Postovi
VELIKI POVRATAK NAJMRAČNIJEG "GEOPOLITIČKOG MAGA"
TAMO GDE SUNCE IZLAZI NA ZAPADU
Na početku 21. veka, težište vrućeg sukoba gotovo obnovljenog hladnog rata je na čvornom prostoru Evroazije (Crno more - severni Kavkaz - Kaspijsko more). Kratkotrajan rat koji je vođen između Gruzije, iza koje vojno stoje SAD, s jedne i nepriznate republike Južne Osetije, čiju bezbednost, a od 26. avgusta i nezavisnost garantuje Ruska Federacija, s druge strane, nije tek potvrda prethodno iznete ocene, već nagoveštaj daljih ozbiljnih geopolitičkih, strateških i bezbednosnih igara i sukoba na ovom području bogatom energentima. Gruziju treba posmatrati u sklopu američke strateške pozicije izolovanja Rusije, njenog okruživanja, udaljavanja od Evrope i potiskivanja dublje u Aziju. Takva politika Vašingtona počiva na temeljima starih geopolitičkih koncepcija i predstavlja pokušaj uspostavljanja novog sanitarnog kordona (antiruskog pojasa) oko Rusije. U tom pojasu su baltičke države (strogi sanitarni kordon), Ukrajina (potencijalno strogi kordon), Moldavija, države Zakavkazja (Gruzija - strogi kordon) i srednje Azije (membrana). Taj koncept je poznat i kao obuhvatanje Rusije u tzv. strateška klešta (baltičke države na severu, centralnoevropske države u sredini, Ukrajina i Gruzija na jugu).
Devedesetih godina prošlog veka realizovana je koncepcija, u čijem je stvaranju učestvovao i Zbignjev Bžežinski, stvaranja tvrdog pojasa između EU i Rusije preko baltičkih država, Belorusije i Ukrajine. Pretpostavljalo se da će Nemačka i Poljska biti nekakvi upravitelji tog pojasa antiruskih država od Baltika do Crnog mora. Realizacija te koncepcije je prvo dovedena u pitanje u Belorusiji, koja je ostala veran saveznik Rusije, i nije se okrenula Zapadu.
Proameričke snage
Takozvanom „narandžastom revolucijom“ u Ukrajini i „Revolucijom ruža“ u Gruziji na vlast su dovedeni proamerički, odnosno prozapadni lideri (Juščenko u Ukrajini i Sakašvili u Gruziji) koji su odmah istakli ambiciju da svoje zemlje učlane u NATO. Naravno, oni koji su i izveli te „revolucije“, Amerikanci, odmah su podržali Ukrajinu i Gruziju u zahtevu da se pridruže NATO i pružili im odgovarajuću vojnu podršku i pomoć. Ubrzo su se pojavili prvi NATO i američki ratni brodovi u Crnom moru, koje Rusija smatra zonom od životnog značaja.
Pod dirigentskom palicom SAD formiran je i savez GUAM (Gruzija, Ukrajina, Azerbejdžan i Moldavija) nimalo naklonjen Rusiji, a podanički oslonjen na SAD. Počela je žestoka bitka za širenje NATO, tačnije američkog uticaja, na područje Crnog mora, severnog Kavkaza i Kaspijskog mora. Američki cilj je da prijemom Ukrajine i Gruzije u NATO vojno zaposednu i stave pod svoju kontrolu Crno more, severni Kavkaz i dalje Kaspijski basen, čime bi se stvorili uslovi da SAD zagospodare izuzetnim izvorima nafte i gasa u tom području i energetskim koridorima kojima se transportuju ti strateški resursi. Sudar SAD i Rusije u centralnom delu Evroazije je buknuo. Rusija je odlučno reagovala i poručila da neće dozvoliti da bude istisnuta iz Crnog mora i sa Kavkaza.
Nafta u centru pažnje
Dva uzroka su Crno more ponovo vratila u centar pažnje velikih sila. Prvi je, svakako, rat u Iraku, sukob koji su izazvali Amerikanci i u njega uvukli niz država. Crno more daje mogućnost brzog prodora američke tehnike i vojske, u krajnjem do severnih oblasti Iraka. Crno more je svakako veoma važan region s aspekta kontrole situacije na Bliskom istoku. Drugi razlog koji čini Crno more ključnim regionom danas je blizina izvora energije, neiscrpne rezerve koje se nalaze u Kazahstanu i srednjoj Aziji. Prodor Zapada i SAD u rejon Crnog mora dozvoljava im da približe te izvore energije skoro na 1.000 kilometara od glavnih mesta njihove potrošnje. Zato je osnovni cilj SAD u regionu Crnog mora da spreče uspostavljanje ruskog uticaja u Evropi nakon okončanja hladnog rata, da još više ograniči rusko vojno-strategijsko prisustvo, prijemom Ukrajine i Gruzije u NATO, da radi obezbeđivanja energetske bezbednosti Zapada uspostavi geostratešku prednost na Crnom moru za nastupajuću borbu za Kavkaz i kaspijski rejon.
Krim - tačka sukoba
Stožerna tačka velikog geopolitičkog sukoba SAD i Rusije na južnom kraku tzv. strateških klešta je Ukrajina, posebno krimsko poluostrvo na kome se nalazi najvažnija crnomorska luka Sevastopolj, a u kojoj bazira ruska Crnomorska flota po važećem ugovoru sa Ukrajinom do 2017. Kontrola nad Krimom je od presudne važnosti za dominantnu poziciju u Crnom moru, preko koga će ići najznačajniji energetski koridori. Zbog očiglednog jačanja pozicija ruske države na međunarodnoj areni i izrastanja u jedan od vodećih polova moći u svetu, SAD žele da uvuku Ukrajinu u NATO da bi je zauvek otrgle od Rusije i pretvorile u „tampon državu“ i placdarm za nastupanje prema Rusiji. Ideolog hladnog rata Bžežinski često ponavlja da je Rusija slovenski centar i da obnavljanje slovenske civilizacije nije moguće bez ujedinjenja slovenskih naroda, pa zato treba po svaku cenu sprečiti ujedinjenje naroda Rusije, Ukrajine i Belorusije.
Članstvo Ukrajine u NATO će usloviti da zajedno s Belorusijom, s kojom je u savezu, razradi ozbiljne zajedničke programe koji se odnose na novi položaj Ukrajine. Rusija će morati da razmesti veoma krupne vojne potencijale na svojoj teritoriji, bliže istočnoj Ukrajini, gde ih sada nema. Na taj način će ulazak Ukrajine u NATO oslabiti Rusiju i učiniti jednostavnijom borbu Zapada za njene resurse.
Na pokušaje SAD da uvlačenjem Ukrajine u NATO potisnu rusku dominaciju i uspostave vlast nad Crnim morem ne gleda blagonaklono ni Turska, iako je članica alijanse i saveznik Vašingtona. Turska se pribojava da bi u slučaju izbijanja sukoba na Krimu radi oduzimanja mesta baziranja ruskoj Crnomorskoj floti na tom poluostrvu i sama mogla biti uvučena u rat, u kome bi na jednoj strani bile Ukrajina i Gruzija, podržane od SAD i NATO, a na drugoj Rusija. Takav razvoj događaja bi mogao da izazove raspad turske države. Zato Turska, kako smatraju mnogi stručnjaci u toj zemlji, treba da se suprotstavi prijemu Ukrajine i Gruzije u NATO. Sem toga, Rusija i Turska (obe van EU) su uspele da izgrade dobre, čak strateške bilateralne odnose, a Turska nimalo blagonaklono ne gleda na proces gubljenja vlastitog značaja i uticaja u Crnom moru zbog narastajućeg značaja Ukrajine za poziciju SAD u tom području.
Članstvo Ukrajine u NATO, kome se protivi oko 70 odsto stanovništva, isključivo je u funkciji realizacije američkih geostrateških interesa u Crnom moru i potiskivanja Rusije sa tog područja.
Potiskivanje Rusije
Geostrateški značaj članstva Gruzije u NATO je, za razliku od ukrajinskog „morskog“, prvenstveno „kopneni“. Kavkaz sa geografskim položajem koji spaja Crno i Kaspijsko more i naftovodom Baku (Azerbejdžan) - Tbilisi (Gruzija) - Cejhan (Turska) predstavlja izuzetno bitnu kariku koja povezuje kaspijska izvorišta energenata i koridore njihovog transporta na Zapad. Radi ostvarivanja pune kontrole nad tim područjem, SAD je neophodno da oslabe i potisnu tradicionalno prisustvo Rusije u tom veoma kriznom području na kome žive brojni narodi i etničke grupe. Oslonac američke politike osvajanja Kavkaza je Gruzija, čije se stanovništvo, za razliku od ukrajinskog, većinski opredelilo za članstvo zemlje u NATO. Punim ovladavanjem Gruzijom SAD bi izgradile bazu za dalju destabilizaciju Rusije na Kavkazu i širenjem sanitarnog kordona preko malih naroda koji su ujedinjeni u „Organizaciju nepredstavljenih nacija i naroda“. Radi se o narodima koji nemaju sopstvenu državu i nisu zastupljeni u OUN. Pretpostavlja se da ta organizacija ujedinjuje skoro 500 miliona ljudi u celom svetu. Ako se pogleda spisak članica te organizacije koje se nalaze na teritoriji Ruske Federacije, što na području Kaspija, što crnomorsko-kavkaskog regiona, vidi se da se na sever, u dubinu ruske teritorije, rasprostire klin koji čine: Abhazija, Baškortostan, čečenska republika Ičkerija, Čerkezija, Čuvašija, Krimski Tatari, Gagauzija, Ingušetija, Ingrija, Komi, Kumikija, Mari, Tatarstan, Udmurtija. Taj klin bi, ukoliko se pretvori u krizni proces, mogao da podeli Rusiju na dva dela. Najbolju osnovicu za takvo delovanje predstavljala bi Gruzija, vojno zaposednuta od strane SAD preko učlanjenja u NATO.
(ekipa Glasa javnosti)
0 Comments: