biti i u narednom periodu jer je upravo i potrebno da i dalje bude kamen spoticanja, koji sapliće Evropu onima kojima smeta smirivanje situacije. Mučni proces natezanja i pregovaranja na globalnom planu koji, nažalost, ide preko naših leđa.

Deluje deprimirujuće. Šta može narod male zemlje, kada velike sile, kako kažete, odlučuju?

- Mi imamo izbor. Pokušaj da se u izbornoj kampanji nametne „kaubojski" način kao u Americi: ili ste za demokratiju ili ništa, u Srbiji neće proći. Naš narod je svestan i zna da ima pravo da se bori da živi životom dostojnog čovjeka, a ne potlačenog roba. Svi treba da znaju da čak i glasanje za određene opcije koje daju privid manje „opasnog" izbora mogu naneti nepopravljivu političku štetu i biti katastrofalne po budućnost zemlje.

Možete li da objasnite?

- U sve što se dešava u Srbiji upleten je strani faktor, a domaći se biraju kao „laka konjica", koja će da istrči u javnost, kako bi se sakrila „teška artiljerija" koja zapravo deluje u pozadini. Mnogi političari pristaju da igraju njihove igre, protiv interesa svoje zemlje i naroda. Neki pristaju na to zarad lične koristi, moći i karijere, a neki su nevoljno uključeni. Kao i svuda u svetu i kod nas postoji mehanizam stvaranja političkih ličnosti, da bi ih kasnije uništili obelodanjivanjem pikanterija iz privatnog života i aferama, što je vidljivo u izbornim kampanjama. Iz tog razloga ne treba glasati za kompromitovane političare. Jedina snaga leži u duhu naroda.

Mislite li da narod može nešto da promeni protiv, kako tvrdite, takve sile kakav je američki "Četvrti rajh"?  

- Žrtve smo manipulacije, podmetnuti su nam teški oblici političkog života zadnjih 15-20 godina, kako bi se slomio duh naroda. To je opasan mehanizam. Dovedu narod do ivice egzistencije, iscrpe ga da se ne opire tako da rasparčavanje države dožive kao olakšanje, ali to ne smemo da dozvolimo. Između života u ropstvu i pokušaju da se ropstvo zbaci, nema alternative! 
 
Čini se da se sa ovakvim razmišljanjem vraćate unazad u istoriju? 

- Mi živimo u istorijskom hologramu. Serviraju nam svoje priče kako su se dešavali određeni događaji. Istorijski tokovi, i savremeni i prošli, su dvostruki. Zvanična istorija služi da prikrije pravi tok, jer je istorija ljudskog roda mračna. Politika je „prljava" i zato mora da postoji prihvatljiva „slika" za narod, jer ako bi se znalo ko su protagonisti procesa i događaja, kao i pravi razlozi za izazivanje svetskih ratova, onda bi slika civilizacije bila sasvim drugačija. To je fantastičan mehanizam manipulacije ljudima, koji je usavršavan hiljadama godina i sada ima prefinjene oblike kontrole ljudske psihe i uma.
 

Mislite da je moguće manipulisati ljudima i uticati na njihovo mišljenje?

- To i jeste ključna stvar. Kada se izmanipuliše ljudska svest, sve ostalo je tehnika. I obrnuto. Oblici nametanja, kao što su nacistička država ili boljševička Rusija, pokazali su svu svoju neprimenljivost. Digao se otpor, božanski princip koji postoji u svakom pojedincu i koji se podigao do nivoa država, kada su se svi usprotivili genocidu i razaranju. Srbima je potrebno aktiviranje tog odbrambenog božanskog mehanizma. 

Vi se u svojim istraživanjima bavite i vladarima sveta. Ko to po vama vlada svetom?

- Proteklih 150 godina slika se menjala, najpre su to bili masoni, sada se priča o Bildebergu, Trilaterali, Savetu za međunarodne odnose, tajnom društvu „Skal end Bons" sa Jejla, odakle se regrutuju američki predsednici. Reč je o složenijoj strukturi i zajedničkom konceptu koji ih spaja. To je nastavak nacizma, politički usaglašen sa krajnjim ciljem ovladavanja svetom, resursima i kontrolom ljudi na planeti da bi uži krug ljudi živeo dobro. To je klasična kastinska piramidalna struktura.

Vlast na vrhu, koju ne vidimo, pravno-sudsku strukturu koja nas ubeđuje da svet funkcioniše na pravnim mehanizmima, a koja zapravo sprovodi njihove ideje i brutalna sila, nadnacionalna vojska koja represijom treba da osigura da nekom ne padne na pamet da taj sistem ruši. 

Konkretno, ko su ti ljudi? 

- Možete ih naći u političkim strukturama, nadnacionalnom biznisu, bankarskim organizacijama i vojno-industrijskim kompleksima. Ekonomija najmoćnije zemlje sveta je na staklenim nogama, sem što izazivanjem ratova veštački održava dolar kao svetsku monetu koja nema pokriće po klasičnoj ekonomskoj teoriji vrednosti proizvoda u matičnoj zemlji. Ekonomisti kažu da je 13 i po puta masa dolara veća nego što je realna osnova ekonomije SAD. Taj „veštački" novac ne sme da se vrati u zemlju, jer bi izazvao privredni kolaps. A, države koje svoje devizne rezerve drže u dolarima ubrzo će doživeti kolaps jer to ne može večno da traje. 

Na primer, i Ujedinjene nacije su odavno izgubile svoj osnovni koncept. One sada služe kao privid da navodno postoji međunarodno pravo. UN okuplja lobističke grupe koje štite sopstvene interese. To je mehanizam, jedini regulativ u svetu međunarodnih odnosa, krhka i opasna konstrukcija i pitanje je koliko će dugo da traje. 

Da li unutar naših obaveštajnih službi postoje „spavači", neka posebna organizacija koja deluje i prikriva prave informacije? 

- Nažalost, naš bezbedonosni sistem je razbijen, ali kao i svuda u svetu postoje posebne službe unutar službe, za koju čak ni služba ne zna da postoji. To je unutrašnja organizacija, izvan kontrole, za koju zna mali broj ljudi i ona predstavlja najbolji način zaštite tih struktura. Ponavljam, smatram da je u konceptu razbijanja Srbije, apsolutno umešan strani faktor.

ĐINĐIĆ KAO KENEDI

FBI se oglasio povodom nastradalih gardista u Topčideru da nije reč o samoubistvu i ubistvu, već da je ipak pucao neki treći. Vaše mišljenje povodom toga i ubistva pokojnog premijera Đinđića i Slavka Ćuruvije?

- Sva ova ubistva su politička. Tu uvek postoji žrtveno jagnje koje je na programu kontrole svesti. Nema političkog ubistva bez političkog efekta koje kreiraju obaveštajne službe u cilju rušenja sistema, izazivanjem unutrašnje nestabilnosti, posebno likvidiranjem političkih ličnosti. Nisam sklon da verujem a priori izveštajima FBI, niti bilo kojoj „labaratoriji" podataka s kojima se manipuliše. Atentat na Đinđića je klasičan primer kakav se dogodio Kenediju, počev od toga ko su naručioci, organizatori i izvršioci. Te tri strane nisu povezane u celinu, upravo zato da se ne bi otkrila nit od naručioca do izvršioca. Reč je o namernoj inverziji zbunjivanja.
 

19. novembar 2008 18:31:20