Patrijarh srpski gospodin Irinej: "TEŽAK JE NAŠ KRST, NOSIMO GA ZAJEDNO"

___________________________________________________________

KOSOVO JE DUŠA SRBIJE

U svom prvom obraćanju posle ustoličenja, patrijarh srpski g. Irinej se zahvalio prisutnim vladikama, predstavnicima drugih verskih zajednica i vernom narodu okupljenom u Sabornoj crkvi u Beogradu. Založio se za mir, razumevanje, kao i put kojim je SPC od Svetog Save do danas ustrajavala, naglasivši da je svestan težine vremena i iskušenja koja su stavljena pred srpski narod i njegovu crkvu. Posebno se osvrnuo na pitanje Kosova i Metohije rekavi da „telo bez duše nije jedinstveno, pa tako i Srbija bez Kosova.“
______________________________________________

Borba za tron Pećke patrijaršije i mesto Arhipastira dugo je najavljivana u medijima i nekim političkim krugovima posle smrti 44. srpskog patrijarha g. Pavla, a u petak je i  razrešena izborom niškog episkopa Vladike g. Irineja.

Da li će to značiti da je SPC i ovog puta, kao i dosad u istoriji, odolela izazovima i mogućoj podeli, ili kako su neki analitičari tvrdili i „raspadu“ u SPC. Za vladiku niškog, sada 45. patrijarha g. Irineja, kalkulisalo se još krajem 2008. kada je bio pokušaj da se još za života Patrijarha Pavla izabere novi Patrijarh. Tada je vašem novinaru, uoči 11. novembra 2008. g. u intervjuu u svom Vladičanskom domu u Nišu odlučno odbio bilo kakve licitacije oko „poželjnih i nepoželjnih“ vladika, raskola između konzervativaca i modernista, ekumenista i tzv. tvrdog jezgra - Justinovaca, oličenih, pre svega, u vladikama Artemiju, Amfilohiju (Radoviću) i Atanasiju Jeftiću. Vladika niški G. Irinej, i tada je insistirao na jedinstvu i snazi SPC, odbijajući da je to najveće iskušenje koje se stavlja pred Srpsku Pravoslavnu Crkvu, insistirajući na apostolskim žrebom izabranom patrijarhu. Kao što znamo, tada je sabor arhijereja voljom većine vladika odlučio da se ne bira novi patrijarh, te da su kalkulacije oko ostavke sada blaženopočivšeg patrijarha Pavla pokušaj da se crkvena pitanja isprofanišu i time pokuša da uruši ugled SPC.

Nakon smrti patrijarha Pavla, nagađanja i galama u medijima i javnosti, ali i nekim delovima SPC postala su glasnija sa jasno markiranim postojanjem nejedinstva u samom saboru i crkvenom vrhu. Govorilo se o „tvrdim“ Justinovcima, bosanskom lobiju, prorimskom, okrenutom ka približavanju Svetoj Stolici, sa usamljenim glasovima o snazi i autonomiji SPC kao i jedinstvu među vladikama. Jedan od usamljenih glasova bio je glas g. Irineja. Njegovo ime je u medijima i javnosti ponovo došlo u žižu, jer je najčešće spominjan u smislu uspostavljanja ravnoteže i pomirenja u SPC.

Veoma oštro i nedvosmisleno jasno, vladika niški g. Irinej insistirao je da razlika u SPC ima onoliko koliko su vladike među sobom kao ljudi različiti, ali da to nisu suštinske razlike koje će dovesti do raskola u SPC-u. Vladika niški g. Irinej insistirao je na poštovanju ustava SPC za izbor novog patrijarha nakon smrti g. Pavla, zalažući se da se on obavi 3 meseca nakon smrti patrijarha Pavla, čime se „suprotstavio“ onom delu vladika koji su bili za odlaganje izbora do redovnog majskog zasedanja. Kako vidimo, vladika niški G. Irinej je bio u pravu, što i potvrđuje i njegov izbor 22. januara.

Vladika niški ima veliku i značajnu monašku biografiju. Posle završenog teološkog fakulteta, samo nakon 29 dana zamonašen je u manastiru Rakovica. Službovao je u Prizrenskoj Bogosloviji „Sveti Kirilo i Metodije“, osnivač je i predavač monaške škole na Ostrogu, a pre ustoličenja za episkopa niškog bio je jedno vreme vikarni episkop blaženopočivšeg Patrijarha Germana u činu moravičkog episkopa. U čin episkopa niškog ustoličen je 1975. godine.

Preko tri i po decenije stolovanja vladike niškog g. Irineja ostaće zapamćeno po buđenju, razvoju i ponovnom otkrivanju lepote vere, izgradnji i obnovi mnogobrojnih hramova u Nišu, kao i neposrednom i bliskom odnosu sa vernim narodom, saradnji sa medijima.

Značajan je po svom odnosu prema drugim konfesijama, posebno prema katoličkoj i muslimanskoj verskoj zajednici, gde je uvek dočekivan kao čovek dijaloga, razumevanja i hrišćanskog bratoljublja.

Kada je 2000. god., u požaru sagoreo niški Saborni hram ostale su upamćene njegove reči u tim ranim jutarnjim satima na Miholjdan, kada je uplakanim vernima i prisutnim medijima u gužvi i komešanju rekao: “Kad crkva gori, ljudi ne govore.“

Možda bismo sada kada ga ispraćamo iz Niša noseći mu, na njegov zahtev, Nišku vladičansku odoru u kojoj će biti intronizovan, setimo njega, njegovih reči, rezumevanja, mere, razuma i ljubavi.

SPC dobila je novog patrijarha uvažavanog od vernih, onih koji to nisu, a posebno od onih iz drugih konfesija. Galama bi konačno mogla da se utiša i da vladika niški, a sada patrijarh srpski G. Irinej, izabran voljom apostoskog žreba nastavi putem kojim je krenuo Sveti Sava od uzvišene tačke do koje je došao blaženopočivši g. Pavle.

Građani Niša i niške eparhije vesele se i tuguju istovremeno zbog rastanka sa voljenim vladikom. I sam je u jednom od poslednjih razgovora sa vašim novinarom rekao: „Volim Niš, u njemu sam proveo najveći deo svog života i ne bih da odlazim iz njega“, odgovarajući time na pitanje šta će biti ako kojim slučajem bude izabran za novog Patrijarha SPC.

Ali sada,  ipak, odlazi. Otišao je voljom apostolskog žreba, ostavljajući dubok vladičanski, ali i ljudski značaj među svojim eparhijanima.

Na mnogaja ljeta, vladiko i Vaša svetosti, patrijarhu srpski gospodine Irineju!



pripremila: Ružica Z.N. Stojković

24. januar 2010 12:40:37