Postovi
KOSOVSKI AUŠVIC?
Pošto bubreg, Karla?
Bivši glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine na području bivše Jugoslavije navodi da je Haško tužilaštvo otkrilo, istražujući zločine Oslobodilačke vojske Kosova 1999. godine nad Srbima, Romima i drugim etničkim zajednicama, da su osobe, nestale u sukobima na Kosovu, korišćene u operaciji krijumčarenja organa.
Istražitelji Tribunala i funkcioneri UNMIK-a dobili su te informacije od "pouzdanih novinara" koji su otkrili da su u leto 1999. godine kosovski Albanci kamionima prebacili preko granice na sever Albanije više od 300 otetih osoba.
Ti zatvorenici najprije su bili zatvoreni u kampove u mjestima poput Kukeša i Tropoje. Prema izvorima novinara, mlađe i vitalnije zatvorenike pregledali bi ljekari, dobijali su hranu i niko ih nije tukao, a zatim bi bili prebačeni u pritvor u druge centre, u Burel i njegovu okolinu.
Grupa njih bila je pritvorena u baraci iza jedne "žute kuće" dvadesetak kilometara južno od tog grada, navodi Del Ponte.
Jedna soba u toj "žutoj kući", kako su opisali novinari, služila je kao operaciona sala u kojoj su hirurzi vadili organe zatvorenicima. Organe bi zatim, preko aerodroma Rinas kod Tirane, slali u hirurške klinike u inostranstvu gde su korišćeni za presađivanje klijentima koji bi to plaćali.
Žrtve koje bi ostale bez jednog bubrega ponovo bi bile zatvarane u istu baraku do trenutka kada bi ih ubijali zbog "drugih vitalnih organa".
"Na taj način, drugi zatvorenici u baraci znali su kakva sudbina čeka i njih i, prema tim navodima, preklinjali su, prestravljeni, da odmah budu ubijeni", prenosi ona navode izveštaja.
Među zatvorenicima dovedenim u tu baraku bilo je i žena s Kosova, iz Albanije, Rusije i bivših jugoslovenskih republika, a dva izvora su tvrdila da su pomagala u sahranjivanju žrtava oko "žute kuće" i na obližnjem groblju.
Iako su informacije novinara i pripadnika UNMIK-a bile nepotpune, istražitelji Tribunala su utvrdili da su se detalji uklapali i potvrđivali podatke koje je sakupio Tribunal.
Sve osobe za koje izvori navode da su bile prisutne u kampovima u Albaniji u kasno leto 1999. proglašene su nestalim u leto iste godine i od tada više nikada nisu viđene.
2 Comments:
Surovo, strašno i pomisliti, a šta reći za porodice nestalih lica !
Ono što me kao običnog građanina zanima, zbog čega se o ovim zločinima ćutalo sve ovo vreme ?
Da li jedna "persona non grata" na ovim prostorima, treba da iz još neobjavljene knjige saopštava ove grozote javnosti.
Zbog čega to nije bila tema Ministra inostranih poslova na zasedanju u Njujorku na Savetu bezbednosti ?
Izmišljeni Račak, Markale i slične teme su bile eksploatisane do maksimuma, a o ovome se ćuti.
Zbog čega ?
Ne mogu da shvatim , da se oko jedne majice na EP u plivanju digla tolika medijska prašina, a o ovim i sličnim zločinima ćuti.
Ko se danas, još seća vojnika poginulih u Sloveniji ?
Zločini su zločini i ne zastarevaju i njihovi izvršioci i nalogodavci, moraju imati ime i prezime !!!
Kako izgledaju i noću spavaju oni, koji su u ovome učestvovali ?
Uvek sam se pitao, kako je npr. jedan Artuković doživeo toliku starost ?
Nemojmo dozvoliti, da i ovo prođe , kao i mnogo drugih zločina nekažnjeno.!
Kako Ministri i odgovrna lica u ovoj zemlji mirno spavaju, ako je i delić ove horor priče istinit?
Taj režim je opravdanje za sve bestijalnosti i morbidnosti, koje su dozvoljene ako su rađeni na Srbima.
Cilj opravdava sredstvo.
Samo kad je Milošević pao, a ovo je sitnica.
Bitno da je čovečanstvo spaseno od tog monstruma, za sve drugo ćemo lako...