"UBIJ BLIŽNJEG SVOG" ILI KAKO JE I ZAŠTO UNIŠTAVANA SRPSKA RADIKALNA STRANKA (DEO DRUGI)

Ana Filimonova

SPECIJALNA OPERACIJA LIKVIDACIJE SRPSKE RADIKALNE STRANKE (DEO DRUGI)

Zatim je T.Nikolić odbio da vrati stranačke poslaničke mandate, svoj i svojih istomišljenika, i naneo SRS još jedan – finansijski – udarac. U maju u ime stranke on je uzeo kredit od banke u iznosu od 800 hiljada evra (!) - i izašao iz stranke… zajedno sa navedenim iznosom ostavio je prethodnim saradnicima dug i kamate. Prema nekim navodima, još tad u maju 2008 g. Nikolić je predložio Šešelju da da ostavku…

Sada se na srpskoj političkoj sceni pojavila nova – Srpska napredna stranka, na čije čelo su stali bivši radikali T.Nikolić (predsednik) i A.Vučić (zamenik). Već nazivom nove partije skreću pažnju na sebe. Stvar je u tome što je Srpska napredna stranka (naprednjaci¹) već postojala u Srbiji u XIX v. Ona je bila osnovana 1881 g., a na čelo stranke je stao M.Garašanin, akademik, političar, diplomata (sin poznatog srpskog političara, autora «Načertanija», I.Garašanina²). Veoma brzo Napredna stranka je objedinila u svojim redovima predstavnike birokratskog aparata, stekla reputaciju dvorske stranke kneza Milana Obrenovića, orijentisanog na Austro-Ugarsku koji je iskoristio naprednjake za svoje političke ciljeve. Po svojoj suštini, Srpska napredna stranka je bila austro-ugarska agenturna formacija.

Rezultat dvogodišnje vlasti naprednjaka je poznata Timočka buna 1883 g. u Istočnoj Srbiji, posle čijeg gušenja je nastupio period druge vladavine naprednjaka (1884-1887), koji je izazvao ogromno narodno nezadovoljstvo. Vlada naprednjaka je pala 1887 g., a na vlast su došli radikali N.Pašića³. Neki predstavnici naprednjaka su bili linčovani, a njihove kuće spaljene. Napredna stranka je raspuštena 1896 g., a za deset godina je usledio neuspeli pokušaj njenog obnavljanja pod rukovodstvom S.Novakovića. Treći put naprednjaci su pokušali da se rehabilituju 1920 g., ali opet bezuspešno: u koaliciji sa liberalima oni su izašli na izbore 1923 g., ali nisu dobili nijedno poslaničko mesto⁴.

Prototip nove stranke T.Nikolića, «Prva» Srpska napredna stranka, pokušavala je u svemu da sledi Evropu, okretala je «pogled ka Evropi» - Beču. Na svom evropskom putu kabinet naprednjaka je izdao prikaz o razoružanju srpskih dobrovoljaca, koji su žurili u pomoć hercegovačkim ustanicima protiv Austrije (1882). U celini naprednjaci su ušli u istoriju kao antinacionalni pokret. Na taj način, Nikolić, koji je 1990 g. bio jedan od osnivača Narodne radikalne stranke⁵, predstavio sebe kao nastavljača politike srpskog premijera Nikole Pašića, prelazi u tabor istorijskih protivnika radikala – naprednjake.

Teško da Nikolić i Vučić toliko loše znaju istoriju, da bi svoju novu organizaciju nazvali imenom stranke koja je iščezla sa žigom sramote i izdaje nacionalnih interesa. Iz toga sledi, da odluka o nazivu stranke nije bila na dobrovoljnoj osnovi (A.Vučić tako i objašnjava izbor naziva stranke: «na engleskom veoma dobro zvuči: progressive party»…). Nikolić mnogo puta posle svog odlaska izjavljuje da je naziv «radikal» - jedini dostojan u Srbiji i da je razmišljao o načinima da sačuva «radikalno» u opisu. A zatim s obzirom na to da će se «glasači zbuniti», izvršio izbor u vrlo nepovoljnoj varijanti. Tako ili drugačije, izbor je napravljen i projekat «Srpska napredna stranka - II» je zaživeo. Istorijski protivnik Radikalne stranke je vaskrsao. Odskora orijentisana na zapad i dobijajući pomoć sa te strane, Napredna stranka će se truditi da skloni radikale iz srpske politike, a «zajedno» s njima i desni centar, koaliciju Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija.

***

Političke izjave Nikolića postaju sve više zbunjujuće i protivrečne. Tako on govori daneće izmeniti ideologiju Srpske radikalne stranke uz njenu orijentisanost ka Rusiji a izjavljuje i o nameri da «Naprednu stranku – II» učini «mostom između Istoka i Zapada». Metaforu «mosta» se koristila na jugu Balkanskog poluostrva davno. Rimo-katolici su agresivno nametali katolicizam na Balkanu i mudro radili na izmenama nacionalne svesti stanovništva sa srpskog na hrvatska takođe koristeći tezu ispunjavanju posebne uloge slovena-katolika «zlatnog mosta koji povezuje Sv. Stolicu sa Balkanom, a preko njih – sa slovenskim Severom i Dalekim Istokom…»⁶. Nova ideologija Tomislava Nikolića – je rimejk antisrpske i antipravoslavne politike jezuita i Vatikana na Balkanu…

Nikolić je objavio da će se aktivnost njegove nove stranke bazirati na 10 programskih tačaka: očuvanju teritorijalne celovitosti Srbije, pomoći Srbima koji žive van granica Srbije,posebno na prostorima bivše Jugoslavije, jednakosti građana pred zakonom, poboljšanju položaja nacionalnih manjina, razvoju odnosa i sa istokom i sa Zapadom, borbi protiv korupcije i kriminala, izgradnji ekonomskog blagostanja i socijalne pravde, ravnomernom regionalnom razvoju i decentralizaciji države (!).

«Novi naprednnjaci» su se našli pred novom nerešivom dilemom. S jedne strane zadržati uz sebe deo «radikalskog» glasačkog tela zbog čega ne mogu predaleko odstupiti od programa radikala, a sa druge strane moraju osetno smekšati svoj stav u odnosu na EU i SAD približavajući svoju poziciju stavovima liberalnog vladajućeg bloka. Programi SRS i DS se međusobno isključuju. Mera približavanja Nikolića evroatlantistama suštinska za njegovu novu stranku zavisi samo od blagonaklonosti onih koji su autori isplaniranih sadašnjih izmena na političkoj karti Srbije.

Kada su se Nikolić i Vučić konačno odlučili za idejni pravac svoje nove stanke: oni su se odrekli glavnog ideološkog postulata V. Šešelja - ideje Velike Srbije (ujedinjenje Srba u jednoj državi i istorijskim granicama srpskog naroda). To znači svođenje srpskog pitanja u granice toga što Zapad poželi da ostavi od sadašnje Srbije: biće ostavljen delić teritorije («Beogradski pašaluk»), a Srbi iz Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i Hrvatske će biti odvojeni.

Vrhunac idejnog stvaralaštva Nikolića je postala izjava o tome da je njegova stranka – «prosta, narodna», da će se on boriti za put u Evropu i za dobre odnose sa Rusijom. Kako odgovara srpski analitičar Z.Grbić: Političar koji je do juče morao da ubeđuje novinare da jeste za put u Evropu, danas ih sa mukom ubeđuje da nije 'britanski čovek' i da jeste narodnjak koji je za bliske odnose sa Rusijom. ⁷.

Šešelj je izjavio da je Nikolić bio zavrbovan od strane inostranih obaveštajnih službi sa ciljem uništenja SRS i da Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju ne treba da se rukovodi izjavama Nikolića u srpskim medijima jer je to čovek koji je «izgubio svaki moralni princip». Šešelj je takođe opozvao Vučića sa mesta svog pravnog savetnika u Odboru za zaštitu podvukavši da su novoformirana stranka i Haški tribunal ujedinili svoje napore: nastupila je faza zajedničkog delovanja Nikolića i tribunala protiv Šešelja.

***

Istovremeno, odlazak Nikolića i Vučića za SRS nije bio katastrofalan. Istinski vođa te stranke je svih ovih godina bio Vojislav Šešelj. Svojim uspelim štrajkom glađu i pobedom u Haškom tribunalu on nastavlja da sakuplja političke poene koje Nikolić, sudeći po poslednjim parlamentarnim izborima gubi. Dok je Šešelj živ pokušaji rušenja njegove partije neće uspeti. Sa svoje strane Nikolić je stekao reputaciju konvertita, izdajnika, banalno potkupljenog koji je obmanuo svoje saradnike kako bi pokušao uništiti najveću nacionalnu stranku Srbije.

Bezuslovno sledi raspodela glasačkog tela SRS; verovatno će Nikolić privući na svoju stranu deo glasača drugih stranaka, ali istovremeno Koštuničina koalicija koju karakteriše doslednost i konzervativizam posle raskola u SRS vraća deo svojih glasača koji su ranije prešli na stranu radikala. 4 novembra su lideri DSS V.Koštunica, NS V.Ilić i Narodne partije M.Gojković potpisali deklaraciju o zajedničkoj političkoj aktivnosti i objavili početak borbe za vanredne parlamentarne izbore. I bezuslovno konačna sudbina nove SNS će zavisiti od V.Šešelja: ako mu uspe da u skorije vreme izvuče iz stisnutih šapa Haškog tribunala njegovi bivši saradnici koji su ga napustili nemaju šanse za uspeh.

Pokušaj lidera SNS da na svoju stranu prevuku Koštunicu se završio potpunim neuspehom: on nije pristao na dijalog sa Nikolićem, nijednom nije odgovorio na pozive Nikolića za «formiranje širokog opozicionog fronta», naprotiv, 86 poslanika DSS, NS i SRS su 4 novembra izašli sa zajedničkim predlogom o izglasavanju nepoverenja vladi.***

Napredna stranka će dalje imati blagonaklonost američke i britanske ambasade, prozapadnog režima u Beogradu i kontrolisanih medija.Fasada SNS će biti paradno ukrašena «evropskim vrednostima» i mlako obojena pseudonacionalnom demagogijom.U aktivnostima oko ideologije nova stranka će ispunjavati zapadne planove – od obaveštajnih službi do sajentologa (drugi odavno i uspešno «rade» sa Tadićem).

Najverovatnije je da je buduća SNS – «politički plastelin», koji prima formu «na zahtev», «prema dnevnim potrebama». Kada su potrebni glasovi siromašnih – partija će isticati «socijalnu retoriku», kad bude potrebno zaštititi «slobodu preduzetništva» - ona će istupiti u zaštitu oligarha⁸. Kako bi udovoljili rastućim simpatijama stanovništva prema Rusiji, «novi naprednjaci», ne odlazeći od «evropskog stola», će se okretati rusko-srpskom bratstvu. Pomoću SNS će se «ispuštati para» opozicionog glasačkog tela i neće se davati mogućnost za jačanje narodnog suprotstavljanja.

Politika SNS će biti sazdana od svakodnevnih kompromisa i provokacija protiv svojih bivših saradnika: tako Vučić u poslednje vrme izjavljuje da Šešelj namerava da ga ubije, nabraja imena potencijalnih ubica - nevažnih ljudi ili … invalida, a Nikoliću je potrebna pomoć policije radi zaštite života⁹.

Istovremeno «misija» nove stranke nije toliko meka kao što se čini. Projekat «Srpska napredna stranka - II» je namenjen formiranju dvopartijskog sistema u Srbiji po američkom modelu i u okvirima «evroatlantskog konsenzusa». Pod pokroviteljstvom Zapada postojaće izraženo prozapadno orijentisana vlast oličena u Demokratskoj stranci Tadića i njegovih satelita («G17+», SPS, LDP, stranke manjina), a u liku SNS se stvara njihov suparnik koji lako po demagoškom ključu igra na «nacionalno-patriotsku» kartu.

***

Specijalna operacija rasturanja SRS u širem smislu nosi sa sobom rad na slabljenju i likvidaciji političkih organizacija nacionalnog karaktera. Prema tome, kao što je raspad Jugoslavije, eskalacija serije lokalnih ratova na njenoj teritoriji i stvaranje sistema protektorata raznih stepena potčinjenosti – na prvi pogled rezultat dejstva unutrašnjih snaga, tako je i raskol SRS - sastavni deo sadašnjih geopolitičkih projekata na Balkanu.

U raskolu SRS ne izostaje i pozitivna strana.Raskol je očistio stranku od potkupljivih prozapadnih elemenata, koji su lagali svoje glasače. Srpska nacionalna ideologija – je osnovni protivnik zapadne globalističke elite, njenih nadnacionalnih struktura, dok su srpski radikali jedina dosledna rusofilska stranka na Balkanu. Ne treba sumnjati da će, posle gubitka u brojnosti i prebrođenog prvog pokušaja rasturanja, stranka srpskih radikala postati još više jedinstvena i konsolidovana.

fusnote:

1 srpsk. Srpska napredna stranka («naprednjaci»).

2 Krajem 1844 g. ministar inostranih poslova Srske kneževine I.Garašanin je sastavio tekst koji je u istoriografiji dobio naziv «Načertanije». U «Načertaniju» se odrađuje spoljnopolitički program Srpske kneževine, prema kojem s obzirom na krizu Osmanske imperije, Srpska kneževina mora ostvariti punu nezavisnost i prisajediniti se sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Severnom Albanijom (Starom Srbijom – Kosovo) i dobiti izlaz na Jadransko more. Spoljnopolitički zadaci su zasnovani na istorijskom pravu Srba na ponovno stvaranje nekadašnje srpske države (Carstvo Stefana Dušana).

3 N.Pašić 1881 g. osnovao Narodnu radikalnu stranku.

4 Kljakić Sl. Nikolić kao Garašanin // Politika. Beograd, 25 septembar 2008. http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Nikolic-kao-Garashanin.sr.html

5 Narodna radikalna stranka se 1991 g. ujedinila sa Srpskim četničkim pokretom Vojislava Šešelja, stvarajući Srpsku radikalnu stranku.

6 Memorandum F.Baraca 7. oktobra 1917 // Živojinović D., Lucić D. Varvarstvo u ime Hristovo: Rrilozi za Magnum Crimen. Beograd, 1988. S. 185-188.й

7 Grbić Z. Pobeda defetizma // Nova srpska politička misao 27. oktobar 2008. http://www.nspm.org.yu/politicki-zivot/pobeda-defetizma.html

8 Vuković N. "Destilovani" radikali // Nova srpska politička misao. 24. oktobar 2008. http://www.nspm.org.yu/politicki-zivot/qdestilovaniq-radikali.html

9 http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Opozicija-o-budzetu-ali-radikali-o-Vuchicu.sr.html

DEO PRVI

2. decembar 2008 16:51:10