Srpska Analitika
Oliver Jovanović: I ISTORIJA UMETNOSTI U SLUŽBI (GEO)POLITIKE?
Kakve veze, zaboga, ima istorija umetnosti sa (geo)politikom? Pa ima, ima. Ali da krenemo redom. Najpre, kao uvod, evo nečeg malo banalnijeg što na izgled nema nikakve veze s temom – slavne holivudske melodrame i "istorijski spektakli" o antičkom svetu, Grcima, Rimljanima...Jeste li primetili nešto neobično dok ste uživali u tim ostvarenjima A i B produkcije ? Gledajući te raskošne umotvorine kao mali, sve mi je izgledalo onako kako bi i trebalo da bude – beli vitki kameni stubovi, snežno beli kipovi, Rimljani u belim togama, plave Rimljanke takođe u belim togama, bradati plavokosi – plavooki Zevs itd...itd...
Ali čekaj – kažete vi - uspori malo...
Tu nešto ne štima...
E, a sada normalno sledi pitanje zašto se u filmovima (ali i ne samo u filmovima već i kao što ćemo videti i u gotovo celokupnoj istoriji umetnosti, barem do nedavno ) ljudi antičkog sveta i njihovi hramovi prikazuju tako "bledunjavi". Odgovor je – neke stvari su mogle započeti i nenamerno, naprosto zbog nedostatka informacija. Tek pre koju deceniju, dokazano je nakon temeljnih hemijskih analiza obavljenih na statuama s Akropolja da su one bile od glave do pete "u koloru". Ljudi XVII, XVIII, XIX i najvećeg dela XX veka, imali su pred sobom samo "bele oglodane kosti" stare arhitekture i vajarstva. Bilo je i nekako samo po sebi prihvatljivo da je to oduvek tako i bilo - "čisto belo"(gotovo kao ona reklama za deterdžent!)
Najuticajniji istoričari umetnosti, slikari i arhitekte, isticali su tu "uzvišenu, čistu antičku belinu" kao nešto čemu treba težiti u umetnosti. Arhitekte su, oponašajući takav za antiku neprirodan stil, osmišljavale avetinjski bele građevine koje nisu bile ništa drugo do "novokomponovane" verzije Grčkih i Rimskih hramova samo što su ova zdanja sada bila banke, muzeji, galerije, palate pravde ili čak poznata "Bela kuća", koju mnogi smatraju vrhuncem plagijata i neukusa (našao sam negde i podatak, za koji ne znam koliko odgovara istini, da je građena od Bračkog mermera? Ako je to tačno, šteta za kvalitetan mermer…S druge strane, arhitektura koja nije samo neinventivno oponašala taj lažni Grčko – Rimski stil uspela je i da stvori dela vredna pažnje).
Suvišno je i reći da je antički tip lepote bio u potpunoj suprotnosti sa onim što danas vidimo na modnim pistama i u reklamama. Grci i Rimljani nisu imali ništa protiv dobrog provoda sa svojim plavim robinjama (i robovima), ali je za njih pojam lepote i uopšte ideala kome su težili bio vezan gotovo isključivo za "crnomanjaste" Južnjakinje i Južnjake. Rečeno sadašnjim jezikom - tamnokosa tamnooka devojka maslinaste kože i mladić tamne kovrdžave kose bili su oličenje nekakve tadašnje predstave o "super-rasi".
E pa očigledno se svet otada okrenuo za 180 stepeni! ( a za koji vek okrenuće se opet – tada će verovatno u modi biti uske, kose oči pa će možda i belci hiruški "poboljšavati" svoje oči u tom pravcu, ko zna...)
Ali vratimo se priči o onom veštački održavanom stereotipu - o "plavom Grku" i "plavom Rimljaninu".
Poželjan kliše – nema šta, sa porukom koja se neprimetno uliva u podsvest stotina miliona ljudi širom planete. Radi se tu i o jednom mehanizmu koji se uvek ponavlja tokom smena svetskih carstava i imperija – nove imperije preuzimaju nasleđe od starih imperija, prilagođavaju ga sebi i svojim kratkoročnim ili dugoročnim potrebama (evo jednog karakterističnog primera – jeste li primetili gde se simboli stare moći iz doba piramida, poznati obelisci i sfinge sve nalaze? Ima ih u Parizu, Londonu, Istanbulu, Rimu, Berlinu, Vašingtonu a ako se ne varam i u Moskvi i Petrogradu. Prosečan Amerikanac "kamenu iglu" u Vašingtonu verovatno smatra domaćim proizvodom iz vremena Džefersona ili tu negde. Ko god je mogao, ko god je želeo svetsku moć očerupao je prastare centre moći u Mesopotamiji i na Mediteranu. Englezi bi jednostavno došli brodom do obala Grčke i "demontirali" statue s postolja kao da im je to dedovina).
Sada su i "holivudske melodrame" i školske čitanke, mnogo, mnogo jasniji…
Ali evo, slušajte i dalje, imam u svojoj biblioteci jedno, kako se to obično kaže – kapitalno delo.
Naslov glasi: ,,Džensonova istorija umetnosti,,(H.W.Janson – History Of Art, Harry N.Abrams, Inc.Publishers New York ) Sjajna knjiga, samo na prvi pogled. Kada je pre koju deceniju kupovana u knjižari, meni je izgledala kao sveobuhvatno, univerzalno delo iz oblasti istorije umetnosti. Delo koje bi trebalo na pravi način da proprati gotovo celokupnu svetsku istoriju slikarstva, arhitekture, vajarstva itd.
Trebalo mi je malčice vremena da shvatim. Jedna od najhvaljenijih knjiga koja se preporučuje recimo, studentima likovnih akademija je gotovo u potpunosti evrocentrično štivo... Ako izuzmemo poglavlja o Mesopotamiji i drevnom Egiptu sve ostalo je Evropska umetnost (i kultura moderne Severne Amerike je uglavnom derivat te iste evro–kulture).
O umetnosti Inka i Maja, ravnih po mnogo čemu umetnosti (ali i nauci ) starih Grka naćićete samo kratke napise, praktično jedan sažetak. Isto je zadesilo i neprocenjivu umetnost Kine, islamskih zemalja ili Japana ( ali zato imate prilično podroban tekst o "pop–artu" i Roju Lihtenštajnu čije je najveće dostignuće slika koja predstavlja uvećanu kopiju jednog kvadrata stripa i zove se "Devojka za klavirom").
Jasno je naravno odakle potiče ovaj evrocentrizam – Evropa je dugo bila vodeći kontinent kao što to sada nastoji da bude Amerika (amerocentrizam? Postoji li i taj izraz ?), pa je i ostatak sveta "uvežbavan" da stvari gleda kroz "evropsku optiku". Nisu to baš bezazlene stvari kako se na prvi pogled čini.
Van ove teme o istoriji umetnosti – pomenimo samo još i mape sveta. I tamo postoje "centrizmi", zavisno od toga ko je trenutno prvi i najmoćniji. Pogledajte samo naizgled "nedužnu" geografsku kartu. Još uvek je jedan relativno mali i neugledni kontinent nekako istaknut, nekako uvek u središtu sveta.
Tek fotografija naše planete iz orbite pokazuje jednu malo drugačiju istinu.
5 Comments:
Plavi Arijevci su oduvek vodili osvajačke pohode i ovladavali crnomanjastim narodima a ovi nikada nisu mogli da im pariraju u vojnoj sili kao što je to i danas slučaj.
Holivud samo prati opšte poznati princip da su plavi i plavooki narodi uvek bili vojno superiorni zbog ljubavi prema oružju, ratovanju, agilnosti, dinamičnosti i njihove agresivnosti a crnomanjasti narodi su oduvek bili pasivni, lenji i kilavi zbog Mediteranske klime kao takve.
Prošetajte Grčkom, Španijom, Italijom ili Crnom Gorom pa će te naći na svakom koraku likove koji sede i bulje u prazno, ne radeći ništa. Zatim prošetajte Norveškom, Švedskom, Engleskom ili Nemačkom i pazite da li će te naći takve iste likove tamo.
Tako da mi nije logično to što ste napisali o crnomanjastim vladarima Rima i Grčke. Kako danas Rim i Grčka vladaju Evropom tako su i onomad. Italija u kriminalu, Grčka u bankrotu, a plavooki i plavokosi Englezi i Nemci lome kičmu svakome ko ih pogleda popreko, kao i pre 2000 godina.
Cak i danas ne moze se nigde kupiti kniga u kojoj su prikazana ta dela. Bila sam svedok kad su Amerikanci u soku posmatrali remek dela slikarstva nezapadnih autora. I bilo mi je drago. Zamislite samo kakva se remek dela kriju u Kini ,Japanu,Indiji.Ali zapadni krstasi kako su vekovima radili i danas lazno prikazuju mnpoge istorijske cinjenice.
Svaka cast za tekst koji dotice ovu temu.
Ali jednog dana...DA, DA JEDNOG DANA...