Postovi
Zar je važno ko je kriv, kad se sve to desi...
Miroslav Lazanski
ANKA JE KRIVA ZA SVE
Na Balkanu se sve političke „mutljavine“ obavljaju noću
Izgledalo je to poput proterivanja sovjetskih diplomata špijuna iz Londona osamdesetih godina. Noć, prigušena svetla Ulice kneza Miloša, ambasadorka Crne Gore odevena u crno ulazi u crnu limuzinu, TV kamera fokusira njeno bledo, zapravo, skoro šokirano lice. Ona je upravo proglašena „nepoželjnom osobom“ u Srbiji. Vlada u Podgorici odlučila je da prizna jednostrano proglašenu državu Kosovo, i država Srbija je munjevito reagovala, pa je sada gospođa Anka Vojvodić platila ceh za sve one koji su to učinili nešto ranije. Ispada da su oni koji su to uradili ranije bili pametniji od onih koji to rade sada. Albanija je u UN glasala protiv nas, hoćemo li proterati i njihovog ambasadora? Srećom za Nauru, Palau, Mikroneziju i Maršalska Ostrva da nemaju ambasadore u Beogradu. O drugima se i ne usuđujem da razmišljam...
I vlada u Skoplju iskoristila je sitne sate da prizna kosovsku nezavisnost, jer se na Balkanu sve političke „mutljavine“ obavljaju noću. Istina, pravi donosilac odluke za Podgoricu i za Skoplje nalazi se u Vašingtonu i odlučio je da nam plastično pokaže kako je relativna naša pobeda u UN, gde smo većinom glasova podržani u nastojanju da problem Kosova i Metohije prebacimo iz sfere politike u sferu prava. Kao da smo zaboravili na reči starih Grka, koji su još pre 2500 godina poručili vlastodršcima ostrva Melos „da u ljudskom društvu argumenti prava imaju težinu samo ukoliko su suparničke strane jednake snage i da će, ako to nije slučaj, oni jači maksimalno iskoristiti svoju silu, dok će oni slabiji morati da se povinuju“.
Crna Gora i Makedonija su se povinovale diktatu iz Vašingtona i učinile to dan posle odlučivanja u Generalnoj skupštini UN, što je toliko jasna poruka SAD upućena Srbiji i međunarodnom pravu, na koje toliko računamo, da jasnija i ne može biti. I još upućena preko poštara, prvih komšija.
Nije ovo baš najbolja tema za pitanje odnosa morala i prava u međunarodnim i međudržavnim odnosima, sasvim je jasno da neke male države kopiraju velike kao ovce u stadu. One nemaju ni svoju analizu, ni svoju politiku, celokupna spoljna i bezbednosna politika sastoji se u velikom prilagođavanju i skoro pobožnom verovanju da članstvo u EU i NATO automatski, samo po sebi, rešava sve ekonomske, bezbednosne i etničke probleme, sada i u budućnosti.
Virtuelna stvarnost, dakle, još funkcioniše, probleme stvara ona prava stvarnost. Složno i zajedničko saopštenje Podgorice i Skoplja, dan posle odluke o zahtevu Srbije po pitanju Kosova u Generalnoj skupštini UN, samo doprinosi jedinstvu u gluposti, a ne u raznolikosti, odnosno to je očita negacija samostalnosti tih država. Zar nije upravo u interesu malih zemalja da snažno potvrde sistem normi UN i međunarodnog prava, kao i da kažu „ne“ onima koji glupo i trijumfalno uništavaju taj sistem na štetu celog sveta? Jer, kriza oko Kosova nije samo regionalna, već je i evropska i svetska.
Živimo u autoritarnoj epohi, sve do 8. avgusta ove godine bili smo na putu ka jednoj jedinoj svetskoj ekonomiji, jednom jedinom konceptu demokratije, ljudskih prava i bezbednosti. Koliko je sve to izopačilo moral i mišljenje donosilaca odluka na Zapadu? Koliko je velika civilizacijska greška zapadnog sveta u odnosu na Srbiju kada je Kosovo u pitanju?
Vašington nije sačekao ni 48 sati od odlučivanja na Ist Riveru da bi primorao Podgoricu i Skoplje da priznaju Prištinu. Isuviše mišića, a premalo intelekta i srca. Umesto evropeizacije Balkana, dobijamo balkanizaciju Evrope. Amerika je, zapravo, najviše ponizila Crnu Goru i Makedoniju, s time što je to u slučaju Crne Gore i krađa istorije. Iako nisam siguran koliko u toj krađi istorije učestvuje tamošnja politička elita i „biznismeni“. Problem Kosova stvorile su, naravno, strane u sukobu, ali su pogrešni zapadni potezi poslednjih godina sigurno i druga polovina odgovornosti za tu tragediju. Jer, rezultat takvog „posredovanja“ na Kosovu jeste sve drugo samo ne demokratsko društvo.
Da li se ova blamaža mogla izbeći? Možda. Znalo se već duže vreme da je Podgorica pod velikim pritiskom zbog Kosova. Onim krugovima koji u Podgorici odlučuju o tome, a koji imaju razne ekonomske i druge interese u Srbiji, moglo se na vreme šapnuti da postoji opasnost da ostanu bez svega toga. I da ono što će eventualno dobiti od Vašingtona neće nadomestiti ono što će izgubiti u Srbiji. Pod uslovom da takva matematika stoji. Kako je Vladimir Putin rešio stvar u Čečeniji? Tako što je Čečenima koji posluju i žive u Rusiji naložio da utiču na one dole u Čečeniji „da ne prave gluposti“. Inače, ništa od „poslića“.
Ako je Srbiji bilo stalo da Crna Gora ne prizna Kosovo, onda se moralo na vreme učiniti mnogo više od javnog nadanja i življenja u nadi da do toga neće doći.
A ne da gospođa Anka bude proterana. Vežbamo državnu ozbiljnost na njoj. Nije junački.
(Politika)
0 Comments: