Srpska Analitika
Naravno, sve ovo je slučajnost?!
SVETSKA EKONOMSKA KRIZA I GLOBALNA TEHNOTRONSKA DIKTATURA
Nedavno je izašla knjiga „Čovek mora da ostane čovek“, pisca – agiografa, akademika Petrovske akademije nauka i umetnosti, specijaliste u oblasti biokibernetike i sistema upravljanja, Valerija Filimonova. U njoj autor objavljuje jedinstvene dokumente koji otkrivaju planove stvaranja svetske tehnotrone diktature, u razmišlja nad problemom pretvaranja čoveka u biorobota.
U intervjuu „Interfaks religiji“ Filimonov je podelio misli o tome, koliko je realna perspektiva pretvaranja ljudskog roda u upravljanu „biomasu“, ko stoji iza takvog pokušaja, koje pretnje u sebi za čoveka krije elektronska kontrola nad ljudima i koliko su opravdana upozorenja pravoslavnih na temu poreskog identifikacionog broja (INN), elektronskih pasoša i implantiranih čipova.
Valerij Pavloviču, stvaranje svetske tehnotrone diktature – da li je to mit ili realnost?
- To je odavno mašta moćnika ovoga sveta. O neophodnosti uvođenja totalne kontrole i uspostavljanja tehnotrone diktature Zbignjev Bžežinski je pisao još 1968. godine, a po ciničnoj izjavi Dejvida Rokfelera „nadnacionalna vlast intelektualne elite i svetskih bankara poželjnija je od prava naroda na samoopredeljenje“. Danas se njihove zamisli prilježno sprovode u život.Danas se njihove zamisli prilježno sprovode u život. Sve to se događa na naše oči. Stvara se društvo, u kome će se svaki čovek dan i noć nalaziti pod nespavajućim okom "Velikog brata" ,koji stoji na straži interesa današnjih gospodara planete – kraljeva špekulacije i svetskih zelenaša. Uzgred rečeno, sve jasnije postaje – da je razrastajuća еkonomska kriza– sastavni deo plana „svetske vrhuške“ za porobljavanje ljudskog roda.
Koje opasnosti u sebi krije elektronska kontrola nad ljudima? Koliko je realna opasnost pretvaranja ljudskog roda u upravljanu masu biorobota?
- Danas je moguće nedvosmisleno tvrditi da se stvara ne prosto sistem totalnog praćenja, već sistem apsolutne vlasti nad čovekom. Da, pa koji je i smisao trošiti milijarde dolara da bi mogli da pogledate za nekim kroz ključaonicu. Zadatak sistema je – upravljanje čovekom po zadatom algoritmu. Dovoljno je samo da upoznate sa nekim dokumentima, da bi videli sliku najbliže budućnosti.
Tako, u zaključku broj 20 Evropske grupe za nauku i nove tehnologije, govori se o neophodnosti „transformacije ljudske rase“, kroz „razvoj telu prijateljskih tehnologija“, da treba dovesti do pojave „kiborga“. „Ljudsku suštinu“ predlažu podvrgavanju promenama „posredstvom u ljudsko telo ubačenih različitih elektronskih naprava, potkožnih čipova i smart-čipova.“Zaista, nad tim treba da se zamisle ne samo verujući, već i neverujući ljudi.
Šta nam možete reći po pitanju razmera takve kontrole? Ko se skriva iza ubacivanja tih tehnologija i koji su ciljevi?
- Saglasno sa nizom međunarodnih dogovora, novi svetski poredak je prihvaćen i pod imenom globalnog informacionog društva ili globalnog mrežnog društva. U stvarnosti to unitarno nadnacionalno sajber-društvo će se pretvoriti u svetski elektronski koncentracioni logor. U njemu će čovek zaista biti pretvoren u bezlični „bioobjekt“, pogodan za eksploataciju. On će biti apsolutno nezaštićen pred sajber-sistemom koji upravlja društvom i njegovim gospodarima. U suštini, to je globalni tehnotroni fašizam, koji će koristiti najnovije informacione i telekomunikacione tehnologije kao moćno sredstvo elektronskog gušenja slobodne ljudske volje.
Ako se gradi nekakvo nadnacionalno globalno društvo, onda se javljaju i razumna pitanja: „A ko i sa kojim ciljem to čini? Ko će voditi to novo društvo?“
Nije tajna da glavnu pokretačku silu u izgradnji globalnog mrežnog društva ne predstavljaju naučnici – specijalisti, već predstavnici antihrišćanske kosmopolitske „svetske elite“.
Poslednjih godina je veoma popularna postala reč „globalizacija“. Pri čemu često tvrde da je to prirodni i ireverzibilni proces. Međutim, malo ko se zamisli da je glavno pitanje globalizacije – pitanje vlasti. Tačnije, o zauzimanju vlasti na planeti Zemlji od strane grupe okultista sa ciljem uspostavljanja svetske države. Bez sumnje, pre ili kasnije iz te sredine će se pojaviti jednolični svetski lider. Zato i mitropolit odeski i ismailski Agatangel pravedno primećuje:
„Današnji proces globalizacije, bez sumnje, dovešće do zacarenja antihrista i kraja sveta… Proces globalizacije nije prirodan. Taj proces predstavlja realizaciju „tajne bezakonja“ o kojoj je govorio sveti Apostol Pavle u Drugoj poslanici Solunjanima.“
- Da li postoji dubinska protivrečnost između pokušaja da se uspostavi totalna kontrola nad čovekom i vere u Boga?
- Bog je stvorio čoveka po Svom obrazu – kao slobodno i odgovornog. Tehnotrona diktatura lišava čoveka slobode volje. Cilj sistema koji se uvodi je – poptuno lišavanje bogomdane slobode svake ljudske ličnosti, promena stereotipa ponašanja. Čovek će morati da živi strogo po uspostavljenim pravilima ponašanja sistema, to jest, pretvoriće se u upravljani dodatak sistema koji automatski deluje. Da li je moguće govoriti o čuvanju bogosličnog dostojanstva u zajednici bića, napunjenih elektronikom i objektima mnogih manipulacija? Potpuno je očigledno da u globalnom mrežnom društvu ljudi neće moći da žive u saglasnosti sa svojim religioznim ubeđenjima. Nije tajna, da su graditelji „novog svetskog poretka“ objavili Sveto Pravoslavlje za neprijatelja broj 1.
Izgradnja globalnog mrežnog društva – je napad na promisao Božiji o svetu i čoveku. Podiže se svojevrsni novi Vavilon – društvo „sveljudi“ bez roda i plemena, ljudi, koji nemaju otadžbinu i porodicu. Suverene nacionalne države i religije – su ostatak prošlosti. Tako se „opravdava“ upravljanje stanovništvom Zemlje iz jednog nadnacionalnog centra. Ideologija globalizma suproti se hrišćanskom pogledu na svet i nije smestiva sa njim. Ona se ubacuje i reklamira u svetskom društvu i u Crkvi naporima „svetske elite“ i izražava njene interese. Istorijsko prizvanje Rusije kao zemlje – čuvarke Pravoslavne vere, kulture i tradicije se ne priznaje i odbacuje od strane globalista.
- Da li smatrate osnovanim upozorenja pravoslavnih po pitanju INN, elektronskih pasoša i implantiranih čipova? Kakav stav, po Vama, oni treba da zauzmu po tom pitanju?
- Sredstva koja ste nabrojali pokazuju različite stadijume jednog procesa – automatske identifikacije ličnosti. Identifikacioni broj (njegovi nazivi mogu biti najrazličitiji) predstavljaju nezamenjivi, doživotni i posmrtni kod, koji čovek prihvata kao objekat sistema i koji je istovremeno njegov lični podatak. Uzimajući ovaj kod operator dobija pristup celokupnom čovekovom dosijeu, koji se nalazi u bazi podataka. Zato identifikacioni broj nazivaju ključnim poljem ili ključem pristupa ličnim podacima. Elektronski pasoši i čipovi koji se implantiraju nose svi isti identifikacioni broj. Po odluci, to predstavlja ime upravljanog objekta sistema. Taj atribut mora da bude univerzalan, krata, određene dužine i da odgovara po strukturi jednom međunarodnom standardu. Brojčani kod zamenjuje u sistemu ne samo slovesno ime čoveka, već i sve njegove lične podatke, faktički označavajući svu suštinu ljudske ličnosti.
Saglasno principima automatske identifikacije, identifikacioni broj mora da se obavezno nanese na objekat upravljanja, to jest na telo čoveka. Nikako slučajno Evropska komisija naziva mikročipove koji se implantiraju ljudima „ljudskim bar kodom“. Saglašavajući se sa prihvatanjem brojčanog koda umesto imena i koristeći ga, čovek se saglašava da sebe izjednači sa robom, postaje za kompjuterski upravljački sistem predmet među ostalim predmetima. On dobrovoljno sebe predaje u vlast informaciono-upravljačkog sistema i njegovih gospodara.
Zašto ljude primoravaju da pišu izjave o prisvajanju brojčanih kodova, da pišu molbe za njihovo dobijanje, a zatim da ih neprestano nose i da se javljaju na njih, to jest, da ih koriste u vidu imena, radi zadobijanja materijalnih dobara i usluga? Zašto ta kompjuterska imena dodeljuju „svima, malim i velikim, bogatima i siromašnim, slobodnjake i robovima» (Otk. 13,16)? Posebno, u Rusiji INN dodeljuju i novorođenim bebama, i penzionerima, i zatvorenicima, i monasima, to jest, svim kategorijama lica, koji nemaju obavezu da plaćaju porez. Nije teško uvideti da indentifikator ličnosti ima te iste osobine i ispunjava te iste funkcije kao i apokaliptički «žig, ime zvijeri ili broj imena njezina» (Otk. 13,17). Već u celom nizu zemalja čovek bez njega ne može «ni kupiti ni prodati» (Otk. 13,17). Postoje stvari za zamisliti se svima koji paze na Reč Božiju.
Pre svega, svaki elektronski identifikator ličnosti je sredstvo koje dozvoljava da se ostvari totalno posmatranje sa ciljem prihvatanja odluka u atomatskom režimu. Svevideći i svepronicajući kompjuterski sistem identifikacionog broja čoveka lako beleži svaki njegov društveno bitan korak, svaki finansijski trag i smešta odgovarajući zapis u njegov fajl-dosije sa identičnim brojem u bazi podataka za čuvanje i automatsku obradu. U tom istom fajlu će obavezno da se sakupljaju svi poverljivi podaci o čoveku, uključujući i ponašanje, pogled na svet, religiozne, seksualne i druge karakteristike.
Sistem koji automatski deluje analiziraće sve te podatke i za svakog konkretnog čoveka će uspostavljati «tekući status» po njegovom identifikacionom broju, saglasno kome će dobijati pristup jednim ili drugim materijalnim ili informacionim resursima. Lako će biti tada u slučaju neugodnog čoveka za sistem i njegove gospodare da ga pretvore u pariju, blokiravši njegov identifikator. Mislim da takve prespektive neće obradovati ne ateiste, ni pravoslavne, ni predstavnike drugih religija.
Stav vernih mora da odgovara stavu Ruske Pravoslavne Crkve. U čitavom nizu izjava Sv. Sinoda, poslanica i dokumenata Arh. Sabora, istupanja svjatejših patrijaraha Aleksija i Kirila govori se o nedopustivosti automatske identifikacije i totalne kontrole nad čovekom, pretvaranja najviše tvorevine Božije u biorobota kojim se upravlja. Na ovo se odnose izjave Sv. Sinoda RPC od 7. marta 2000. godine, 27 decembra 2001. godine, 6 oktobra 2005. godine; poslanice Arh. Sabora 2004. godine predsedniku Rusije; odluka Arh. Sabora iz 2008. godine «O pitanjima unutrašnjeg života i spoljašnje delatnosti RPC» (član 54) koji su prihvaćeni od strane Arh. Sabora iz 2008. godine.
U poslednjem dokumentu se konkretno govori: «Lični život, pogled na svet i volja ljudi ne smeju da budu predmet totalitarne kontrole… Metode sakupljanja obrade informacije o ljudima ne smeju da unižavaju ljudsko dostojanstvo, da ograničavaju slobodu i da pretvaraju čoveka iz subjekta društvenih odnosa u objekat kojim upravljaju mašine». Još opasnijim za čovekovu slobodu je ubacivanje tehničkih sredstava, koje neprestano prate čoveka ili neodvojivih od njegovog tela, ako se mogu koristiti za kontrolu nad ličnošću i pravljanju njome».
Nastupajući 2. oktobra 2007. godine na zasedanju parlamenta Saveta Evrope, svjatejši patrijarh je izjavio:
«Čovek mora da ostane čovek – ne roba, ne element pod kontrolom elektronskih sistema, ne objekat za eksperimente, ne poluveštački organizam», a svjatejši patrijarh Kiril još kao mitropoli smolenski i kalinjingradski, 2 marta 2006. godine na međunarodnoj konferenciji «Razvoj biotehnologije: izazovi hrišćanskoj etici», izražavajući principijalnu poziciju Ruske Pravoslavne Crkve posvedočio je:
«Čovek ima pravo da kaže «NE» elektronskoj identifikaciji svoje ličnosti».
(Izvor -„Interfaks“)
1 Comments: