Srpska Analitika
GODIŠNJICE...Ipak su mislili na isto?
Vanja J. Vučenović: 2009-a U RETROVIZORU, 2010-a u MAGLI, A ŠTA POSLE MAGLE?
"Slobodan je i nezavisan samo onaj koji misli."
Ludwig Andreas Fuerbach
Da , neki ovom nadasve „optimističnom“ spisku dopisuju ponostio i „rađanje“ još jedne u nizu „državotvornih autonomija“ , samo ovog puta na severu „suverene“ Srbije. I sve to rešilo je, avaj, uvereni su neki, svekolike probleme države Srbije, srpskog naroda , i da opet budem
A, opet, kada je već reč o integracijama, ne bi trebalo da zapostavljamo i ne baš beznačajnu činjenicu, da „kandidatura“ Srbije nije ni po čemu identičnog kvaliteta kao kandidatura npr. jedne Rumunije koja se, na njenu sreću, nije nalazila u stanju permanentnog geopolitičkog vrtloga i rata „svih protiv svih“, a kroz šta je naša napaćena zemlja prolazila u gotovo čitavom XX veku, a prolazi i sada u „optimističnoj“ prvoj dekadi dvadesetprvog. I sve to pomenuto bitno menja stvari, naravno za one koji gledaju da bi videli. Jer, Srbija kao član EU, nije i nikada neće biti sadržajno i kvalitativno isto što i Nemačka kao član ili ,primera radi, Italija kao član. Pa čak ni u „najluđim“ snovima naših (e)utopista. Jer, da se ne lažemo i ne „bacamo šarenim klikerima“ , posve je poznato da su odvajkada postojale, da postoje, i da će postojati zemlje prvog, drugog, trećeg i one n-tog reda. Problem leži u činjenici što Srbiju oni „nadležni i prosvetljeni“ s vrha zgrade Evropske komisije u Briselu, nekako ne vide čak ni u ta prva tri. A te zemlje posle trećeg reda, teško da i znaju šta je EU, iako su samo formalno u njoj. Neke i takav status raduje, neću da grešim dušu. Ali to je već priča za sebe, a pošto ovaj tekst nije posvećen isključivo problematici „skorih“ srpskih evro-integracija niti geopolitičkoj poziciji Srbije, i s obzirom na mogućnost da EU promeni još mnogo komesara za proširenje dok se pitanje „evropske inicijacije“ Srbije ne stavi na dnevni red, držim da je najbolje da ovu najbolniju srpsku temu ostavimo ipak za sada ad acta, da pričeka na neke nove inspirativne tekstove, kojih će bez sumnje biti na ovom mestu.
A i bez svega toga sam već, čini mi se, dosta rekao. Naravno, neki će reći malo i nedovoljno, a opet neki drugi koji umeju da čitaju između redova, reći će - isuviše. Pišući ovaj tekst, vodio sam se prostom mišlju, da možda i ne treba „opterećivati stomak“ teškim temama, posebno ne sada kada nas očekuju dani praznovanja i ludovanja, dočeka Nove „optimistične“ 2010. na trgovima diljem Evrope. Nove, bez viza u džepu. O radosti...
Ako ništa drugo, autor ovih redova je „prošao tu školu“ , da nije stvar u tome da se baš sve kaže baš svima. Do nekih saznanja i iskustava čovek prosto mora doći sam, nekim svojim lakšim ili težim putem. Naravno, ima i onih koji neće nikada doći, ali to sada i nije toliko bitno. A, na kraju krajeva, i to je za ljude, i to je neki Božiji plan u koga ne možemo niti, na kraju krajeva, smemo da diramo. Da, verovali ili ne, sviđalo nam se to ili ne, neko je prosto rođen da bi postao plen, kaže jedna pesma. Koliko li je samo tog i takvog „lakog plena“ danas u Srbiji, koji životari od izbora do izbora čekajući „Godoa neke svetlije budućnosti“ , pita se autor ovih redova. Kako stvari stoje – mnogo.
Bez obzira na sve ovo gore navedeno, bar Vama dragi i poštovani čitaoci Srpske analitike, mogu da poželim svako dobro u Novoj 2010. godini, a pre svega duhovni mir, „svoju glavu“ i puno zdravlja. Sve ostalo će već doći nekako, uveren sam u to.
I ne pristajte, ni po koju cenu, da postanete plen ni u toku nove 2010. godine, kao što ni do sada niste dragi moji, a mi u Srpskoj analitici ćemo se već pobrinuti da ostanete i ubuduće sposobni da razmišljate i razlučujete svojom glavom. Mislim da je i to dosta od nas. Zato, ostajte mi slobodni!
Srećne Božićne praznike i Novu 2010. godinu želi Vam,
glavni urednik Srpske analitike,
Vanja J. Vučenović
Novi Sad, 27.12.2009.
2 Comments: